Kašika, viljuška pa i nož od drveta za prijatniji doživljaj konzumiranja hrane

Zaljubljenik u prirodu, Miroslav Milutinović iz Šida trudi se da vodi upravo takav, prirodnjački - život. Metal je počeo da mu smeta, te je tako pre godinu dana došao na ideju da uobičajeni pribor za ručavanje zameni drvenim. Najpre je izradio kašike, zatim viljuške, a usledili su, naravno, i noževi.

"Tražio sam kašike po internetu, međutim, nisam bio zadovoljan onim što sam video. Uglavnom sam nailazio na one od bambusa koji meni ne odgovara, podseća me na plastiku. Rešio sam sam da napravim i tako je sve počelo", objašnjava Milutinović.

Rad mora biti svojstven

Izrezbario je drvo kajsije sa svog poljoprivrednog gazdinstva koje je počelo da se suši i od njega napravio prvu kašiku.

"Kajsija mi je bila prva na dohvat ruke. Kada sam video kako izgleda, zaljubio sam se, te šare nikad nisam video. Jako mi je prirasla k srcu i to me oduševilo. Našao sam mir u tome, ispunjava me taj rad, drvo je živo. U toj interakciji miran sam poprilično."

Prvo je roditeljima pokazao svoj rad. Veoma im se svidelo i tražili su viljušku, a zatim i nož. Kako kaže, taj pribor nije mogao napraviti tako da izgleda obično, već mora biti svojstven.

"Od malih nogu me vuče umetnost i sve u vezi sa tim, tako da nisam mogao da napravim nešto klasično što se svakog dana može videti. Kada sam došao do noževa, bojao sam se da neće moći imati primenu jer je u pitanju drvo", objašnjava sagovornik Agrokluba i dodaje da je godinama vegetarijanac, ne jedem meso koje je teže iseći, te uspeva bez problema da iseče povrće, sir i hranu koju konzumira.

Pribor premazuje posebnom pastom

Iskustvo, dodaje, ima od ranije, dugo pravi kuhinjske daske tako da mu nije bilo teško da savlada i ovo. Iako uspeva da izradi sve što zamisli, definitivno mu je kašika najzahtevnija.

"Treba imati ideju, treba znati kako. Koristim testericu, uspeo sam da dođem do željenog oblika, od njega sam napravio šablon, nacrtao ga na papiru, precrtam to na drvo, zatim isečem grubo, kasnije se bavim detaljima, a vrlo je važno šmirglanje u svemu tome."

Sav pribor premazuje pastom koju pravi kombinacijom pčelinjeg voska i mineralnog ulja. Praktikuje premazivanje četiri do pet puta kako bi drvo sve dobro upilo.

"Drvo inače brzo može da se ošteti u dodiru sa vodom i poprimi kuhinjske mirise. Mora se održavati. Pre svega, dobro išmirglam, pribor bude čist gotovo kao staklo, premažem pastom i preporučujem svima da i kod kuće sami s vremena na vreme premažu tim sredstvom, mogu ga bez ičije pomoći i napraviti", napominje Milutinović.

Ukus hrane koju konzumira ovim kašikama, viljuškama i noževima, kaže, nije drugačiji, ali je sam doživljaj i ugođaj mnogo prijatniji. Iako se za njegov rad u početku znalo samo u krugu familije, društvene mreže učinile su da vrednost njegovih dela bude prepoznata mnogo šire, te interesovanje za kupovinu istih danas ide i do Beča.