• Kvalitet voća
  • 24.07.2019. 10:00
  • Grad Beograd, Mala Moštanica

Voćari u Maloj Moštanici razvili ozbiljan posao

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice voćarstvom su krenuli da se bave iz hobija. Danas ovi mladi voćari imaju veliku proizvodnju, a planiraju i proširenje zasada.

Foto: Bigstockphoto/lightpoet
  • 365
  • 89
  • 0

Mala Moštanica pre svega mesto je za odmor i uživanje, ali u ovom selu postoji i ozbiljna poljoprivredna proizvodnja. Dokaz za ovo, domaćini su Sanja i Živorad Varničić, koji se bave ozbiljnom voćarskom proizvodnjom. Oni imaju pozitivna iskustva sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

"Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija, neka od njih su rane sorte. Od ukupnog broja, imamo pet do šest različitih sorti, zbog opasnosti od kasnih poznih mrazeva pa nismo hteli da rizikujemo i posadili smo kasnije sorte. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje", objašnjava Sanja Varničić.

Sve potrebne pripreme su završene

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, što predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

"Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove, a ovde toga nema“, kaže domaćin, Živorad Varničić.

Kako pravilno podići višegodišnje zasade?

Voćnjak je sada u odličnom stanju. Voćke su razvijene, zdrave, zemljište obrađeno, a najveći deo posla u voćnjaku obavi sam domaćin, naravno pomoću neophodne mehanizacije.

"Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe", kaže ovaj voćar. 

Navodnjavanje predstavlja izazov

Voćnjak mora i da se navodnjava, mada planirani sistem još nije postavljen.

"Sistem je potreban i sada, ali ne toliko jer ne postoji neki veliki rod, ali će za godinu ili dve dana morati da se uradi. Trenutno navodnjavanje obavljamo cisternama kada je suša, ali moraćemo da uvedemo sistem kap po kap jer nije isto kada je sisitem kap po kap ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom", kaže Sanja Vrančević. 

Ovaj mladi bračni par u posao oko voćnjaka, unosi veliku energiju i ljubav. Rezultati su već tu, trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

Kada je voću potrebno najviše vode?

"Imali smo rod ranih kajsija prve godine, to je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada nego je kalmljena preko posrednika, stenlej šljive da bi izbeglo sušenje voća jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju dok stenlejka malo uspori pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro", priča Sanja Varničić.

Kompletan posao obavljaju sami

Posla je puno i kako voćnjak bude napredovao, biće ga sve više. Varničići sve rade sami, osim orezivanja, za šta angažuju stručnjake.

Uvek ima puno posla u voćnjaku (Foto: Živorad Varničić)

"Što se tiče rezidbe, tu se oslanjamo na njih jer rezidba ipak nije stvar koju vi možete jednom da vidite i da naučite. Za orezivanje imamo stručnjaka iz Mladenovca koji to obavlja dva puta godišnje - početkom marta i karjem juna, nakon berbe", objašnjava Varničić.

Nešto od roda planirali su da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer je njihovo voće kvalitetno i lako ga je prodati.

Mladi voćar odlučio da ostane na seoskom imanju

"Za sada imamo plan da to sve uspe, a što se tiče plasmana ne brinemo jer uvek dobar kvalitet nađe tržište, kao i ove godine", priča Sanja.

Žika sa suprugom već tri godine sadi voće. Sada će malo da uspore sa poslom, a za dve do tri godine možda će intenzivirati proizvodnju, uz proširenje obima.

"Ja se nadam proširenju pošto imam dosta zemlje. Mi smo sa voćarstvom krenuli iz hobija, a kasnije će ono nadam se preći i u glavnu delatnost", zaključuje Živorad Varničić.


Tagovi

Zasadi voća Priprema zemljišta Voćnjak Živorad Varničić Sanja Varničić


Autorka

Mirjana Stepic

Mirjana Stepic

Mirjana je diplomirani novinar, dete sa sela i entuzijasta u duši. Novinarstvom se bavi od 2008.godine.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi