6 začina koje možete gajiti u dvorištu i u kući

Čini vam se da gotovo svi oko vas gaje neke biljke, a da li gaje one začinske, i to ne ruzmarin ili bosiljak, nego one iz "jače lige"? Pod njima se podrazumevaju začini koji jelo čine tim što jeste. To su, na primer, đumbir ili kumin, koje je teže uzgojiti, ali samo zato jer na njih nismo navikli. Koja je razlika između začinske biljke i začina? Od prvih se koristi list, a od drugih drugi delovi biljke. Tako se od đumbira koristi koren, od kumina, korijandera i piskavice seme, od šafrana cvetovi.

Evo kako da uzgojite šest začina!

Šafran

Šafran (Crocus sativus, naslovna fotografija) je jedan od najskupljih začina, koji potiče sa Srednjeg Istoka, a proširio se na Mediteran. Uzgaja se zahvaljujući lukovicama, koje se sade na 10 cm dubine tokom poznog leta. Najbolje zemljište je osunčano, bogato hranjivim materijama i dobro drenirano. Cvetanje se dešava tokom oktobra. Svaki cvet sadrži samo tri šarene stigme, koje je potrebno ubrati i osušiti pre upotrebe. Naravno, za začin vam je potrebno mnogo ovih biljaka, ali vredne su toga - imaćete i lepu dekoraciju!

Đumbir

Đumbir (Zingiber officinale) kao tropska vrsta može da izdrži na oko -9℃, ali ispod 10℃ prestaje da raste. Može da se gaji i na otovrenom, kao jednogodišnja biljka. Ukoliko je klima hladnija, potrebno je đumbir posaditi u zatvorenom, tokom kasne zime, a potom ga preneti na otvoreno kada noćne temperature budu iznad 10℃. 

Za uzgoj kod kuće potrebno je da kupljeni đumbir iz prodavnice isečete na komade od dva do pet centimetara, proveravajući da na vrhu imate čvor, iz koga može da krene list. Ostavite komade da se suše dva dana na sobnoj temperaturi, kako bi se osušila mesta gde ste zasecali. 

Posadite komade, tako da čvor bude ka gore, na dubinu od oko 10 cm, u zemlju koja je bogata hranjivim materijama i dobro drenirana. Odaberite delimično osunčanu lokaciju. Zasađeni komad pokrijte sa dva do tri centimetra zemlje, a kada izraste, popunite zemljište na prvobitni nivo. Ovde će se formirati novi koren. Ukoliko ovaj posoao bavljate u zatvorenom, koristite saksije od dve ili tri litra zapremine.  Često zalivajte i prihranjujte đumbir. 

U hladnijim klimama možete d aočekujete "bejbi" đumbir tokom rane jeseni, dok tamo gde je umerena stiže u decembru. Đumbir možete gajiti tokom cele godine u stanu ili kući, ako koristite saksije od 19 litara. Samo vodite računa da vlažite listove makar jednom nedeljno.

Kurkuma

Kurkuma (Curcuma longa) je slična đumbiru, pa se na takav način i uzgaja. Razlika je samo u obliku - njen koren nema istaknute čvorove, koliko grudvice. Uvek birajte koren sa njima. Takođe, najbolje je zasaditi je na dva do pet centimetara dubine i pokriti zemljištem, kao što je navedeno ranije.

Korijander

Korijander (Coriandrm sativum) je zapravo seme peršuna. Uspeva tokom proleća i jeseni, ali ne može da podnese vrelinu leta. U proleće ga je potrebno zasejati odmah nakon što se završe mrazevi, na sunčanoj lokaciji. Listove možete da berete koliko god želite tokom proleća, sve dok ne vadite celu biljku. Seme ćete moći da skupite tokom ranog leta. Kada postane braon boje, isecite stabljike, stavite u papirnu vreću i ostavite da se suši. Kada stabljike postanu krte, postavite ih između dlanova i trljajte, kako biste odvojili seme.

Kumin 

Kumin (Cuminum cyminum) se uzgaja na sličan način kao i korijander. Ipak, ovaj začin voli visoke temperature, koje su mu potrebne za razvijanje. Posejte ga na otvorenom četiri do šest nedelja pre poslednjeg mraza, a potom presadite na sunčano mesto dve nedelje nakon poslednjeg mraza. Tokom rane jeseni, seme bi trebalo da bude spremno.

Piskavica

Piskavica (Trigonella foenum-graecum) se uzgaja zbog semena, a posebno je cenjena u Indiji. Uzgoj je sličan kuminu, a takođe pripada biljkama koje vole toplotu. Savet je da se seme poseje u razgradive saksije, sa kojima će zajedno biti preneto u zemlju na otvorenom, kako ne bi bio oštećen njihov osetljiv koren.