Samonikla biljka sremuš, znan i kao medveđi luk, (Allium ursinum) već se može pronaći u šumama. Ali, kod njenog branja treba biti vrlo oprezan jer je njegov list vrlo sličan listovima mrazovca, đurđice, čemerike i kozlaca koje su vrlo otrovne biljke. Ako ne poznajete dovoljno dobro njego izgled, nemojte ga samostalno brati.
Naraste do visine između 20 i 40 centimetara. Listovi su eliptični, duguljasti i šiljasti koji se pri bazi lista suzuje u peteljku dužine pet do 20mm (ali nisu samo eliptični). Cvet ima oblik poput štita. Stabljika je trobridna ili na preseku trokutasta (no to varira, može biti i okrugla).
Pet načina kako koristiti sremuš
- Sremuš se najčešće koristi svež, u salatama, kao zamena za luk. Ali, dodaje se i čorbama, umacima i varivima, u poslednjoj minuti kuvanja kako bi sačuvali ukus, ali i što veći sadržaj vitamina. Može se vrlo kratko blanširati ili dinstati, a odlično se slaže sa krumpirom ili pasuljom i slanutkom.
- Jestivi su i njegovi cvetovi koji su vrlo dekroativni i imaju nešto blažu aromu. Koriste se kao dekoracija u jelima ili sastojak u svežoj salati. Možete iskoristiti i pupoljke. Ukiseljeni, poput kapara, prava su delikates.
- Lukovice se koriste na sličan način kao crni ili beli luk. Takođe se mogu ukiseliti, na uobičajen način ili fermentacijom. Najbolje ih je vaditi pre nego biljka procveta, jer su posle suve i gorke.
- Poput bosiljka ili peršuna listovi mogu poslužiti za pesto umak koji se takođe može konzervisati na duže vreme. Potrebno je sremuš, maslinovo ulje, orašaste plodove poput badema ili pinjola, parmezan, belog luka, i začine po želji izmiksati u glatku smesu.
- Konzervisati se može i sušenjem, bilo da je reč o celim listovima ili sitno narezanim. Najbolje je to obaviti na suvom i prozračnom mestu sa dobrim protokom vazduha, no možete i u rerni ili dehidratoru. Suvi listovi trebalo bi da budu krhki i lomljivi. Nakon toga ih odložite u teglama ili vrećicama za začine te čuvajte na suvom, tamnom i hladnom mestu kako bi što duže zadržali aromu i svežinu.
