To je sezonski posao, od maja do septembra se kopa zemlja sa crepuljarskog brda i tada se izrađuju komadi i prave zalihe za celu godinu.
Nije samo do kuvara i dobrog recepta, da li će neko jelo "ispasti" dobro i ukusno, već i do posuđa u kojem se sprema. Crepulje su od vajkada poznate u srpskoj kuhinji jer baš daju autentičan ukus hrani. Da ih otrgnu od zaborava rešile su članice Ženske poljoprivredno socijalne zadruge "Ražanke". Izradu ovog glinenog posuđa "vratile su" u život.
"Mi smo radili na tome da se ražansko crepuljarstvo kao tehnika izrade zaštiti i uvrstili smo je u nematerijalno kulturno nasleđe. U selu Rujište su ostala dva crepuljara, koji se ovim bave za svoje potrebe. Jedan od njih je naučio svoju ćerku kako se to radi, a ona Danijela Petrović je i jedna od osnivača vaše zadruge i zaslužna za svaku koja nama dođe u ruke", rekla je direktorka zadruge Milica Milovanović.
Mada, proizvodnja ovog posuđa je fizički naporna, pa su se nekada njome bavili isključivo muškarci. To je sezonski posao, od maja do septembra se kopa zemlja sa crepuljarskog brda i tada se izrađuju komadi i prave zalihe za celu godinu.
"U džakovima se donosi zemlja i meša se (sa vodom) u odnosu 2:1. Sipa se u veliku rupu - kanik. A, onda kreće sva muka. Skida se obuća i zemlja se nogama pritiska i meša, odnosno homogenizuje. Dvadesetak puta ceo grumen zemlje treba da prođe kroz stopala da bi se usitnio."
Zatim se od dobijene mase, odvaja parče po parče u veličini zamišljene crepulje, stavlja se na podlogu za koju ne sme da se zalepi.
"A, onda na kolena i ručno", kaže Milovanovićeva.
Kako izgleda izrada ovog pomalo zaboravljenog zanata, pogledajte u videu:
Foto prilog
Tagovi
Autorka
