Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Proizvodnja voća
  • 05.12.2022. 12:00

Projektovanje i podizanje voćnjaka - od prvog do poslednjeg koraka

Ako razmišljate o voćarskoj proizvodnji, period pred nama idealno je vreme da pristupite poslu. Šta on podrazumeva, kako izbeći greške, za čitaoce Agrokluba pojasnili su stručnjaci iz ove oblasti.

Foto: Depositphotos/Xalanx
  • 309
  • 80
  • 0

Podizanje voćnjaka nije više posao koji može obaviti "načitani" komšija ili stariji član porodice. Danas je to posebna delatnost i u profesionalni uzgoj voća samostalno se ne bi trebalo upuštati. I pre njegovog projektovanja mnogo je rada, analiza i ispitivanja. Avanturizam se ovde ne isplati. 

Ako razmišljate o voćarskoj proizvodnji, period pred nama idealno je vreme da pristupite poslu. Ali, osim želje i volje, nužno je u razmatranje uzeti nekoliko bitnih faktora. Za početak pravilno procenite svoje mogućnosti i imajte na umu da je reč o nepredvidivom biznisu. Šta on podrazumeva, koliko rada predstoji, kako izbeći greške, od prvog do poslednjeg koraka za čitaoce Agrokluba pojasnili su stručnjaci iz ove oblasti. 

Ključni faktori

S agronomskog aspekta, ukoliko se po prvi put planira intenzivna proizvodnja neke voćne vrste, na određenom lokalitetu neophodno je da proverite pre svega klimatske i zemljišne parametre, navodi dr Osman Musić.

Napominje da su od klimatskih najznačajniji temperatura, padavine i insolacija (obasjavanje zemljine površine sunčevim zracima, op.ur.), dok se pod zemljišnim prvenstveno podrazumevaju fizičko-hemijska svojstva zemljišta, odnosno struktura, tekstura, pH, te sadržaj humusa, fosfora i kalijuma. Vrlo važnu ulogu imaju i nadmorska visina, ekspozicija i nagib terena. 

Na većim nadmorskim visinama poželjne su južne ekspozicije terena (Foto: Agro Projektiranje d.o.o.)

Ovde pomažu i informacije hidrometeoroloških zavoda gde se mogu pronaći meteorološki podaci za određeni lokalitet, kao i podaci iz fenoloških godišnjaka za veći broj voćnih vrsta. Na osnovu njih moguće je utvrditi učestalost pojave niskih temperatura u fenofazi cvetanja, prosečnu sumu padavina, dužina vegetacionog perioda i tako dalje. 

"Međutim, ukoliko je na određenom prostoru zastupljena uspešna proizvodnja planirane voćne vrste ili u prirodi postoje divlje populacije te voćne vrste, onda bi se moglo pretpostaviti da su klimatski faktori odgovarajući za uzgoj", napominje Musić, dodavši da bi se u tom slučaju fokus budućih proizvođača trebalo prvenstveno usmeriti na ispitivanje fizičko-hemijskih karakteristika zemljišta. 

Većina voćnih vrsta se, navodi, uspešno može uzgajati u intervalu od 100 do 800 metara nadmorske visine, a i više, posebno ako je povoljna ekspozicija terena (položaj parcele u odnosu na strane sveta). Na većim nadmorskim visinama poželjne su južne ekspozicije terena, iz prostog razloga što su  toplije, više osvetljene u odnosu na severne. 

S aspekta nagiba terena, najpogodnije parcele za proizvodnju voća su one koje imaju blagi nagib, do pet stepeni. 

"Parcele sa nagibom većim od 10° potrebno je terasirati, što značajno povećava investiciju podizanja voćnjaka, dok one čiji nagib prelazi 30° se smatraju nepogodnim za uzgoj voća", pojašnjava, dodavši kako su ekspozicija i nagib ključni za određivanje smera redova u zasadu (optimalan pravac redova je smer sever-jug). 

Svesni svojih mogućnosti

Na početku je, prema mišljenju Musića, veoma važno da se ustanovi realan obim proizvodnje, a upravo u ovoj proceni mnogi prave najveće greške. Onima koji planiraju podizanje intenzivnih voćnih zasada, a koji nemaju iskustvo ili ovaj biznis smatraju dodatnim izvorom finansiranja, preporučuje da krenu s manjim obimom (površinama).

Investicija počinje vraćati uloženo tek nakon pet, šest godina

"Investitor mora biti svestan da je to vrlo rizičan i nepredvidiv biznis, koji pored toga što zahteva pravovremeni rad, može da izazove i ogromne troškove održavanja u godinama kada nema nikakve dobiti, na primer, zbog posledica mraza u fenofazi cvetanja", kaže naš sagovornik. 

Pre izrade samog plana (projekta) podizanja zasada, bilo bi dobro odrediti i željeni koncept proizvodnje (konvencionalni, integralni i organski) kao i gustinu sklopa, odnosno koje kombinacije podloga-plemka će se koristiti i u kojem uzgojnom obliku.

Na osnovu tih podataka pristupa se izradi plana (projekta) podizanja zasada, koji obuhvata - popis svih aktivnosti (krčenje, oranje, đubrenje, frezanje, sadnja...) kao i specifikaciju materijala koji je neophodno nabaviti za podizanje i održavanje zasada (sadni materijal, plan ishrane i zaštite, sistem potpore, sistem za navodnjavanje...). 

"Prilikom izrade kalkulacije u obzir treba uzeti i cenu koštanja mehanizacije, dostupnost i cene radne snage, kao i cenu izgradnje i održavanja skladišnog prostora", ističe Musić, napomenuvši da treba imati i jasan plan prodaje plodova, naročito ako ne posedujete sopstvene skladišne kapacitete.

Nekada je potrebno angažiranje do 10 radnika

Priprema zemljišta

Priprema zemljišta je ovde neizbežna aktivnost, a obično podrazumeva: oranje, frezanje, ravnanje terena i popravku plodnosti tla (meliorativno đubrenje). Može dodatno podrazumevati krčenje i izradu drenaže. Musić posebnu pažnju posvećuje meliorativnom đubrenju, čiji se program dobije od laboratorija koji je radio analizu plodnosti zemljišta, i obično su norme đubrenja iskazane za površinu od jednog hektara (10.000 m2).

Kvalitetne sadnice - preduslov za uspešnu voćarsku proizvodnju

S tim u vezi, veliki broj proizvođača je provodi na čitavoj površini budućeg zasada. No, njeni troškovi se mogu znatno redukovati parcijalnom meliorativnim đubrenjem.

"Parcijalno meliorativno đubrenje se sprovodi samo u zoni od po jednog metra sa obe strane reda, odnosno gde se nalazi korenov sistem voćke, a u međurednom prostoru se uopšte ne popravlja plodnost zemljišta. Za to je svakako neophodno obeležiti buduće redove, trake od dva metra širine, pre samog đubrenja", savetuje.

Podloga i sadnja

Pojašnjava da se u intenzivnim zasadima većine voćnih vrsta koriste kalemljene sadnice, a koje se sastoji od podloge i plemke. Podlogu čini korenov sistem, korenov vrat i donji deo debla, dok plemka (sorta koja je nakalemljena) predstavlja nadzemni sistem biljke (deblo i krošnja). Osnovne razlike između podloga na kojima se uzgaja neka voćna vrsta ogledaju se u bujnosti, zahtevima spram određenih karakteristika zemljišta, otpornosti i kompatibilnosti sa određenim sortama. 

U intenzivnim zasadima većine voćnih vrsta koriste se kalemljene sadnice

"Dakle, tip zemljišta vrlo značajno utiče na odabir podloge prilikom nabavke sadnog materijala", ističe uz opasku da je nažalost, na domaćem tržištu, mogućnost odabira odgovarajućih kombinacija podloga-sorta uveliko predodređena od strane samih rasadničara. 

U mediteranskom klimatu (bez snežnih padavina i izrazito niskih temperatura) voće se može saditi u toku čitavog perioda vegetacionog mirovanja, odnosno od kraja jednog vegetacionog perioda (jesen) pa do početka drugog vegetacionog perioda (proleće). U kontinentalnom klimatu se obično radi u toku novembra, te u toku marta i aprila. 

Šta je važno kod sadnje mešovitog voćnjaka?

"Dubina sadnje zavisi od razvijenosti korenovog sistema i visine kalemljenja. Idealno bi bilo da se sadnica posadi na istoj dubini kao što je bila posađena u rastilu", kaže Musić, napomenuvši da se kao orijentir treba koristiti zona korenovog sistema i visina spojnog mesta. 

Nakon urađene sadnje, te nakon što se zemljište oko sadnice slegne, korenov sistem ne sme biti vidljiv, a visina spojnog mesta bi trebalo iznositi od 15 do 20 cm (većina domaćih rasadničara kalemljenje izvršava na visini od 15-30 cm). Posebno naglašava da se prilikom redovnog održavanja unutarrednog prostora spojno mesto ne zatrpava.

Odabir sorti

Ako se radi o stranooplodnim voćnim vrstama, važno je uskladiti kompatibilnost sorti i vreme njihovog cvetanja. Pored toga, bitno je poznavati njihove karakteristike u smislu otpornosti ili osetljivosti na određene bolesti, vreme sazrevanja, te u koju svrhu se najčešće koriste plodovi određene sorte (stona potrošnja, prerada, sušenje...). 

"S obzirom na to da postoje i razlike u načinu rezidbe, važno je da budući proizvođači poznaju dominantne tipove rodnih grančica i položaj na nosaču rodnog drveta (bazotoničan, mezotoničan i akrotičan) na kojima određena sorta plodonosi u cilju izvođenja pravilne rezidbe u rodu", kaže Musić.  

Posao agencije traje celi životni vek uzgoja planirane voćarske kulture

Pored navedenog značajno je i ispitivanje tržišta voćnih plodova, tj. da li je određena sorta zastupljena na tržištu, koju prosečnu cenu postiže u zadnjih nekoliko godina, da li postoji potražnja za njom te da li se nalazi za sortnoj listi što je vrlo važno prilikom izvoza.  Ne treba zaboraviti i da posao agencije traje celi životni vek uzgoja planirane voćarske kulture, ukoliko to vlasnik voćnjaka želi. Najčešće ih, angažuju za održavanje voćnjaka na godišnjem nivou. 

"To podrazumeva košenje, agrotehničke i pomotehničke mere kao što su okopavanje, prihrana i rezidba, ali i organizovanje i projektovanje navodnjavanja i njegovo instaliranje, izrada programa zaštite, aplikacija pesticida i đubriva i slično", kaže stručnjak za voćarstvo Bekir Dolić.

Kako je reč o rizičnom biznisu, svaki oblik dodatnog osiguranja proizvodnje - zaštita od divljih životinja, mraza i grada, sistem praćenja i predikcije bolesti, itekako je poželjan uz uslov da postoji potreba i ekonomska opravdanost jedne takve investicije.


Tagovi

Podizanje voćnjaka Uzgoj voća Proizvodnja voća Osman Musić Bekir Dolić Projektovanje voćnjaka


Autorka

Selma Mujić

Više [+]

Diplomirani žurnalista i digitalni marketing menadžer, s višegodišnjim iskustvom u tv i web novinarstvu.