Cela ta priča o izgradnji MHE je priča o zločinu pod izgovorom da su to obaveze koje smo dobili od evropske energetske zajednice da pređemo sa prljave na čistu energiju iz obnovljivih izvora, navodi Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare planine.
Borba za odbranu reka od izgradnje derivacionih mini hidroelektrana (MHE) u Srbiji traje godinama unazad, a pobornici strane koja se zalaže za očuvanje prirode ne odustaju od sprečavanja investitora i države da sprovedu građenje ukupno 856 MHE na teritoriji cele Srbije. Na Staroj planini više puta sprečeni su pokušaji izgradnje ovih hidroelektrana na mnogim rekama. Agroklub istražuje, na Međunarodni dan reka, šta se zapravo krije oko čitave afere izgradnje MHE na srpskim rekama.
"Cela ta priča o izgradnji MHE je priča o zločinu pod izgovorom da su to obaveze koje smo dobili od evropske energetske zajednice da pređemo sa prljave na čistu energiju iz obnovljivih izvora", navodi Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare planine.
U radu "Mini hidroelektrane derivacionog tipa: beznačajna energetska korist i nemerljiva ekološka šteta", čiji je jedan od autora Ratko Ristić, sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, navodi se da se 14 MHE nalazi u zaštićenim prirodnim područjima, među kojima je i Park prirode "Stara planina". Kako bi odbranili reke na ovoj planini gde je planirana izgradnja ukupno 58 MHE, predstavnici pokreta organizovali su specijalne odrede anti MHE koji dočekaju svakog ko dođe sa bagerom.
"Odbranili smo Rudijsku reku, Visočicu, Rakitu, u Toplom dolu je bilo posebno teško - bilo je paljevina, zatim privođenje u policiju, pretnje. Mi smo obišli svaku kuću u svakom selu na Staroj planini i obaveštavali ih o tome kakvo se zlo sprema za reke u tom delu Srbije", objašnjava Jovanović.
Usledili su protesti u selima, zatim u Pirotu, pa u Beogradu. Problem je postao vidljiviji, a oglasila se i stručna javnost.
"Prvih godinu dana i više Trivan nije hteo da razgovara na tu temu. Pričali smo preko mejlova, zahteva, sudova dok se na terenu dešavao haos. Kada su se podigli svi i stručne institucije, onda su se pojavile stručne analize, onda se pojavio Trivan sa idejom da se počne sa izmenom zakona, ali do sada od izmene tog zakona ništa nije bilo."
Na Staroj planini do sada je samo na Crnovrškoj reci izgrađena MHE. Takve hidroelektrane uništavaju živi svet zauvek, smatra Jovanović. Rakita je, prema njegovim rečima 'simbol ludila i horora MHE'. Dodaje i da je rakitska reka stavljena pod hipoteku.
"Upali su u Rakitu bagerima. Da bi Belić dobio kredit za izgradnju te MHE, država je dala reku pod hipoteku. To je primer ludila. Katastar Babušnica koji je izdao dozvolu za izgradnju MHE je investitora upisala kao vlasnika na tuđu dedovinu", napominje Jovanović.
Ministar Trivan je, dodaje, doneo odluku o vađenju velikih cevi iz rakitske reke. Ipak, to rešenje i dalje niko ne sprovodi. S toga će, poručuje, pokret i meštani sami izvaditi cevi. Na skupštini u Pirotu, na jednoj od poslednjih sednica, prema rečima Jovanovića, donesena je odluka o zabrani gradnje i brisanju MHE iz prostornog plana Pirota. Međutim, dodaje, te odluke nemaju formalnu snagu.
"Odluke moraju biti usaglašene sa prostornim planom koji ističe ove godine. Te odluke trenutno ne znače ništa osim što zamazuju oči ljudima da su oni kao protiv."
Pre nekoliko meseci veliku pažnju javnosti privukla su dešavanja i u Toplom dolu u blizini Pirota gde je do tad već sprečavan početak izgradnje MHE čiji je investitor hidrograđevinski inženjer Dragan Josić. Gradnja je trebalo da počne pre godinu dana, ali radovi još uvek nisu započeti, jer su ih meštani i predstavnici pomenutog pokreta sprečavali.
"Pojavila se grupa koja protestuje protiv izgradnje MHE. Oni su pričali meštanima kako će da ostanu bez vode za piće, bez vode za napajanje stoke, kako će im biti uništeni putevi. S druge strane, država, iako mi je dala dozvolu, ne obezbeđuje mi bezbedne uslove da počnem sa izgradnjom. Ja sam između države i onih koji protestuju", navodi Josić.
Na pitanje šta misli o tome da li se izgradnjom MHE uništava reka i njena okolina ili ne, Josić kaže da je zagađenje 'nula' i da je jedini uticaj na životnu sredinu smanjenje protoka između vodozahvata i mašinske zgrade na vrednost koju daje Zavod za zaštitu prirode Srbije. Međutim, u gore pomenutom radu, navodi se da se izgradnjom derivacionih MHE u znatnoj meri uništava priroda.
'Istraživanja obavljena u Srbiji pokazuju da tokom procesa izgradnje objekata MHE dolazi do uništavanja originalne forme korita, zajedno sa supstratom koji predstavlja životno stanište lokalnih biljnih i životinjskih vrsta, na deonicama dužine i nekoliko kilometara. Na brojnim lokacijama uništena je priobalna vegetacija radi polaganja derivacionih cevovoda, iako to nije dopušteno prema uslovima Zavoda za zaštitu prirode Srbije i JVP Srbijavode', navodi se u radu Šumarskog fakuleta o MHE.
Problem predstavlja i biološki minimum koji se mora ostaviti, a moguće ga je odrediti tek posle definisanja hidrobioloških karakteristika vodotoka.
UNESCO-u poslata nominacija za prvi na svetu petodržavni rezervat biosfere
'U srpskoj praksi nije zabeležen slučaj da je 'biološki minimum' određen posle perioda merenja od najmanje godinu dana, koja su zajednički sproveli hidrobiolozi i stručnjaci za hidrometriju, kako bi se definisao nivo (proticaj) vode koji garantuje opstanak živog sveta akvatičnog ekosistema', stoji u radu.
Ukoliko bi u Srbiji bilo izgrađeno svih 856 MHE, koliko je planirano, obezbedila bi se energija od svega 2-3,5 odsto potrebna za jednu godinu, objašnjeno je u radu.
'To bi značilo da je devastiran najveći deo kvalitetnih vodotokova brdsko-planinskog regiona Srbije, sa više od 2.200 km potočnih korita u cevima', piše u radu.
Dodaje se i da se električna energija proizvedena u MHE isporučuje Elektroprivredi Srbije (EPS), a da u tom procesu deo novčanog tereta nose i sami građani.
'EPS plaća povlašćenu cenu proizvođačima od 10,6 do 13,93 evrocenti po kilovatčasu isporučene energije, a sve to na kraju ide na teret građana, jer se računi za potrošenu električnu energiju opterećuju sa 0,093 dinara po potrošenom kilovatčasu, u svakom domaćinstvu u Srbiji', objašnjava se u radu.
Autohtonih površinskih voda, prema podacima ovog rada, u regionu Balkana u najmanjoj količini ima upravo u Srbiji što dodatno postavlja pitanje da li MHE treba graditi. Povodom ove teme kontaktirali smo i Ministarstvo zaštite životne sredine, ali odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.
Tagovi
Autorka
173
Glasova: 22
U svojoj blizini nemam nikakvu deponiju ili zeleno ostrvo 12,7%
Glasova: 7
Preskupo mi je da odvezem otpad ili platim nekoga da to uradi 4,0%
Glasova: 11
Isti đavo, svejedno će završiti negde u prirodi 6,4%
Glasova: 124
Ne ostavljam otpad u prirodi 71,7%
Glasova: 9
Briga me za otpad, imam drugih problema 5,2%
