Seme ovih vrsta povrća sakupljamo u leto: Kako pravilno sačuvati genetiku iz svoje bašte?

"Želela bih da sačuvam svoje seme, ali sam nova u svemu. Čitala sam da se nešto mora fermentisati, ali ne znam kako", pitanje je koje ovih dana postavljaju hobi baštovani na društvenim mrežama.

Leto je vrhunac baštovanske sezone, vreme kada uživamo u plodovima svog rada, ali i idealan trenutak za razmišljanje o idućoj godini. Sve veći broj malih baštovana želi da proizvodi sopstveno seme kako bi sačuvali stare, otporne ili jednostavno najukusnije sorte.

Međutim, prikupljanje semena zahteva poznavanje biologije biljaka. Najčešća greška je prerano ubiranje. Da bi seme bilo klijavo, ono mora potpuno da sazri, a postupak se razlikuje zavisno od toga sakupljamo li ga iz "suvih" ili "sočnih" plodova.

Oprez sa kupovnim semenom: Izbegavajte hibride (F1)

Pre nego što uopšte odlučite da ostavite plod za seme, važno je proveriti šta ste tačno posejali tog proleća. Ako ste koristili kupovno seme, obavezno potražite pakovanje i proverite da li na njemu piše oznaka F1.

Oznaka F1 označava hibrid prve generacije. Hibridi se dobijaju ukrštanjem dveju različitih, strogo kontrolisanih roditeljskih linija kako bi se dobila biljka sa najboljim osobinama kao što je otpornost na bolesti ili visok prinos. Međutim, genetika hibrida je nestabilna u idućim generacijama.

Koja je razlika između sortnog i hibridnog F1 semena?

To znači da ako sakupite seme sa hibridne biljke, u idućoj godini nećete dobiti istu biljku. Plodovi mogu biti potpuno drugačijeg ukusa, oblika, manje rodni ili osetljiviji na bolesti jer dolazi do razdvajanja osobina na roditeljske komponente.

Za sakupljanje semena uvek birajte sortne ili stare, autohtone i odomaćene vrste. Njihovo seme je genetski stabilno i iz godine u godinu daće vam upravo ono povrće na koje ste navikli i koje želite u svom vrtu.

Lisnato povrće i kupusnjače: Važan je trenutak prikupljanja

Kod kupusnjača kao što su kelj, kupus, raštan, rotkva, a onda i salate te blitve, seme se formira u suvim plodovima (mahunama ili čaurama, kao na naslovnoj fotografiji) i tu je ključno pogoditi pravi trenutak.

Kod kupusnjača čekajte da se mahune na biljci sasuše i poprime smeđu boju. Ipak, ne smete predugo čekati, jer će se same otvoriti, a seme rasuti po tlu. Najbolje je zrele stabljike odrezati rano ujutro dok još ima rose jer tada manje pucaju i staviti ih na dozrevanje u papirnu vrećicu. Nakon toga ih istrljajte rukama. Seme će ispasti, a ostaće vam suve komušine. Slično je i kod rukole.

Salata nakon cvetanja stvara paperjaste glavice nalik maslačku. Čim primetite da su "čuperci" suvi, protresite cvatove iznad duboke posude ili papirne vrećice. Kod blitve pričekajte da semenke na cvetnoj stabljici postanu smeđe i krute na dodir.

Plodonosno povrće: Plod mora biti potpuno ili čak prezreo

Kod povrća gde jedemo mesnati deo, pravilo je jednostavno: seme je zrelo tek kada je plod u fazi tehnološke ili potpune fiziološke zrelosti.

Kod paprika i tikvica je običaj da za seme ostavljamo prve, najzdravije plodove. Paprika mora potpuno promeniti boju (crvena, žuta ili narandžasta, zavisno od sorte) i početi da se blago smežurava. Tikvice ostavite na biljci što duže – kora im mora postati toliko čvrsta da je ne možete probiti noktom, a boja prelazi u žutu ili belkastu.

Krastavac koji jedemo u salati je zapravo nezreo. Za seme birajte plod koji je prerastao, požuteo ili poprimio smeđu boju, a vreža se oko njega je počela da se suši.

Sakupljate li svoje seme? Kojeg povrća? Delite li ga dalje? Otkrijete nam u komentaru ispod teksta

Paradajz takođe mora biti potpun mekan i zreo. Budući da je njegovo seme obavijeno želatinoznim slojem koji sprečava klijanje, preporučuje se fermentacija. Istisnite seme sa sokom u teglu, dodajte nekoliko kapi vode i ostavite 2 do 3 dana na toplom mestu. Kada se na površini stvori bela plesan, sloj je razgrađen.

Fermentacijom do kvalitetnog čuvanja semena paradajza, evo i kako

Seme isperite u gustoj cediljki pod mlazom vode i raširite na papir za pečenje da se osuši.

Mahunarke: Pustite da odrade svoj posao na korenu

Pasulj, boranija i grašak najlakši su za prikupljanje semena, pod uvjetom da imate strpljenja.

Zlatno pravilo za mahunarke je da ih ne berete dok su zelene. Mahune na biljci moraju potpuno da požute, sasuše se i postanu poput papira pod prstima, a zrna unutar njih moraju biti tvrda.

Ako se najavljuje dugotrajna kiša, počupajte cele biljke i okačite ih na suvo i prozračno mesto da se proces dovrši.

Dvogodišnje povrće: Šargarepa, peršun i celer zahtevaju strpljenje

Česta zabluda među početnicima je očekivanje semena od korenastog povrća u prvoj godini. Šargarepa, peršun i celer su dvogodišnje kulture. To znači da u prvoj godini razvijaju koren koji jedemo, a tek u drugoj godini, dakle nakon što prezime, poteraju cvetnu stabljiku sa prepoznatljivim belim ili žutim cvastima.

Seme se sakuplja u kasno leto druge godine, kada cvasti postanu smeđe i suve i počnu da se savijaju prema unutra. Budite oprezni jer se lako rasipaju, pa je najbolje odrezati ih iznad široke posude i onda u njoj otresti.