Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Rat i glad
  • 02.04.2022. 10:00

Sukobom u Ukrajini ugroženo svetsko stočarstvo - strahuje se od zatvaranja farmi

Od Hrvatske, Italije i Španije, pa čak i SAD-a, stočari osećaju tektonske promene pokušavajući da se prilagode novonastaloj situaciji.

Foto: Vesna Mijat
  • 454
  • 120
  • 0

Više od mesec dana traje rat u Ukrajini. Da se završi danas, u šta je teško poverovati, svet će ekonomske posledice ovog sukoba osećati narednih decenija.

Ukrajina je do rata bila veliki svetski igrač na polju proizvodnje hrane. U jeku i nakon geopolitičkih promena i raspada Sovjetskog saveza, poljoprivredna proizvodnja doživela je pad. Poslednjih godina, okrećući se zapadnoj Evropi, njihova poljoprivreda se vratila, Evropa dobija veliku žitnicu, a ova zemlja novog kupca. Žitarice, uljarice, piletina i jaja postaju ogroman deo robno-trgovinske razmene između Ukrajine i Evrope.

Ukrajina ukinula zabranu izvoza kukuruza i suncokretovog ulja

Samo izvoz žitarica, uljarica i vezanih proizvoda čine više od 90 miliona tona njihovog izvoza u 2019. godini. Živinarstvo i proizvodnja jaja značajan su deo agro-proizvodnje i 2020. je bila 8. najveći izvoznik piletine i 8. najveći proizvođač jaja. U 2020. godini je proizvodnja stočne hrane narasla na više od šest miliona tona, što nije mala brojka.

Poljoprivreda je strateški važan sektor za Ukrajinu koji je 2019. činio oko 11 odsto BDP-a, 31 odsto izvoza i 17 odsto zaposlenih. Tih godina je 8. najveći svetski proizvođač žitarica. Poljoprivredni proizvodi prevoze se železnicom do crnomorskih luka, a od tamo brodovljem dalje po svetu. Velike međunarodne kompanije su poslednjih godina ulagale ogromna sredstva za izgradnju robnih terminala u ukrajinskim crnomorskim lukama planirajući velike poslove. Španija, Italija i ostale evropske zemlja postaju zavisne od njihovog žita. Potražnja za žitaricama i uljaricama brzo raste i u Kini, Egiptu i Srednjem Istoku. A onda se dešava rat i sve staje.

Uticaj na italijanske stočare

Rojtersovi autori Gavin Džons i Kristijano Korvino intervjuisali su nedavno italijanske stočare. Svinjar iz okoline Kremone, plaši se da će se sa njegovom 4. generacijom poljoprivrednika u porodici, svinjarstvo ugasiti zbog nestašice stočne hrane i rata u Ukrajini. Novinar kaže da su Mađarska, Srbija i Moldavija zabranile izvoz stočne hrane da sačuvaju zalihe u slučaju nestašice. Troškovi nabavke stočne hrane za ovog italijanskog stočara su odleteli u nebo, te se on kao i mnogi drugi boji da će morati životinje da šalje na klanicu ako se situacija ne popravi.

U Italiji više od 800 napuštenih farmi namenjeno mladim farmerima

I vlasnica govedarske farme iz Lombardije koja drži 1.300 goveda zabrinuta je zbog priča o klanju životinja radi nemogućnosti daljeg hranjenja. Problem čini se, nije samo u ceni kukuruza, nego i u soji i nus-proizvodima za ishranu stoke. Mlekar iz južne Italije naglašava da je stočni sektor već u problemima usled situacije s Covid-19. Stočari prvo nameravaju da smanje količinu krme po jedinki, a onda im dalje neće preostati ništa drugo nego klanje. Ako dođe do smanjenja stočnog fonda, biće potrebno do sedam godina za njegovu obnovu.

Italija je zatražila od EU da se skine ograničenje za pomoć državama članicama u ovakvim situacijama.

Špancima porasli troškovi proizvodnje hrane 

Španci već pokušavaju da isposluju nabavku stočne hrane iz Argentine i Brazila. Ovo je evropska zemlja sa najvećim stočnim fondom koji čini čak 58.8 miliona svinja, krava, ovaca i koza prema EU statistici iz 2021. godine. Na Euronext, evropskoj berzi u Parizu, kukuruz je početkom marta dosegnuo rekordnu cenu od 420 evra za tonu, što je za 50 odsto povećanje nakon ruskog napada na Ukrajinu. I ovde su zalihe stočne hrane iz Ukrajine iscrpljene. Predsednik jednog udruženja farmera kaže da ne vidi računicu u daljem uzgoju zbog enormnog rasta cena krme. Samim time troškovi proizvodnje hrane porasli su za 40 odsto.

Italija je 4. evropska stočarska sila sa 22.5 miliona jedinki. Obe ove države proizvode nadaleko poznate mlečne i mesne delikatese kao što su italijanski "Mozzarella di Bufala", "Prosciutto di Parma", kao i španski "Jamon Iberico".

Turska bez najvažnijeg dobavljača žitarica 

Ukrajina je strateški dobavljač sirovina za stočnu hranu za Tursku. Ova je zemlja proizvela oko 25 miliona tona krmne smeše u 2019. godini. S druge strane, Turska uvozi 12 miliona tona sirovina za proizvodnju krmne smese. Iz Ukrajine uvozi 4,3 miliona tona što je oko 36 odsto. Drugim rečima, Ukrajina je njihov najvažniji dobavljač žitarica i sirovine za proizvodnju krmne smeše sa tim da uvoze i velike količine žitarica i iz Rusije.

I Hrvatskoj preti zatvaranje farmi 

U Hrvatskoj paralelno rastu troškovi veštačkih đubriva, stočne hrane i goriva, te je opravdana bojazan o mogućem gašenju farmi.

"Iako zvuči pesimistično, ovo je situacija iz koje će se jako malo hrvatskih svinjara izvući. Jednostavno, tržište je zasićeno velikim količinama svinjetine koja je bila namenjena izvozu istočnim zemljama. Sve će se to preliti kroz trgovačke lance u našu državu i tu nemamo nikakvog uticaja", komentarisao je van.prof.dr.sc. Vladimir Margeta s Fakulteta agrobiotehničkih znanosti u Osijeku. Ništa bolje nije ni u drugim stočarskim granama. 

Turbulentno i u SAD-u

Cena kukuruza u SAD-u žale se stočari, dosegla je oko $7.4775 za jedan bušel (cca 35 kg) ubrzo nakon početka rata u Ukrajini, što je najviše u poslednjoj deceniji. Ukrajina izvozi oko 16 odsto svetskog kukuruza i iako se najveće količine toga uvoze u istočnoevropske zemlje, nestabilnosti na tržištu su povećale cenu širom sveta. Slično, iako se najviše ruske nafte izvozi u Aziju i Evropu, rat u Ukrajini pogurao je rast i cene dizela u SAD-u. Sve ovo utiče i na računicu američkih stočara.

Američki ratari traže setvu u područjima određenim za očuvanje

Ukrajina je samo u sezoni 2019/2020. proizvela preko 6.2 miliona tona hrane za stoku. U jednom periodu planirali su da povećaju proizvodnju na 11 miliona tona. U 2019. su proizveli 75 miliona tona žitarica, a planirali su da izvezu 52 miliona tona žitarica. Iste te godine prema svetskim statističkim izveštajima Ukrajina je bila 4. najveći izvoznik kukuruza i 5. najveći izvoznik pšenice u svetu.

Kako se poslednjih 25 godina samostalnosti Ukrajina uvelike okrenula evropskom tržištu, nema sumnje da ćemo sledećih godina svi osetiti uticaj ruske politike i ruske čizme na svojoj koži.


Tagovi

Rusija Ukrajina Rat Krma Krmivo Žitarice Stočarstvo Cena Krmna smesa


Autorka

Vesna Mijat

Više [+]

Vesna je agronom po struci. Iza sebe ima bezbroj različitih poslova, a još je toliko drugih interesuje. Gaji koke i koze. Ima plastenik s povrćem, košnice i voćnjak. Ne želi da oda koliko ima godina. Njen moto glasi: “Jedini neuspeh u životu je ne pokušati!”