Mislite da konji vole da ih milujete po sred glave? Grdno se varate

Jedna od atrakcija na ovogodišnjem 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu su svakako bile životinje. Svim posetiocima, kako deci tako i odraslima su posebno bili interesantni konji, te je u hali 15 novosadskog sajma bili prilično živo. Publika je imala priliku da uživo pogleda najbolja i najlepša grla po mišljenju stručnog žirija - šampione ovogodišnjeg sajma.

"Od 100 ljubitelja konja, njih 90 čim ih ugleda, instiktivno krene prema njima sa namerom da ih pomiluje. Vidite, to vam je velika greška", ističe Herke Nandor iz Subotice dok su se dve porodice sa malom decom zaustavile ispred polu-otvorenog boksa ugledavši mladog pastuva po imenu Reno uvezenog iz Španije.

Sve je atu duplo veće

Deca kao deca, ali i roditelji se zaustavljaju da pomiluju glavu španskog andaluzijskog grla, što naizgled, životinji nije smetalo. Par trzaja glavom pastuva i zainteresovani posetioci su odustali od maženja. Zašto je konj baš ovako odreagovao?

"Da li ste znali da konji svaki predmet vide duplo veći nego što zaista jeste i sve vide u sivoj boji? Upravo zbog te činjenice, ove životinje vide ljude duplo većim nego što zaista jesu i zato nas, kao vrstu, smatraju za autoritet ako se sa njima postupa pravilno", objašnjava našim čitaocima iskusni Nandor dodajući da ove životinje uopšte nisu svesne svoje veličine i realnog stanja proporcija nas i njih.

Preko mirisa nas prepoznaje

Ukoliko bi ovi kopitari bili svesni svoje veličine u odnosu na ljude, kako kaže naš sagovornik kroz smeh, igrali bi se sa nama kao Tom i Džeri što jurcauju jedan za drugim. Ističe da je izuzetno važno da vam konj prepozna boju glasa, miris kože kao i da zapamti miris vašeg odevnog predmeta.

"Vi vidite konja, i krenete rukom da ga pomazite, međutim sada kada znate kako on vas vidi, znači vaša ruka je njemu dva puta veća, ogromna, siva i ide direktno prema njegovoj glavi! A on vas vidi prvi put u životu. Šta prvo pomisli? Vi ste njemu pretnja", objašnjava dodajući da se oni navikavaju na ljude vremenom, zapamte vas i zapamte da se u vašoj blizini nikada nisu osećali ugroženo.

Detaljne instrukcije

Pa kako ga onda pravilno treba pomaziti? Prilazi mu se isključivo sa leve strane, date mu vremena da vas prepozna i oseti. Pričate mu obavezno. Kada se uverite da vas je životinja videla i da se opustila, rukom energično je mazite u donjem delu vilice i po vratu.

To jedan od retkih delova tela koje konji teško mogu da dosegnu kako bi se počešali kopitom te im prija kada to za njih uradi čovek - ali, jako je važno da imate samopouzdanje i da budete odlučni u svojoj nameri. Osećaju svaku nesigurnost.

Predviđa vreme, predoseća opasnost, vino pije - konj

"Kada ulazite u boks, morate se konju javiti. Kako mu prilazite, otvarate kapiju, samo mu pričajte, o bilo čemu: vremensku prognozu, lupetajte gluposti, šta god. Jako je važno da vas prepozna i da shvati da ste to vi, neko pored koga se oseća sigurnim", ističe naš sagovornik dodajući da ukoliko tako nešto zaboravite, konj će se uplašiti i krenuti u napad, a onda "neka vam Bog pomogne". Posledice mogu biti fatalne.

Kako priča teče, posetioci se smenjuju... dolaze i odlaze, a Herke Nandor i dalje nastavlja da svim zainteresovanima koji ga slušaju, skreće pažnju na to kako treba sa konjima.

Kad ih hraniš - pazi prste!

Još jedna velika greška koju ljudi prave kada je u pitanju hranjenje. Uzmu grančice, nešto suve deteline i sa tri prsta životinji nude hranu. Velika greška. Možete se ozbiljno povrediti i bez šale, ostati bez prstiju. To su izuzetno snažna bića.

"Ako želite da mu ponudite hranu, ispružite dlanove obe ruke i spojite ih ravnih prstiju, napravite dlanovima neku vrstu "tacne" i na nju stavite detelinu. Konj će tako usnama pokupiti suvo bilje, a vi ste zaštitili svoje prste", kaže naš sagovornik dodajući da svaki pastuv i svaka kobila ima svoju ličnost i svoj karakter koji nikako ne treba potcenjivati, samo ih treba razumeti.

Pored lipicanera, posetioci su na sajmu mogli videti i jednu andaluzijsku kobilu i pastuva uvezenih iz Španije koji su došli upravo sa subotičke ergele Kelebija gde je naš sagovornik Herke Nandor dugogodišnji zaposleni.