Početkom leta, patogen koji je prezimio počinje sa zarazom u uslovima toplog i vlažnog vremena, kao što su postojeći vremenski uslovi ovog proleća kod nas. Hemijska zaštita dosta je složena zato što je primena ovih mera ograničena karencom, odnosno, može se tretirati do cvetanja. Poželjno je biti uporan protiv ove bolesti i boriti se svim raspoloživim merama.
Simptomi rđe maline i kupine (Phragmidium spp) uočavaju se na svim nadzemnim delovima biljke, a najviše su primetni na izdancima i lišću. Retka je pojava da se nađu na lisnim drškama ili plodovima. Kod jačih zaraza, izdanci zaostaju u porastu, slabe i suše se. Zaražene izdanke treba orezati i spaliti da ne bi došlo do širenja zaraze. U blizini zasada pitome i gajene kupine, potrebno je uništavati divlju kupinu na kojoj se patogen održava.
Ovo obolenje prisutno je kod svih sorti ovog voća. Na nekima su više, a na nekima manje izraženi simptomi. Bolest prouzrokuje sušenje i prevremeno propadanje lišća, rodnih izdanaka i plodova, kažu u PSSS Prokuplje.
Preventivne mere su orezivanje i spaljivanje obolelih izdanaka, zatim sakupljanje i zaoravanje obolelog lišća i kvalitetna i blagovremena prihrana đubrivima.
Pri sadnji kupine, trebalo bi obratiti pažnju na izbor otpornih sorti prema ovoj bolesti.
Hemijska zaštita dosta je zahtevna pa se preporučuje rana primena preparata na bazi bakra. Prvo prskanje na bazi bakra treba obaviti kada krene bubrenje pupoljaka, a drugo pred cvetanje.
Takođe, u vegetaciji mogu se primenjivati fungicidi na bazi aktivne materije Difenokonazola i Propikonazola.
Ovaj patogen prvo je uočen na sortama kupine bez bodlji, a kasnije je zaraza zabeležena i na ostalim sortama. Bolest prouzrokuje sušenje i prevremeno propadanje rodnih izdanaka i plodova.
Simptomi se uočavaju na svim nadzemnim delovima biljke, a najuočljiviji su na izdancima, a ređe se mogu naći na lisnim drškama i plodovima. Kod jačih zaraza, izdanci zaostaju u porastu, slabe i suše se.
Patogen prezimljava u zaraženim izdancima ili u opalom lišću. Početkom leta, patogen koji je prezimio počinje sa zarazom u uslovima toplog i vlažnog vremena, kao što su postojeći vremenski uslovi ovog proleća kod nas. Tokom vegetacije, gljivica dalje se širi, stvarajući više sekundarnih infekcija.
Preventivne mere su orezivanje i spaljivanje obolelih izdanaka, zatim sakupljanje i zaoravanje obolelog lišća i kvalitetna prihrana đubrivima. Veoma bitno je i dodavanje mikroelemenata. Pri sadnji, trebalo bi obratiti pažnju na izbor otpornih sorti prema ovoj bolesti.
Hemijska zaštita dosta je složena zato što je primena ovih mera ograničena karencom, odnosno, može se tretirati do cvetanja. Preporuka je da se koriste fungicidi na bazi aktivne materije difenokonazola (Difcor, Vegas)i propikonazola (Tilt 250 EC, Tenor 250 EC). Poželjno je biti uporan protiv ove bolesti i boriti se protiv nje svim raspoloživim merama.
Parazit se javlja na svim nadzemnim delovima maline. Na naličju lišća zapažaju se žućkasto - narandžaste pege u kojima su spermacije i ecidije. Često je čitava površina liske prekrivena ecidijima, zbog čega se list suši i opada.
Gljivica prezimljava u teleutosporama ili miceliji, na zaraženim izdancima Na proleće dolazi do formiranja uredospora koje vrše zarazu. Prezimele teleutospore klijaju u bazidiposore, a one u spermacije a potom u ecidije sa ecidioporama.
Zbog prevremenog opadanja lišća, loše je odrvenjavanje izdanaka i oni su podložni lakšem izmrzavanju tokom zimskog perioda.
Zaražene izdanke treba ukloniti iz malinjaka i obavezno spaliti. Potrebno je sakupiti i uništiti zaraženo lišće čime se smanjuje potencijal patogena za narednu vegetacionu sezonu. Preporučuju se preparati: Folpan (0,2 %), Captan 80 WG, Agrokaptan, Mankogal 80, Dithane DG Neotec, Dithane M 45, (0,2 - 0,25 %).
Izvori
Tagovi
Autor
