Anegdote iz života gorštaka

Hroničar Starog Vlaha - Dragoljub Gagričić

Umovanja oko Uvca

U selima Starg Vlaha oko reke Uvac, u kome je Gagričić i prikupio najveći broj objavljenih narodnih umotvorina, šereti i danas "na oku" drže i "na zub" najčešće uzimaju narodne krvopije, bezdušne otimače imovine, čaršijske ćifte i šićardžije, udvorice i džaboljebe, izrode i odnarođene, nesposobne i blefere, mutivode i dangube, kaišare i kaćipreke, vitlove i drzmane, koji sole pamet i tovare se na narodnu grbaču. Imaju oni i "meleme" za ljubavne jade, za bračne nesporazume i neverstva, ali znaju i da čeljadetu nepogrešivo prišiju nadimak koji će nosti celog života. "U lomnom Starom Vlahu, gde nazivi nekih planina dovoljno govore o surovosti predela, narod se neprestano borio sa alama i vranama, preživljavao gladne godine, trpeo zulume, pohare i bežanije. Tako se na sirotinjskim ognjištima u vrletima Čemernice, Mučnja i Murtenice, u drlijama Javora i Zlatara i na visovima Zlartibora, Golije i Jadovnika učila starovlaška škola života, u kojoj je svako bio pečen i varen, podaatkan i okaljen: da ne stane na trulu dasku, da ne sedi na ušima, da ne zatvara oba oka u snu, da leđima uvek nađe oslonac, da čime ne izazove zavist. Otuda i lakoća nadmudrivanja, spremnost da se životnom vedrinom održi i odbrani u nevolji, napadne kad dogori do nokata", objašnjava Gagričić.

Nekoliko anegdota iz "Starovlaških umovanja"

Želja autora "Starovlaških umovanja" je, kako kaže, da i druge podstakne da sakupljaju i beleže bogato usmeno narodno stvaralaštvo. A mi u nastavku teksta donosimo samo delić onog što je Gagričić prikupio među korice svoje knjige:

• Spavao duže od medveda

Posle svadbe u večernjim satima, na kojoj su domaćini pozvali najbliže i okolni zaseok, jedan od komšija, što je voleo da cugne i posedi, zaspao za stolom. Negde pred zoru bude ga komšije.

-Ajmo, ustani, porodila se mlada! Skoči on, bunovan, pa će: -Pa ja spavao duže od međeda?!

• Krompir treće reprodukcije

-Odličan je krompir, treća reprodukcija!- hvali domaćin pod Javorom svoj proizvod kupcima semenskog krompira, što obilaze sela. -Pa kako treća reprodukcija ? - upitaše oni. -Sejao ga moj đed, pa otac i evo ja - dvadeset godina bacam u brazdu...​

• Veće davanje, manje brukanje

Na pitanje parohijana koliko treba da plati za krštenje, lomljenje kolača, svećenje vodice ili drugi crkveni obred, jedan sveštenik Mileševske eparhije, tobože u šali, odgovarao: -Što više daš, manje se brukaš!

• Advokat za troškove

U sporu dvojice komšija iz Trudova, podnosilac tužbe Kezović u sudnici Opštinskog suda oduze reč advokatu Gačeviću: -Nisi ti ovde da pričaš, nego da nabijaš troškove! Ćuti, ja ću da govorim!

• Ne kukaj, kukavice

Sa trešnje ispred kuće Drulovića u selu Drmanovići, na Zlataru, celo jutro se oglašavala kukavica. Jedna od snaša izlete iz kuće, pa viknu: -Šta ti je te kukaš, nisi se ti udala u Druloviće - nego ja.

• Pričešće sa terase

Ljuta što se ćerka udala u selo pod Mučnjem, majka joj došla u posetu tek posle dve godine, pa fali domaćinluk: -Lepo ti ovde, puna kuća, planinska voda, asfaltni put, blizu škola, a i crkva se, vidim, gradi, možeš liturgiju da slušaš sa prozora. -Može i da se pričesti sa terase, koliko joj je jezik dug ! - dobaci svekrva.

• Čobanin bez oca

Dok su čeljad plastila, Dragomir Jelić, domaćin i šeret iz Debelje, čuvao goveda u paši pored varoškog puta. Namernik ga priupita: -Pa zar ti tako star moraš da čuvaš? -Nemam oca i nemam kome da naredim! - odgovori starina.