Zelena rezidba trešnje, višnje i kajsije je važna - kada i kako je pravilno obaviti?

Zelena rezidba, kao dopuna zimskom orezivanju, naročito je korisna kod trešnje i višnje u uzgojnom periodu. Ima veću efikasnost u smanjenju bujnosti voćaka u odnosu na zimsku rezidbu i podstiče ranije stupanje voćaka u rod.

Mere zelene rezidbe koje se najčešće primenjuju kod trešnje i višnje su: pinsiranje, proređivanje, prekraćivanje i savijanje mladara. Kod kajsije, skraćujemo mladare i izbegavamo pojavu apopleksije - prevremenog sušenja stabala, koja se može javiti ukoliko je režemo u rano proleće.

Pinsiranje za bolje grananje

Pinsiranje predstavlja odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara. Na taj način se zaustavlja njegov rast za 15-20 dana, dok se u pazuhu poslednjeg ostavljenog lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Ovaj zahvat se izvodi u toku proleća, u periodu intezivnog rasta mladara i po potrebi se može ponoviti više puta. Rano izvedeno pinsiranje, u maju, kod stabala trešnje u prvoj godini nakon sađenja uticalo je na bolje razgranavanje. Zakidanje vrhova može uticati i na veće diferenciranje cvetnih pupoljaka kod mladih stabala trešnje.

Kako i u kom slučaju se izvodi lačenje i pinsiranje lastara vinove loze?

Proređivanje mladara predstavlja njihovo odstranjivanje do osnove. Najčešće se izvodi u cilju uklanjanja onih koji konkurišu produžnicama centralne vođice i osnovnih skeletnih grana. Izvodi se ručno, kada oni dostignu dužinu 15-20 cm, pre nego što počne odrvenjavanje njihove osnove.

Prekraćivanje u maju i junu

Prekraćivanje mladara predstavlja odstranjivanje manjeg ili većeg dela mladara. Efekti ove mere umnogome zavise od vremena njene primene. Prekraćivanje mladara u periodu njihovog intezivnog rasta, maj i prva polovina juna, utiče na razgranavanje, odnosno stvaranje prevremenih grančica. Ova mera je posebno značajna kod sorti trešnje koje se odlikuju slabim razgranjavanjem. Prekraćivanje mladara u drugom delu vegetacije, od sredine juna do sredine avgusta, utiče na smanjenje bujnosti i povećanje diferenciranja cvetnih pupoljaka.

Savijanje mladara predstavlja povećanje ugla pod kojim oni rastu u odnosu na centralnu vođicu. Ova mera utiče na smanjenje njihove bujnosti i stimuliše formiranje cvetnih pupoljaka. Izvodi se pre nego što počne odrvenjavanje, njihovim vezivanjem ili najbolje korišćenjem čačkalica, štipaljki. Ugao pod kojim se savijajaju je najčešće 45 do 60 stepeni, mada može biti i 90 stepeni, pa i više. 

Kod bujnih stabala trešnje primenjuje se uvrtanje mladara. Ono se izvodi tako što se poluzdrvenjeni mladari okreću oko svoje ose dok ne dođe do njihovog delimičnog "lomljenja". Ukoliko se on  vraća ili pada, uvrtanje je slabo ili jako, ali ako posle uvrtanja dostiže horizontalan položaj - uvrtanje je dobro. Ova mera smanjuje vegetativni rast i povećava diferenciranje cvetnih pupoljaka. Ne treba da je izvode voćari koji nisu ovladali ovom tehnikom. 

Jun pravo vreme za rezidbu

Zelenom rezidbom kajsije skraćujemo mladare za 1/3 do 1/2, čime provociramo izbijanje prevremenih, otpornijih na mrazeve (50 odsto) sa kasnijim cvetanjem, do sedam dana. Navedena rezidba se izvodi uz zalivanje, a ako su voćke ponele dobar rod i uz prethodno dodavanje 50 do 70 kg/ha azota. U sušnim uslovima ili kada su voćke preopterećene rodom mladari ostaju kratki i ne mogu da dostignu 30 cm dužine. Tada ne dolazi u obzir nikakvo prekraćivanje.

Kako orezati voćke u zavisnosti od sorte?

Mojim zapažanjem (dipl. ing. Stanko Nekić, 2012.), cvetni pupoljci koji se postrano nalaze dugim rodnim grančicama, a naročito na prevremenim rodnim bočnim grančicama koje izrastaju na dugim rodnim grančicama, kasnije ulaze u fazu zimskog mirovanja i tu fazu kasnije završavaju. Pri kraju zimskog perioda, kada vreme otopli, ovi pupoljci se zbog nezavršenog zimskog mirovanja odmah ne bude, pa obično nekoliko dana (prosečno pet do šest dana) kasnije cvetaju. Ovo navodi na zaključak da treba orezivati mlade grane dužine 30 do 50 cm kako bi se izazvalo razvijanje prevremenih grančica sa velikim brojem postranih cvetnih pupoljaka, koji će se kasnije formirati i kasnije ući u zimsko mirovanje.

Na osnovu navedenog, zelenu ili letnju rezidbu treba obaviti u rano leto (u junu). Obrazovani pupoljci u julu mesecu otporniji su prema niskim zimskim temperaturama. Sve bočne prevremene grančice i njihovi rodni pupoljci, koji se kasnije diferenciraju, predstavljaju rezultat prilagođavanja kontinentalnim uslovima klime.

Stabla napadnuta monilijom odmah orezati

Orezivanje kajsije pred kretanje vegetacije i pri kretanju vegetacije dovodi do apopleksije. Zelenu rezidbu ovog voća treba obaviti krajem maja meseca, najkasnije do 20. juna. Ukoliko bismo je obavilli u julu izbili bi letorasti koji bi stradali od mrazeva. Rezidba se ogleda i u proređivanju i prekraćivanju suviše izduženih grana (obično na 2/3) na grančicu koja će nastaviti porast.

Naročito je važno orezivanje stabala kajsije napadnute monilijom. Njih treba orezivati odmah, čim se zaraza pojavi, ne vodeći računa o dobu vegetacije. Ovo je važno kako bi se sprečilo da bolest zahvati i starije drvo, koje može postepeno izumreti. Napadnute mladare i grančice treba skratiti tako da taj presek bude niži od zaraženog mesta za 10 do 12 cm. Kod zelene rezidbe, rane zaštititi od infekcije patogenima, aktivnim sredstvima kao što su kombinacija boskalida i piraklostrobina, vinklozolinom i drugim.

Šta nakon orezivanja?

Posle rezidbe presek se premazuje pastom Santar- em koja ma baktericidno delovanje i stimulatore za kalusiranje rana. Prethodno zaglađujemo presek kalemarskim nožem. Možemo i dezinfikovati presek petoprocentim plavim kamenom, a zatim premazati preseke kalem voskom ili belom farbom za drvo.

Na mestu orezivanja može se razviti fitopatogena gljiva Eutypa lata i izazvati propadanje stabala. Ipak, za pojavu apopleksije je vezano više faktora: Pseudomonas syringae - parazit, Cytospora cincta - saprofit, a navodi se i gljiva Verticillium albo - atrum. Najpe će uvenuti pojedini delovi krune (lišće gubi turgor, delimično se obezbojava), a zatim se suši celo stablo. Kada dođemo u voćnjak i ako je jedan deo grana ogoljen (osnova) i ako pri zasecanju nožem primetimo braon boju like - radi se o apopleksiji. Ukoliko je lišće savijeno u vidu školjke - uzrok je nepodudarnost između podloge i plemke.