• Priprema biljnog đubriva
  • 29.07.2018. 15:00

Šta sa pokošenom travom? Napravite od nje fermentisano đubrivo

Fermentisano biljno đubrivo može da se koristi za zalivanje biljaka ili kao folijarno đubrivo. Osim ishrane gajenih biljaka đubrivo ima antifungicidno dejstvo na prouzrokovače bolesti, privlači gliste u zemljište, tera štetočine.

Foto: Bigstockphoto/dero2084
  • 5.388
  • 389
  • 1

Svi se, s vremena na vreme, susrećemo sa gomilom trave koju smo pokosili i ne znamo kako da je uklonimo sa svog imanja. Pokošena trava može da se upotrebi za pripremu organskog đubriva. Najpopularniji način korišćenja pokošenog biljnog materijala je kompostiranje, ali da bismo dobili kompost potrebno je mnogo vremena. Brži način korišćenja je priprema fermentisanog biljnog đubriva koje se može koristiti za zalivanje biljaka ili kao folijarno đubrivo. To đubrivo sadži mikro i makroelemente i mnoge druge korisne materije.

Priprema fermentisanog biljnog đubriva

Za pripremu takvog đubriva potrebni su nam: kanta ili bure, pokošena trava (biljke), seno, voda. Kanta ili bure treba da budu plastični jer će metal da reaguje tokom procesa fermentacije.

Kao biljni materijal mogu se koristiti razne korovske biljke koje rastu u našem dvorištu ili u bašti. Nikako ne treba koistiti otrovne biljke. Ovakva đubriva se mogu pripremati od pojedinačne biljne vrste. Veoma često se koristi đubrivo od koprive, gaveza i slična đubriva. Međutim, najčešći slučaj je da u pokošenom biljnom materijalu imamo razne biljne vrste.

Kopriva - kraljica eko proizvodnje

Biljnu masu je potrebno usitniti na dužinu 10-15 cm da bi se fermentacija odvijala brže. U kantu možemo dodati i otpad od lisnatog povrća (blitvu, spanać, lišće cvekle, repe ili rotkvice, zaperke paradajza). Ne dodavati korenje ili neki drugi otpad koji bi uticao na proces fermentacije i kvalitet đubriva.

Kantu treba napuniti do ¾ sa usitnjenom biljnom masom. Da bi se proces fermentacije ubrzao dodaćemo i rukohvat osušenog sena. Nakon toga sadržaj u kanti treba preliti vodom. Biljna masa mora biti potpuno prekrivena vodom. Zatim se dodaje manja količinu pepela od drveta kako bi se poboljšale karakteristike đubriva.

Proces traje od 3 do 14 dana

Ukoliko su dani hladniji, tokom proleća ili jeseni, kanta ili bure mogu se držati u plasteniku. Proces fermentacije traje od 3 do 14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Što je toplije fermentacija se odvija brže.

Kvalitet fermentisanog đubriva zavisi od biljnih vrsta koje smo sakupili. Pošto je osnova ovog đubriva zelena biljna masa u sadržaju hranjivih elemenata preovladava azot. U zavisnosti od toga koje smo biljke stavili da fermentišu možemo uticati na sadržaj hranljivih elemenata. Tako će đubrivo u kome je više gaveza biti bogato kalijumom. Sadržaj kalijuma i fosfora možemo povećati i dodavanjem pepela.

Da bismo ubrzali proces fermentacije u kantu sa sadržajem možemo dodati džem, šećer, koricu hleba, kvasac.

Primena fermentisanog đubriva

Fermentisano đubrivo je gotovo kada je sadržaj u kanti prestao da se peni. Sadržaj treba onda procediti i razblažiti vodom u zavisnosti od načina primene.

Ukoliko đubrivo koristimo za zalivanje biljaka tada je razmera razblaženja sa vodom 1:10, a ukoliko đubrivo koristimo kao folijarno đubrivo tada je razmera 1:20.

Ovo đubrivo osim što sadrži makro i mikroelemente, vitamine i mnoge druge korisne materije deluje i kao biostimulator. Mnoge štetočine izbegavaju bašte i cveće zalivene tako pripremljenim đubrivom zbog njegovog mirisa. Primenom đubriva privućete gliste u baštu i njihov broj će se povećati, a poboljšavaju se imunitet tretiranih biljaka, kao i mikroflora zemljišta. Đubrivo ima i antifungicidno dejstvo jer se na površini tretirane biljke formira film koji je bazan i nepovoljan za razvoj mnogih patogena, gljivica.

Fermentisano biljno đubrivo daje najbolje rezultate kod đubrenja povrća, cveća i jagodičastog voća. Ne treba ga koristiti za đubrenje biljnih vrsta koje traže kiselo zemljište zbog osobine đubriva da povećava alkanost.


Tagovi

Priprema biljnog đubriva Biljno đubrivo Pokošena trava Fermentacija Đubrivo Korovske biljke Folijarno đubrivo Proces Biostimulator


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi