Rano govoriti o ceni kupine - ipak, loh nes će bolje proći?

Sturčnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe u Kragujevcu Biljana Milosavljević izjavila je za Agroklub da domaći voćari sve više se okreću proizvodnji kupine, a ova voćarska kultura u najvećoj meri širi se u Šumadiji gde je i najzastupljenija. Ocenjuje da će ovogodišnji rod biti dobar.

Vremenski uslovi bili su odgovarajući kada je u pitanju ova voćka, pa Milosavljevićeva ističe da su zadovoljene potrebe kupine po pitanju vlage kada joj je to i najpotrebnije, u periodu pre cvetanja.

Pravilnom rezidbom kupine do visokog prinosa i kvalitetnog roda

"Ona je sada u fazi cvetanja i trebalo bi da cveta do kraja avgusta, za sada je situacija dobra", ukazuje stručnjak iz Kragujevca.

Prinosi od 12 do 15 tona po hektaru

Voćar Dragan Milutinović iz Kruševice koji pod kupinom ima dva hektara zemlje, a u proizvodnji ove voćke njegova porodica je od 1984. godine, potvrđuje da su zasadi u dobrom stanju ističući da se nada dobroj godini.

"U voćnjaku je dobro za sada, naši voćnjaci su pod protivgradnom mrežom. Inače smo za više od tri decenije bavljenja kupinarstvom promenili oko pet sorti, ali kao jedna od najboljih pokazala se loh nes. Godišnje proizvedemo između 12 i 15 tona po hektaru", navodi Milutinović za Agroklub.

Kupina iz njegovog voćnjaka, osim na pijaci, plasman je pronašla i van granica naše zemlje. Oko 20 tona svake godine izveze u Rusiju, a ta saradnja traje već 16 godina.

Srpska kupina ima potencijal na ruskom tržištu, ali je nema dovoljno

"Uglavnom radimo samo prvu klasu za stonu potrošnju. Za otkup za hladnjaču ide samo klasa koja ne zadovoljava kvalitet i to ide za hladnjaču. Dobar deo usmeravamo ka izvozu na rusko tržište kojim smo veoma zadovoljni i do sada nismo imali problema."

Oscilacije na tržištu

Ipak cene i prilikom izvoza i na domaćim pijacama veoma osciliraju. Napominje, neretko se dešava da se cena menja iz dana u dan.

"Bila je i skoro 300 dinara, pa pala na 150 i čak 120. I to je u pitanju ista roba, na isti način spakovana, ali je svako vozilo posebna priča. Ne postoje pravila u smislu srednje cene. Zavisi od dana, svakog dana je drugačija cena. Prošle godine je za izvoz krenula od 280 i pala na 120 dinara po kilogramu. Prodajemo i po pijacama u Srbiji gde je slična situacija po pitanju cena", ukazuje Milutinović.

Nestabilno tržište malina, kupina i ribizle

Realna cena u skladu sa troškovima ulaganja i proizvodnje, prema njegovom mišljenju, za kupinu koja se prodaje hladnjačama trebalo bi da bude od 70 do 80 centi, dok bi onu za stonu potrošnju trebalo prodavati po ceni od jednog i po evra.

Domaća sorta po nižoj ceni

Loh nes, ocenjuje Biljana Milosavljević, ipak ima zadovoljavajuću cenu u odnosu na čačansku bestrnu koja je prošle godine prodavana za svega 40 dinara po kilogramu.

"Loh nes uvek ima dobru cenu, dok čačanska bestrna ima veoma nisku. Loh Nes je bila u proseku oko 200 dinara, nije imala problem sa izvozim i prodajom jer koliko god da košta uvek će pronaći svog kupca zbog krupnijeg ploda i odličnog kvaliteta. Čačanska bestrna je u mnogo većoj meri zastupljena u našoj zemlji, ali je zato i cena niža", objašnjava Milosavljevićeva i dodaje da naša sorta jedini problem ima sa cenom, uz objašnjenje da drugih nedostataka nema, te da ne zahteva posebne uslove.

Sve više voćara odlučuje se za organsku proizvodnju kupina

"Potrebna joj je samo vlaga i navodnjavanje ukoliko se padavine ne nastave kada dođe u period sazrevanja, kao i rastresito zemljište. U toku cvetanja trebalo bi da ima i osunčane delove."

Dodaje da loh nes zahteva veliku količinu fosfora te da ga đubrivo koje se za nju koristi mora sadržati u većoj količini zbog nedostatka ovog elementa u domaćem zemljištu.

"Mi smo radili analizu zemljišta na našem terenu baš za Loh Nes što se tiče hemijskih sastava te smo tako i došli do tog zaključka, neophodno joj je zemljište bogato fosforom. Preporučuje se i ubacivanje stajnjaka svake druge godine u međurednom prostoru i u redu", objašnjava Milosavljević.

Loh nes će bolje proći na tržištu

O ovogodišnjoj ceni, kaže, rano je govoriti jer kupina još uvek cveta. Ipak, smatra da će i na kraju ove sezone loh nes bolje proći na tržištu.

"Kupina se dosta traži na domaćem terenu za preradu za sirupe, za džemove, za slatka, ali se izvozi dosta u Rusku Federaciju. Primećujem da je potražnja za kupinom veća nego za malinom", zaključuje Milosavljević.

Berbu bi, dodaje, najbolje bilo početi krajem avgusta i to tako da se kupina bere na svaka dva dana kako ne bi došlo do prezrevanja i kasnije do kvarenja plodova.