Šljiva će ove godine u rakiju, ali ko će moći da je proda?

Šljiva je ove godine bogato rodila, ali proizvođači ne mogu da budu zadovoljni, jer je otkupna cena niska - od svega 10 do 15 dinara! Zbog toga će se većina opredeliti za preradu, odnosno za rakiju. Međutim, i ovde postoji začkoljica. U slobodnoj prodaji može da se nađe samo rakija sa akcizom, te će većina ostati u "sivoj zoni".

"Do skora se prodavala i niko nije tražio papire. Moglo je kao i sve da se prodaje na pijaci. Moj deda je živeo od toga - od pijace, od prodaje jabuka, šljiva, krompira i rakije, ali sada ne može", kaže za RTS Željko Mićić iz Mirosaljaca.

Bez akciza, nema prodaje

Odgovor na pitanje "Zašto?" stigao je još prošle godine. Naime, zabranjeno je bilo kakvo stavljanje u promet alkohola koji nema akciznu markicu. Međutim, oni koji to rade na legalan način, takođe su naišli na poteškoću, o čemu više možete da pročitate u tekstu Država sprečava prodaju rakije?

"Ovu situaciju koriste uvoznici stranog alkoholnog pića.Takođe, zna se da je proizvodnja rakije u Srbiji najvećim delom u sivoj zoni. Stimuliše se ilegalna prodaja rakije iz kućne radinosti, koja nije oporezovana i nije plaćena akciza. A onaj ko izvršava sve obaveze ne može da nabavi akcizu i državi plati što joj sleduje", bio je tada ogorčen Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakije.

Prodavati šljivu ili proizvoditi rakiju?

Šljivovica i dunjevača za svetsko tržište, kod nas ne sme u ponudu

Ovakav problem nema Vladimir Ilić, vlasnik destilerije iz Pilice kod Bajine Bašte. Kako kaže, srpska šljivovica, ali i dunjevača tražene su na svetskom tržištu. "Kupujem voće od seljaka, od mojih kooperanata i sa mojih plantaža. Isključivo od voća proizvodimo rakiju. Tako možemo da kontrolišemo i zrelost voća i kvalitet voća i imamo kompletan tehnološki proces u rukama", objasnio je Ilić.

Sa druge strane, ugostitelji imaju problem kada im neko traži domaću rakiju, od lokalnog poizvođača, koju ne smeju da nude: "Iskreno, meni je malo žao što ne mogu da stavim u promet rakiju tog kvaliteta od pravog seoskog domaćina", kaže Ivan Svete, vlasnik restorana iz Požege. 

Ko se zaželi ovakve rakije, može u svakom seoskom domaćinstvu da je pronađe, a to je ujedno  jedan od zaštitinih simbola seoskog turizma.