Znate onu reklamu u kojoj kažu: "kad si gladan, nisi svoj". Kiša ispire hraniva iz zemljišta, a "gladno" povrće nije svoje i ne može napredovati. Zato svoje biljke ojačajte tako što ćete ih dobro nahraniti.
Preniska temperatura za ovo doba godine, temperaturne oscilacije, previše padavina - sve ovo ima negativan uticaj na povrće. Kako smo već pisali, izaziva otpadanje cveta i ploda, ali i razne bolesti, razvoj gljivica, pojavu insekata.
U svakom slučaju, ovo je teška godina za povrtare. Puno nege traže ovogodišnji usevi. Upornošću im možete pomoći da što lakše prebrode ovu ćudljivu godinu.
Međutim, kao prvo, sa stabljika paradajza, tikvica, krastavaca, uklonite požutelo lišće pa tek onda tretirajte.
Znate onu reklamu u kojoj kažu: "kad si gladan, nisi svoj". Kiša ispire hraniva iz zemljišta, a "gladno" povrće nije svoje i ne može napredovati. Zato svoje biljke ojačajte tako što ćete ih dobro nahraniti. Koristite organske preparate na bazi bilja - bilo da se radi o koprivi, gavezu, preslici ili pokošenoj travi.
Biljnim đubrivom ih zalivajte ili folijarnim prihranjivanjem (preko lista) nakon kiše. Ako nemate biljne preparate, oko biljke dodajte dve do tri šake glistenjaka i zalijte vodom ili šaku đubriva u peletima.
Kako bi sprečili razvoj bolesti kao što je plamenjača, paradajze, krastavce, tikvice, ali i paprike, patlidžane i drugo plodonosno povrće prskajte preparatom od mleka ili od crvenog ili belog luka.
O mleku smo već toliko pisali, ali nije na odmet ponoviti. Potreban vam je odnos 1:10 (jedan deo mleka, deset delova vode), kašika sode bikarbone (na litar tečnosti), malo jestivog ulja i par kapi eko deterdženta za sudove. Dobro promešajte i prskajte biljke nakon kiše.
Beli i crveni luk pravi su zaštitinici biljaka koje uzgajamo. Od njih se mogu pripremati različiti preparati koji su se pokazali veoma efikasni u borbi protiv štetočina i prouzrokovača obolenja, a recepte pogledajte u linku ispod.
Iskoristiti možemo zaperke paradajza za sprečavanje leptira kupusara. Dovoljne su dve šake biljne mase paradajza koje prelijemo sa dva litra vode. Nakon što je odstojao najmanje tri sata, preparat je spreman za upotrebu i treba ga procediti.
U slučaju da je baštu oštetio grad ili neko jače nevreme, neophodni su i biostimulatori rasta. Biljke tretirane biostimulatorima imaju jači i brži porast, bolji imunitet (povećava im se otpornost na bolesti, štetočine i stres izazvan vremenskim neprilikama), povećava se prinos, plodovi su kvalitetniji i odlikuju se dobrom sposobnošću čuvanja, biljke se bolje ukorenjuju, bolje podnose presađivanje.
U tu svrhu možete koristiti koprivu, med, belance, vrbu, aloe veru.
Više pažnje posvetite svojoj bašti ovih dana. Potrebni ste joj sada, a ona će vam to višestruko vratiti.
Tagovi
Autorka
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
