Mleko i soda bikarbona su zaštita za 9 vrsta povrća, ali jedna greška može spaliti listove

Kombinacija mleka i sode bikarbone jedan je od najpoznatijih i najstarijih domaćih recepata u organskom vrtlarstvu. Iako se u javnosti često predstavlja kao čudotvorno rešenje za sve probleme, reč je o preventivnom fungicidu.

Mleko zahvaljujući svojim proteinima i mastima stvara zaštitni film na listu i deluje kao prirodni lepak, dok soda bikarbona menja pH vrednost površine lista u alkalnu, čime stvara nepovoljno okruženje za razvoj gljivičnih spora.

Kako biste izvukli maksimum iz ovog preparata bez rizika za biljke, donosimo detaljan vodič o primeni, odnosima i ograničenjima.

Na ovih 9 vrsta povrća možete koristiti mleko i sodu bikarbonu

Ovaj preparat je najefikasniji na povrću koje je izrazito podložno pepelnici i ranoj plamenjači. Možete ga sigurno primenjivati na sledećim kulturama:

1. Paradajz - preventivno protiv koncentrične pegavosti i rane plamenjače;

2. Krastavac - izvrsna zaštita protiv pepelnice koja ih često napada;

3. Tikvice i bundeve koje su sklone pepelnici u kasno leto, a treba ih prskati redovno, od početka uzgoja;

4. Paprika za jačanje imuniteta lista;

5. Patlidžan za zaštitu lisne mase u vlažnim razdobljima;

6. Kupusnjače kao što su kupus, kelj, karfiol jer pomaže u održavanju zdravog lista, ali zahteva dodatak kapljice eko-sapuna zbog voštane strukture lista;

7. Pasulj kod zaštite od rđe i lisne pegavosti;

8. Grašak kojeg pre berbe često napada pepelnica;

9. Zelena salata, ali samo u ranoj fazi uzgoja, pre formiranja glavice.

Tačan odnos i priprema

Soda bikarbona u prevelikim količinama može spaliti list (izazvati fitotoksičnost), stoga je važno strogo se držati pravog odnosa.

Standardni recept za 1 litru preparata:

800 ml mlake vode

200 ml mleka (najbolje je sveže, neobrano mleko, ali poslužiće i trajno sa manjim udelom masnoće kako se ne bi stvarao neugodan miris)

1 ravna čajna kašičica sode bikarbone (oko 5 grama)

Priprema: U mlakoj vodi potpuno otopite sodu bikarbonu, a zatim ulijte mleko. Dobro protresite prskalicu pre i tokom korišćenja kako se sastojci ne bi nataložili na dnu.

Pravila primene: Doba dana i učestalost

Prskanje se obavlja rano ujutru ili predveče. Ako preparat nanesete po jakom suncu, kapljice vode i mlečne masti delovaće poput povećala i sunce će spaliti lišće.

Preparat deluje prvenstveno preventivno. Prska se svakih sedam do 10 dana u periodima kada nema kiše. Ako padne kiša, film se ispira te je tretman potrebno ponoviti čim se listovi osuše.

Kako gljivice ne bi razvile otpornost i kako ne biste prekomerno alkalizirali površinu lista sodom, preporučuje se ovaj preparat izmenjivati s drugim prirodnim fungicidima, poput čaja od preslice koji je bogat silicijumom i mehanički jača stijenke ćelija lista ili od češnjaka.

Za koje se probleme ovaj preparat ne koristi?

Važno je imati realna očekivanja od prirodnih metoda. Mleko i soda bikarbona potpuno su beskorisni u suzbijanju štetočina ne deluje na vaši, tripsa, smrdljive martine, krompirovu zlaticu niti bilo koje druge insekte.

Ako biljku napadne kakva bakterijska ili virusna bolest, ovaj rastvor ne može izlečiti zaraženo tkivo.

Kada pepelnica ili plamenjača već zahvate više od 30–40% lisne mase i listovi počnu da trule ili se suše, ovaj blagi preparat više ne može zaustaviti micelij gljivice. U toj fazi bolesne listove treba ukloniti iz bašte, a biljku tretirati jačim namenskim sredstvima.

Posledice prečeste upotrebe ili prejakog odnosa

U organskom povrtarstvu često vlada zabluda "što više, to bolje". Međutim, kod sode bikarbone i mleka preterivanje može doneti više štete nego koristi.

Posledice previše sode bikarbone ili prečestog prskanja mogu dovesti do spaljivanja lišća, odnosno fitotoksičnosti. Dakle, soda bikarbona je natrijum-hidrogenkarbonat. Prevelika koncentracija natrijuma na listu izvlači vlagu iz ćelija biljke. Rezultat su ožegotine - rubovi lista postaju smeđi, suše se i uvijaju, a u težim slučajevima ceo list otpada.

Može doći i do uništavanja korisne mikroflore. Površina lista prirodno je naseljena korisnim bakterijama i gljivicama koje štite biljku. Prečesta upotreba sode trajno menja pH vrednost lista u jako alkalnu, čime se uništavaju i ti korisni mikroorganizmi, ostavljajući biljku dugoročno nezaštićenom.

Ako prečesto prskate biljke, višak tečnosti cedi se u tlo oko korena. Nakupljanje natrijuma u zoni korena može otežati biljci usvajanje vode i hranljivih materija iz tla.

Posledice previše mleka su zatvaranje pora i gušenje biljke. Mleko sadrži masti i proteine. Ako se koristi u prevelikom odnosu (npr. čisto mleko bez vode) ili prečesto, taj zaštitni film postaje predebeo i začepi pore na naličju lista kroz koje biljka diše i vrši fotosintezu, zbog čega počinje da kržlja.

Ako se mleko nanosi prečesto, posebno tokom vlažnih i toplih dana, ono se na listu počinje da kiseli i trune. To stvara neugodan miris u bašti, a mlečne masti koje propadaju mogu privući plesni i muve.