Aleksandar Nikolić je još od dečačkih dana uz ukrasnu živinu. Danas uzgaja federfiste i sa njima osvaja nagrade.
Aleksandar Nikolić iz sela Čukljenik u blizini Leskovca, osim posla u fabrici i voćarstva, koje je porodično zanimanje, kao ljubitelj prirode ima i nekoliko hobija: pčelarstvo, lov i gajenje ukrasne živine. S nedavno održane Međunarodne izložbe sitnih životinja u Niškoj Banji, kući se vratio sa osvojenim priznanjem, u kategoriji živine rase Federfist, što je i povod našeg razgovora.
Aleksandar, kako kaže, voli sve vrste životinja. Osim rase ukrasne živine federfist, odrastao je uz kokoške Italijanke, Somborsku kaporku, guske, patke, papagaje, štiglice, zečeve i druge životinje. Ali, kako držanje više vrsta iziskuje i veće obaveze, on danas od ukrasne živine odgaja samo Federfiste.
"Federfiste čuvam još od petog razreda osnovne škole, negde od sredine devedesetih, kada mi je jedan drug poklonio nekoliko komada ove rase. Tada ni on ni ja nismo znali koja je rasa u pitanju, bili smo deca, pa nas nije previše ni interesovalo. Tek smo kasnije, gledajući jednu emisiju na televiziji, saznali da je reč o Federfist rasi. Nastavio sam dalje sa tim hobijem, kupovao sam živinu od raznih odgajivača po Srbiji, a kasnije sam nabavljao i jaja iz inostranstva”, priča nam Aleksandar.
Tokom dugog niza godina, uz podjednak entuzijazm, raslo je i znanje o Federfistu. Danas se za Aleksandra može reći da je vrsni poznavalac ove patuljaste živine. On nam je ukratko opisao glavne karakteristike rase. "Federfiste, ili kako ih zovu, perje sa hiljadu cvetova, odlikuju veoma operjane noge (gaće). Federfisti su okrugli, trup im je kratak, grudi pune, trbuh širok, a lepezast rep nose visoko. Kresta je prosta, srednje velika, intezivno crvena, kao i ušne minđuše. Postoji tip federfista sa bradom. Masa petla je 750 do 850 grama, a koke 620 do 650 grama. Federfisti po boji se dele u četiri osnovne grupe: porcelan, prugasti, tačkasti i jednobojni. Ali je broj varijeteta boja kod federfista veliki. Priznatih boja je preko 20, a stalno se razvijaju nove boje“.
Izložbe i sajmovi posvećeni sitnim životinjama i ukrasnoj živini prilika su da se na jednom mestu okupe odgajivači sa raznih strana i odmere kvalitete svojih ljubimaca. Aleksandar već duži niz godina učestvuje na manifestacijama ovog tipa i kako kaže, gde god da se pojave on i njegovi ljubimci, zasluže i po koje priznanje. Tako je bilo i na Međunarodnoj izložbi sitnih životinja u Niškoj Banji, održanoj početkom decembra, na kojoj je Aleksandar u kategoriji rase Federfist osvojio pehar, a njegov petao je proglašen šampionom.
"Takmičenje je bilo korektno, suđenje dobro, konkurencija je bila jaka, kratko rečeno odmah sam video da je to jedna sjajna organizacija. Moj petao je osvojio 96 poena, što znači da je proglašen šampionom u svojoj rasi i naravno, osvojio sam pehar", kaže ponosno naš sagovornik.
Držanje ukrasne živine, zahteva posvećenost i neprestana ulaganja. Ali, da li tom hobiju, pored izdataka, ima mesta i za određenu zaradu?
"Čuvanje ukrasne živine može da donese određenu zaradu, ali ja neprestano ulažem na osvežavanje krvi, nabavljanje novih grla, takmičenja, hranu za živinu, vitamine i sve drugo što je potrebno. Trudim se da ostanem u plusu, ali ipak je to hobi", zaključuje Aleksandar na kraju razgovora.
Foto: Aleksandar Nikolić
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
