• Bolesti maline
  • 24.04.2019. 12:00

Kako sprečiti sušenje stabljike maline

Prvi znaci zaraze kreću na cvetovima koji se suše (ovo može biti i posledica mraza), ali takođe mogu da se ispolje i na sasušenim kruničnim listićima, nakon precvetavanja. Gljiva se razmnožava na mrtvim cvetovima. Kada nastupi period zrenja plodova, onda prelazi na njih. 

Foto: Depositphoto/Photozirka
  • 1.437
  • 71
  • 0

Prisustvo nekih patogena u malinjaku može se otkriti već pred kraj zime ili najkasnije, sa početkom lepog vremena. Tada se na izdancima uočava prisustvo zaraze i sklerocija. Sklerocije zatim u proleće klijaju u mnoštvo konidija i na taj način podstiču širenje zaraze.

Prvi znaci zaraze kreću na cvetovima koji se suše (ovo može biti i posledica mraza), ali takođe mogu da se ispolje i na sasušenim kruničnim listićima, nakon precvetavanja. Kako navode u PSSS Kraljevo, u uslovima velike vlažnosti vazduha, gljiva se razmnožava na mrtvim cvetovima. Kada nastupi period zrenja plodova, onda prelazi na njih. 

U toj fazi i tom stanju ostaje sve dok je velike padavine, najčešće u fazi berbe, ne aktiviraju ponovo. U ovoj fazi i plodovi bivaju zaraženi, omekšavaju, tkivo ploda odumire, poprima smeđu boju, plod postaje vodnjikav i mekan, a na kraju ih prekrije bela prevlaka plesni. 

Svesti povrede izdanaka na najmanju meru

Kako su oštećenja veoma značajan faktor kod infekcija, neophodno je preduzeti sve (preventivne) mere kako bi se povrede izdanaka svele na najmanju moguću meru. Veoma je važno obratiti pažnju na suzbijanje insekata koji se ubušuju u koru izdanaka i na taj način je oštećuju. Od štetnih insekata, najznačajnija je malinina mušica (Resseliella theobaldi).

Značajano je imati u vidu činjenicu da micelija prezimljava u izumrlom tkivu lastara tako da uklanjanje ili uništavanja starih lastara odmah nakon berbe, znatno utiče na smanjenje izvora zaraze. 

Kada su u pitanju hemijske mere, preporučuju se tretmani preparatima na bazi  tiofanat-metila (Galofungin -T) Tretman se izvodi odmah nakon prolećne rezidbe jer tada ima najveću efikasnost. Potrebno je paziti da se lastari dobro isprskaju na čitavoj površini, naročito je značajna donja polovina izdanka. 

Koji su simptomi sušenja izdanaka

Sušenje izdanaka ispoljiće se kroz slabiji rast pojedinačnih ili svih rodnih, bočnih, izdanaka. Praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega koje su se takođe pojavile. Lezije mrke ili purpurne boje, pojavljuju se na glavnom izdanku i imaju sposobnost da se prošire za nekoliko centimetara. 

Pupoljci se iznad lezija suše i tu nema prostora za razvoj lateralnih, rodnih letorasta. Ukoliko se ipak desi da se krene sa razvojem ovih pupoljaka, letorast se slabo razvija i suši se pre berbe. 

Čest je slučaj i sušenja dela izdanka iznad mesta infekcije. Ukoliko se pri tom rezidba vrši po vlažnom vremenu, nakon infekcije, na mestu skraćivanja izdanka, često dolazi do sušenja izdanka u pravcu od gore ka dole. 

Kako sprečiti sušenje korena maline?

Zaraženost se povezuje sa oštećenjima koja su izazvana orezivanjem, kao i povredama izdanaka koje su na ovaj način prouzrokovane, ali i svim ostalim vrstama povreda izdanaka. Ovo se pre svega odnosi na povrede izazvane primenom agrotehničkih mera ili povrede koje su izazvali insekti. 

Gljiva koja je uzrok infekcije, putem ovih povreda, vrlo brzo prodire u sprovodne sudove. Oboljenje izaziva pre svega potpuno sušenje izdanaka, a tek u nekim slučajevima i antraknozu (ljubičasta pegavost izdanaka).

Faktori koji utiču na infekciju

Širenju ove bolesti doprinose sledeći faktori: velika gustina izdanaka (više od šest po dužnom metru), duži kišni period u toku cvetanja i razvića plodova, neredovno branje, preterano đubrenje azotnim đubrivima, pogrešna lokacija zasada (zatvorene doline na primer), nepravilno postavljanje redova špalira u odnosu na strane sveta, zakorovljenost malinjaka.

Suzbijanje ove bolesti može da bude preventivnim ili hemijskim merama.

Od preventivnih mera najznačajnije su: izbor otpornijih sorti, izbor dobrog položaja za podizanje zasada maline, veći međuredni razmak, ali i blagovremena berba, transport i čuvanje ubranih plodova.

Od hemijskih preparata mogu se koristiti: Signum (0,15%), Switch (0,08%), Teldor (0,15%), Pyrus (0,20%), Pehar (0,20%).

Obavezno je i preventivno prskanje, koje se izvodi pred samo cvetanje. Sledeća zaštitna prskanja fungicidima treba sprovoditi vodeći računa o karenci primenjenih preparata.


Tagovi

Bolesti maline Sušenje izdanaka Preventivne mere Malinina mušica Preventivno prskanje


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi