• Zaštita bilja
  • 24.05.2018. 14:30

Simptomi i suzbijanje žute i lisne rđe pšenice

Bolesti žutu rđu i lisnu rđu pšenice izazivaju patogeni organizmi koji na žitaricama napadaju uglavnom listove i plevu.

Foto: PIS Vojvodina
  • 2.524
  • 64
  • 0

Žutu rđu pšenice uzrokuje patogen Puccinia striiformis, koja je mutacijom sa trava prešla na žitarice. Taj patogen prvenstveno napada pšenicu i ječam, dok se bolest uglavnom pojavljuje na listuplevama. Naziva se još i crtičasta rđa, zbog karakterističnih crtičastih plodonosnih telašaca limun-žute boje. Održava se na ostacima zaraženih biljaka, samonikloj pšenici i divljim vrstama trava. Kako objašnjava savetodavac Nikola Ostrogonac iz PSS Subotica, najjači napad je na listu i plevama, ali je zabeležena i zaraza perikarpa (zid) semena.

Kako prepoznati žutu rđu?

Znakovi žute rđe su male okrugle grupe spora narandžastožute boje, koje se spajaju u linije (crtice) po celom listu u nekoliko redova. Ovaj patogen se razvija pri niskim temperaturama tokom aprila i maja. Prag štetnosti za rđu pšenice  je prisustvo simptoma na listovima iznad prvog kolenca na više od 10% biljaka.

Kada i čime krenuti u zaštitu pšenice?

Stručnjaci preporučuju ratarima da češće obilaze parcele, a ako su simptomi prisutni na više od 10% biljaka do faze prvog kolenca tada treba preduzeti mere zaštite. Ukoliko taj prag nije dostignut, onda se savetuje praćenjе, kako bise sprečilo dalje širenje simptoma, koje ne treba dozvoliti iznad prvog lista drugog kolenca. Ako se utvrdi prisustvo simptoma žute rđe pšenice na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima se savetuje da počnu obavljanje fungicidnog tretmana, kurativno preventivnim fungicidima radi sprečavanja daljeg širenja tog patogena.

Rđa
Znakovi žute rđe su male okrugle grupe spora narandžastožute boje

Simtomi lisne rđe pšenice

Lisna rđa žita (Puccinia recondita) javlja se na lišću i lisnim rukavcima. Ovaj parazit prezimljava na mladim bijkama pšenice, gde napada list dok god je zelen, jer isključivo na takvom listu može da opstane. Optimalna temperatura za klijanje spora je od 15°C do 20°C, uz visoku relativnu vlažnost vazduha. 

Kada i čime početi tretiranje biljaka protiv lisne rđe?

Kada se utvrdi prisustvo simptoma lisne rđe pšenice na prvom listu drugog kolenca na više od 10% biljaka, proizvođačima se tada preporučuje da obavljanje fungicidnog tretmana, kurativno preventivnim fungicidima u cilju sprečavanja daljeg širenja tog patogena. Da bi se suzbili prouzrokovači bolesti lista pšenice savetodavac Nikola Ostrogonac savetuje primenu jednog od sledećih fungicida:

  • Artea 330 EC (a.m. ciprokonazol + propikonazol) – 0,5 l/ha,
  • Alert S (a.m. karbendazim + flusilazol) – 0,8-1 l/ha,
  • Antre Plus (a.m. tebukonazol + tiofanat-metil) – 1,5 l/ha,
  • Falcon EC-460 (a. m. tebukonazol + triadimenol + spiroksamin) - 0,6 l/ha,
  • Prosaro (a. m. protiokonazol + tebukonazol) - 0,75-1 l/ha,
  • Amistar extra (a.m. azoksistrobin + ciprokonazol) 0,75 l/ha,
  • Sphere (a.m.trifloksistrobin+ciprokonazol) 0,5 l/ha,
  • Duett Ultra (a.m.epoksikonazol+tiofanat-metil) 0,4-0,6 l/ha,
  • Acanto Plus (a.m.pikoksistrobin+ciprokonazol) 0,6 l/ha,
  • Alto Combi (a.m.karbendazim+ciprokonazol) 0,5l/ha,
  • Zamir 400EW (a.m.prohloraz+tebukonazol) 0,75-1l/ha,
  • Bumper P (propikonazol+prohloraz) 0,75-1 l/ha,
  • Cello (a.m. tebukonazol+protiokonazol+spiroksamin) 1,25 lit/ha,
  • Caramba (metkonazol) 1,2-1,5 lit/ha,
  • Opus Team (epoksikonazol+fenpropimorf) 1 lit/ha

Povezana biljna vrsta

Pšenica

Pšenica

Sinonim: - | Engleski naziv: Winter wheat | Latinski naziv: Triticum aestivum (L) em. Fiori et Paol.

Pšenica se koristi u mlinarstvu, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Najznačajniji je ratarski usev, a njome je zasejana ¼ obradivih površina na svetu. Pšenični hleb osnovna... Više [+]

Izvori

Poljoprivredna savetodavna služba Vojvodine


Tagovi

Pšenica Žuta rđa Puccinia striiformis Lisna rđa Puccinia recondita Simptomi Fungicidi Nikola Ostrogonac Subotica


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.