Priča o Caru i pomeranskom gušanu: "Svi me pitaju ima li zarade"

Golubarstvo je posebna vrsta hobija i ljudi koji u svom vlasništvu imaju golubove, gaje posebnu ljubav prema njima. Jedan od njih je i Stanko Krstić iz Unke kod Broda u susednoj Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Car. Tako ga kaže, svi znaju, a čitav svoj život druži se s golubovima.

Da je reč o čistoj ljubavi, pokazuje i to što od svog "golubarskog carstva" nema nikakvog profita. 

"Svi me to pitaju, ali ovo je čist hobi. Moram reći da bude nekada, kad se nešto proda, ima tu i eksponata koji imaju dobru cenu. Pomeranski gušani su od 100 do 200 evra. Ali ono što je problem, kod nas nema puno ljubitelja toga", priča nam Car, sa kojim smo razgovarali na jednoj od izložbi.

Od najmanjeg do najvećeg

Priseća se Stanko i kako je došao do prvog primerka pomeranskog gušana, nemačke rase goluba koja je nastala ukrštanjem holandskog i engleskog gušana, a izgledom je visok s velikom gušom i gaćama na nogama.

"Odmah nakon nesrećnog rata, uspeo samda dođem do prvih primeraka ove rase Bilo je to negde 1995. godine, i evo i dan danas ih imam", kaže Stanko, te dodaje da ovu rasu karakteriše što ne mogu sami sebe da legu.

Najmanji u njegovoj "kolekciji" je dijamantski golub, težak tek nekoliko grama i dugačak pet-šest centimetara. S druge strane, pomeranski gušan najveći je golub na svetu.

Ne smeju da ulaze u srodstvo

Na imanju u Unci ima šest rasa i oko 250 golubova, priča nam da su vrlo zahtevni, ali i da im treba posvetiti vremena.

"Ima tu dosta posla, pre svega oko ishrane, ali onda i oko higijene. Moraju da imaju uslove i čistoću, inače to nije to. Ima golubova koji ne smeju da se prejedu, da previše pije vode, moraju to da budu posebni uslovi", govori nam Krstić.

Ono što takođe mora da se prati, otkriva naš sagovornik, jeste da golub ne sme da ulaziti u srodstvo, da se pari familijarno, jer se tu gubi njegova vrednost.

Danas je, priča nam, na području opštine Brod oko 30 uzgajivača, a najviše njih drži brodske prevrtače.

"To je rasa koja je u Brodu formirana, nekada pre rata u oba grada uz Savu. Danas je priznat brodski prevrtač. Svi mi imamo nešto u nekoj rasi, jednostavno vidimo tu posebnu čar i baziramo se na neku rasu više", ističe Stanko, koji tokom godine nastoji da obiđe sve izložbe u svom regionu, ali i u Srbiji i Hrvatskoj.