Zbog visokih temperatura preti opasnost od bakteriozne plamenjače jabučastog voća

Bakteriozna plamenjača jabučastog voća je opasna bolest koja napada oko 160 biljnih vrsta iz 30 rodova, a uzrokuje je bakterija Erwinia amylovora. Ova bolest najčešće napada jabuke i kruške, ali se javlja i na dunji, glogu, oskoruši, mušmuli i još nekim koštunjavim i ukrasnim vrstama.

Zbog zastupljenosti u našoj proizvodnji, bakteriozna plamenjača može naneti velike ekonomske štete, a raširena je u gotovo svim evropskim zemljama. Još 1957. ova bolest doneta je iz Amerike u Evropu, a na teritoriji bivše Jugoslavije prvi put je potvrđena 1990. godine.

U praksi je neophodno sprovoditi praćenje pojave ove bolesti kako bi se na vreme obavilo preventivno suzbijanje i usporilo njeno širenje izvan karantinskog područja te tako smanjile štete u voćnjacima. Uz čađavu pegavost lista ili krastavost plodova ona je jedna od najvažnijih bolesti jabuke i kruške.

Suzbijanje pepelnice u zasadima jabuke

Zaraženi delovi izgledaju kao da su izgoreli

Pojavom ove bolesti zaraženi delovi (listovi, izbojci, cvetovi i plodovi) izgledaju kao da su opečeni vatrom pa se obolela stabla mogu i po tome prepoznati. Ulaskom bakterija u biljku zaraženi izbojci počnu da poprimaju smeđu boju dok listovi, peteljka i srednje žile poprimaju smeđe crnu boju. Iako zaraženi listovi nekrotiziraju i suše se, u jesen ne otpadaju nego ostaju na granama sve do kasne zime. Isto se događa i sa zaraženim plodovima koji se u jesen mumificiraju i ostaju na stablu do kasne zime, što povećava mogućnost širenja zaraze i iduće sezone. Raniji simptomi bolesti javljaju se na jednogodišnjim izbojcima koji potamne i saviju se (kao kod gornjeg dela štapa). 

Sušenje cvetova i grana na koštunjavom voću

Bakterija se širi tkivom zbog čega znakove zaraze možemo naći i na ostalim delovima stabla tj. na granama i deblu. Na tim delovima dolazi do promene boje kore u crnosmeđu pri čemu nastaju rak-rane, te dolazi do pucanja i ljuštenja kore. U povoljnim uslovima za razvoj bolesti, na tim se mestima javlja belkasti iscedak tzv. eksudat (sluzava masa u kojoj se nalazi bakterija) koji kasnije menja boju i postane smeđi.

Bolest mešaju s napadom kruškine ose

Simptomi ove bolesti se često zamene simptomima koje uzrokuje kruškina osa (Janus compressus) koja napada kruške i jabuke. Ova štetočina stvara spiralno raspoređene ubode pri vrhu izboja, koji se takođe obese poput drške štapa, ali za razliku od bakteriozne plamenjače, izboj kasnije nastavlja svoj rast i osušeni deo mladog izboja otpada.

Povoljni uslovi za razvoj ove bolesti i njeno širenje

Bakterija prezimljuje na krajevima tkiva nastalih rak-rana ili u pupovima kao skrivena zaraza. Povoljni uslovi za razvoj bakteriozne plamenjače su kišovito vreme ili rosa u proleće, te povišena vlažnost zraka praćena temperaturama iznad 18 °C. Već kod temperature od 21 do 30°C moguća je infekcija cveta koju uzrokuju insekti, potencijalni vektori bakteriozne plamenjače. Naknadno cvetanje, nakon što je voćka doživela stres poput, na primer, suše, naročito je opasno za širenje infekcije.

Bakterija se s rak-rana može širiti vetrom ili kišom sa zaraženog na zdravo stablo, pri čemu izaziva primarnu zarazu kroz otvorene cvetove, nakon čega se širi dalje. Pojava eksudata na stablu privlači mrave, voćne muve te pčele koje dalje prenose zarazu. Moguće ju je preneti i priborom za rezidbu i kalemljenjem, sadnim materijalom, sadnicama, podlogama i plemkama.

Kako odabrati alat za orezivanje voćaka?

Mere zaštite

Potreban je stalni monitoring voćnjaka, a posebno ako je zaraza uočena prethodne godine. Budući da na zaraženim stablima ostaje zaraženo lišće i plodovi, sve do proleća, grane je potrebno snažno protresti, pokupiti i lišće i plodove, te ih spaliti. Treba obratiti pažnju i na promene na granama i deblu, jer na kori debla i grana mogu nastati ulegnuća nešto tamnijih površina. Taj deo kore u početku postaje mekši, nabubri, a zatim se isušuje te kora ima drugu nijansu. Moguće je jasno raspoznati granicu između zdravog i bolesnog tkiva.

Ekološka zaštita u voćnjaku

Sve grane na kojima se primeti zaraza treba orezati ispod prelaza iz bolesnog u zdravi deo tkiva i to barem 30 cm ispod prelaza kod jabuke i barem 50 cm ispod prelaza kod kruške ili dunje. Mesto reza potrebno je premazati troprocentnim rastvorom bakarnog preparata. Zaražene grane, plodove, a tamo gde je moguće i lišće treba sakupiti u džakove i spaliti. Prilikom svakog zahvata reza potrebno je dezinfikovati alat.

Za preventivno suzbijanje bakteriozne plamenjače na jabukama i kruškama prema koristiti preparate poput; Nordox 75 WG, Regalis Plus i Curpablau Z.