Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Senaža
  • 22.11.2022. 13:30
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Promena strukture setve i pravljenje senaže mogu spasiti stočare

Ovu godinu obeležila su poskupljenja repromaterijala, mineralnih đubriva, sedstava za zaštitu, ali i goriva. Ni vremenske prilike nisu bile povoljne ove godine za poljoprivredne proizvođače.

Foto: Sanja Dovečer
  • 120
  • 43
  • 0

Ove godine bilo je treće najtoplije leto u poslednjih 80 godina, a gotovo da niko nije verovao da mogu biti dve za redom tople godine. Ali, ponovila se sušna godina, kakva je bila 2021. U oktobru ove godine palo je oko sedam litara kiše po metru kvadratnom, što je nedovoljno i daleko ispod prosečnih padavina u ovom mesecu. To je znatno otežalo poljoprivrednicima pripremu zemljišta za jesenju setvu.

"Na teritoriji Valjeva, zemljišta su težeg sastava, slabo su propusna za vodu i teško se obrađuju, naročito kada je sušno vreme i kada nema dovoljno padavina. To za sobom povlači i veću potrošnju goriva i veći trošak za poljoprivrednike. Kada se potrošnja goriva računa u agroekonomskim analizama, odnosno kada se radi kalkulacija biljne proizvodnje, uzima se paritet od jenog litra za jedan cetimetar dubine", kaže stručni saradnik za ratarstvo Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo Svetlana Jerinić i dodaje da se zbog ovakvih uslova, potrošnja goriva kretala i do 30 litara po hektaru, a kada se uzme u obzir cena, to je značajno učešće u setvi, pre svega pšenice.

Izostalo đubrenje njiva za jesenju setvu

Rast cena repromaterijala koji je počeo prošle godine, nastavljen je i ove, pa je tako cena jednog kilograma mineralnog đubriva veća od 100 dinara. U pitanju su mešana đubriva koja poljoprivrednici moraju da koriste za prihranu usev, ukoliko žele da imaju visoke prinose, ali su mnogi poljoprivrednici izostavili đubrenje u jesenjoj setvi pšenice ove jeseni.

Mnogi poljoprivrednici su izostavili đubrenje u jesenjoj setvi pšenice ove jeseni (Foto: Jovana Cvetković).

Semenski materijal takođe je poskupeo gotovo za sto odsto, jer je prošlogodišnja cena semenske pšenice bila 40 do 50 dinara, a ove od 80 do 90, pa čak i više.

"Oni ratari koji su primenili kompletne agrotehničke mere za pripremu zemljišta i koristili deklarisano seme potrošili su oko 70 hiljada dinara po hektaru. Kada se to preračuna na cenu merkantilne pšenice, već je unapred potrošeno oko dve tone. Pšenica trenutno nije u dobrom stanju, na mnogo parcela nije nikla jer sušni period tokom oktobra i većeg dela novembra nije pogodovao ovoj ratarskoj kulturi", napominje Jerinićeva i dodaje da pšenica ukoliko uđe nespremna u zimu, povećaće troškove proizvodnje jer će morati da se prihranjuje i zaštiti na proleće. Savet je i da oni koji su izostavili osnovno đubrenje, na proleće izvrše prihranu.

Više njiva zasejano pšenicom

Zbog problema sa kukuruzom ove godine koji je zbog suše bio lošeg kvaliteta, mnogi poljoprivrednici su se ove godine odlučili da poseju veće površine pod pšenicom. Padavine od bar 30 litara po metru kvadratnom mogu dosta pomoći usevima, pa bi i pšenica mogla ući spremno u period zimskog mirovanja.

Veće površine pod pšenicom, do sada 70 odsto posejano?

"Poljoprivrednici na teritoriji cele Srbije, pa i na području našeg okruga povećali su površine pod pšenicom. Podaci pokazuju da je u Srbiji zasejano oko 700 hiljada hektara, što je dobro, ako se zna da je pre nekoliko godina bilo zasejano oko 300 hiljada hektara. Ove godine u Kolubarskom okrugu zasejano je pšenicom 15,6 hiljada hektara. Ovogodišnji prinosi, kakvi god da su bili, premašili su prinos kukuruza, a glavna briga poljoprivrednih proizvođača bila je da se obezbede dovoljne količine hrane za stoku", kaže naša sagovornica i dodaje da se u njihovom kraju oko 80 odsto pšenice koristi kao stočna hrana.

Promeniti strukturu setve

Valjevski kraj je pretežno stočarski, ali su se usled loših vremenskih prilika i visokih cena stočne hrane, mnogi odlučili da smanje stočni fond, naročito broj muznih krava. Ipak, ako se poslušaju saveti stručnjaka, možda i postoji rešenje.

"Poljoprivrednici ne mogu uticati na vremenske prilike, cene repromaterijala i cene proizvoda i baš zbog toga je savet za one poljoprivrednike koji žele da se ozbiljno bave i da opstanu u ovim teškim vremenima, da izmene strukturu setve. Kod nas je prisutno dvopolje, pšenica i kukuruz. Tu su velika ulaganja poslednjih godina", kaže savetodavac i dodaje da nekada to nije bilo tako.

U rolobalama hrana previre i ona se koristi za ishranu tokom zime (Foto: Sanja Dovečer).

"Pšenica se gajila iz hobija, davala dobre prinose i tako zadovoljavala potrebe domaćinstva. Za razliku od nas, u zapadnoevropskim zemljama oni koji se bave mlečnim govedarstvom, proizvode kvalitetnu kabastu hranu. To su travne smeše, travnoleguminozne smeše i oni inaju određenu mehanizaciju za čuvanje te hrane, to su rolobale u kojima hrana previre i ona se koristi za ishranu tokom zimskih meseci", kaže Jerinićeva.

Pravljenje senaže može biti spas za stočare

Poljoprivrednici u Srbiji uglavnom se oslanjaju na pšenicu i kukuruz, a to ne doprinosi dobrom ekonomskom poslovnju domaćinstva i njegovoj održivosti.

Kako smanjiti gubitke pri pripremi sena?

"Tu su prisutni visoki troškovi, hrana nije toliko kvalitetna i na nama je da se potrudimo da poljoprivrednici usvajaju savete struke, savete stočara, da prate primere dobre prakse, ne samo iz sveta, ima i kod nas poljoprivrednika koji prave dobre senaže i od lucerke i od travnoleguminoznih smeša i na taj način postižu dobre rezultate i uspevaju da opstanu u ovim teškim uslovima poslovanja", kaže ovaj stručnjak za ratarstvo.

Ima i kod nas poljoprivrednika koji prave dobre senaže i na taj način opstaju.

Saveti struke sporo se usvajaju u poljoprivredi, ali su primeri dobre prakse jedan od načina da se proizvodnja kvalitetne kabaste hrane počne primenjivati u većem broju domaćinstava. Istraživanja su pokazala da se đubrenjem prirodnih livada i pašnjaka, može doći do većih prinosa sena.

Kako proizvesti kvalitetno seno za stoku pravilnim đubrenjem livada?

Analize su pokazale da u takvom senu ima oko 67 odsto dobre trave, dobar je i procenat zeljastih biljaka, dok je procenat bezvrednih i beskorisnih biljaka manji od 14 odsto. Kada se koristi senaža u ishrani muznih krava, mlečnost im se povećava i do 25 procenata, što nije zanemarljivo, a značajne su i uštede jer se smanjuje količina koncentrata u ishrani. 
 


Foto prilog


Tagovi

Sušna godina Svetlana Jerinić Izostalo đubrenje Jesenja setva Troškovi proizvodnje Setva pšenice Struktura setve Stočni fond Senaža Kabasta hrana Travnoleguminozne smeše


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Pita od bundeve sa domaćim, vučenim korama je najlepša poslastica koju možete napraviti u ovim prohladnim jesenjim danima!