Braća Luka i Filip Ajdović u Turskoj četiri godine unazad bave se stočarstvom. Dve farme sa oko 50 krava i nešto više bikova rase holštajn izgradili su ih od sopstvenih sredstava jer, kako kažu, papirološke procedure za dobijanje subvencija potrajale bi oko dve godine.
Za braću Ajdović čuo je gotovo svaki srpski turista koji je letovao u Kušadasiju u Turskoj. Luka i Filip u starom gradu jednog od najpopularnijih turskih letovališta vode prodavnicu "Tufan" u kojoj turistima sa Balkana po jedinstvenim cenama nude pregršt začina, čajeva, poslastica i tipičnih suvenira te bliskoistočne zemlje.
Parola 'Srpska radnja jeftinija od Rodića i Miškovića' i okačene zastave Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine njihovu prodavnicu čine prepoznatljivom i interesantnom za turiste ovog podneblja.
Međutim, osim posla u turizmu Luka i Filip bave se i stočarstvom. Nedaleko od mesta Ajdin, koje se nalazi na sat i po vremena vožnje od Kušadasija, pre četiri godine sagradili su dve farme i upustili se u stočarske vode.
"U vreme državnog udara i nemira u Turskoj 2016. nije bilo posla u turizmu, pa smo se okrenuli stočarstvu. Imali smo zemlje i rešili smo da napravimo farmu, jer se od tog posla može zarađivati tokom čitave godine. Prvo smo izgradili smeštajne objekte, magacin i štale, a nekoliko meseci kasnije nabavili smo krave. Ovim poslom najviše se bavimo Filip i ja, ali imamo pomoć i naše četvorice braće", objašnjava naš domaćin Luka, na tečnom srpskom jeziku.
Za početak nabavili su tridesetak steonih junica holštajn rase, koje su se otelile za pet do devet meseci.
"Sada na dve različite farme imamo oko 50 krava za mužu i nešto više bikova za meso. Za vreme turističke sezone nemamo toliko vremena da se bavimo farmom, zato smo angažovali našeg rođaka da je vodi. Uposlili smo i jednu porodicu koja živi na farmi i vodi brigu o grlima", kažu braća Ajdović.
Na farmi braće Ajdović gotovo su svi procesi automatizovani - od muže, preko održavanja higijene vimena kod krava. U isto vreme muze se 14 krava, a dobijeno mleko prodaju državnoj firmi sa kojom imaju ugovor o otkupu. Proizvodnja za poznatnog kupca, važna je garancija ovog posla, objašnjavaju naši sagovornici.
Dragan Stanojević: Mnogi izazovi u mlekarstvu - cena se neće menjati
"Kada smo krenuli da se bavimo stočarstvom, hranu za krave od 50 kilograma plaćali smo pet, a sada košta 15 evra. Tri puta je poskupela. Sa druge strane, u to vreme otkupna cena za litru mleka bila je oko jedne lire (16,2 dinara), a sada je dve i po lire (40,2 dinara). Zarada nam nije velika, ali srećom imamo više grla, pa uspevamo da održimo ekonomsku isplativost ovog posla", kaže Luka.
Na kraju svakog meseca isplaćuju im se cena prodate količine mleka, zbog čega znaju kako i na koji način da rasporede troškove i prihode.
"Ipak, za nas šestoricu to je malo para. Zbog toga se pored stočarstva bavimo i drugim delatnostima. Držimo ukupno tri prodavnice u Kušadasiju, Bodrumu i Ajdinu, a prodajemo robu i na pijaci."
Farme su izgrađene po evropskim standarima, opremljene 24-časovnim video nadzorom. Izgradili su ih od sopstvenih sredstava, ne oslanjajući se na pomoć države jer, kako kažu, papirološke procedure za dobijanje subvencija potrajale bi oko dve godine.
Olakšice u otplati kredita za nabavku krava i junica za priplod - rok dve godine
"Sada svakog meseca dobijamo podsticaje od države na prodate količine mleka. Primera radi, ako prodamo 10 tona mleka, po litri dobijamo oko 40 dinara. Za svako novo tele jednokratno u toku godine dobijamo od 250 do 300 lira (4000-4800 dinara) i za kravu koja se otelila još toliko", ističe Luka.
Dnevno na njihovoj farmi se proizvede oko 1.500 litara mleka, što znači da svaka krava u proseku daje oko 25 do 30 litara mleka, objašnjava naš domaćin u Turskoj.
Najveći deo junećeg i mesa od bikova plasiraju turskim veleprodajama. Taj posao je gotovo bez rizika i unosan je, kažu naši sagovornici dodajući da su mogućnosti plasiranja tog proizvoda široke, naročito ako se uzme u obzir da su u Turskoj karakteristične velike familije, koje za različite proslave služe specijalitete upravo od ovog mesa.
"Na primer, familija iz sela ima venčanje i treba im meso. Ja im prodajem za keš po nešto višoj ceni, jer veleprodaje uzimaju veće količine. Istina je da mi se to više isplati, ali nema uvek takvih porudžbina. Inače, otkupna cena mesa se menja iz dana u dan. Veleprodajna je, na primer, pet evra po kilogramu, a u prodavnici se cene kreću od osam do 15 evra za kilo."
Inače, stočari u Turskoj na raspolaganju imaju državnog veterinara čiji dolazak se ne naplaćuje. Međutim, kako su državni stručnjaci često okupirani i u stisci sa vremenom, dešava se da angažuju privatnike. Sa druge strane, baveći se ovim poslom naučili su da sami opsluže krave, da im daju injekcije i pomognu im prilikom telenja.
"Naša majka je sa sela i sreća naša je što imamo mnogo rođaka koji čuvaju krave kod kuće, bilo zbog mleka ili mesa. Od njih smo mnogo naučili i dalje učimo", kaže Luka.
Na petnaest hektara sopstvenog obradivog zemljišta uzgajaju kukuruz za silažu, a kada oduzmu subvencije i troškove, treba da dodaju oko 50 lira (oko 800 dinara) za pojedinačnu ishranu svakog grla. Zato, stočari u Turskoj priželjkuju smanjenje cena hrane za stoku, jer kako sada stvari stoje, teška su vremena za one koji imaju malo grla, a bave se isključivo ovim poslom.
Tagovi
Autorka
