Smrdljivi martini zaobilaze moj paradajz: Tajna je u "haosu" i lovcima pomagačima

Smrdljive martine ove godine zaobilaze moj paradajz. Zaustavili su se na boraniji, koja je ove godine slabo rodila, ali je baš zato neću počupati, jer bih ih tako oterala, pa bi mogli da završe na mojim crvenim, sočnim i mirisnim, kako je moja baka zvala paradajz – jabučicama.

Mislim da mi u toj misiji pomaže i osoliki pauk koga sam pre nekoliko dana otkrila u bašti, a nalazi se i na naslovnoj fotografiji ovog članka. Lepo je razapeo svoju mrežu u žbunu divljeg origana, pored kojeg raste neka uskolisna trava. Zatekla sam ga baš u trenutku dok je žvakao nešto neprepoznatljivo. Moguće je da je to bio i smrdljivi martin.

Kad god posegnem rukom ka zemlji da izvadim luk, uberem tikvicu ili nešto treće, protrči neki crni pauk, često i preko moje ruke. Verovatno pauk skakač. Drago mi je kada ih vidim, jer znam da je ovo i njihov dom, da ne prave nikakvu štetu, već naprotiv - pomažu u suzbijanju drugih štetočina.

Da, vole da borave u mom malom haosu jer moje leje nisu savršeno okopane. "Korova", poput lobode, maslačka, divljeg paškanata i drugih biljaka koje hrane i nas i oprašivače, ima na svakom koraku, pa se i oni ovde osećaju kao kod kuće.

Pauci nisu štetočine - oni su vrhunski lovci i, za razliku od nekih drugih korisnih insekata koji se hrane samo određenom vrstom hrane, oni su opšti grabljivci.

Suzbijaju smrdljive martine, biljne vaši i druge štetočine

Iako odrasli smrdljivi martini imaju tvrd oklop, njihove mlade nimfe i manje jedinke pauci s lakoćom hvataju u svoje mreže. Ne smeta im njihov neprijatan miris.

Pauci koji pletu mreže, ali i pauci skakači, svakodnevno pojedu na stotine biljnih vaši, skakavaca, komaraca i drugih insekata.

Njihovo prisustvo u bašti smanjuje potrebu za upotrebom insekticida, čime se čuvaju pčele i ostali oprašivači, ali i vaše zdravlje.

Pet vrsta pauka koje najčešće viđamo

U našim baštama najčešće možemo sresti sledećih pet vrsta pauka:

1. Krstaš (Araneus diadematus)

Krstaš je verovatno najpoznatiji stanovnik naših dvorišta i voćnjaka. Njegovo telo varira od svetlosmeđe do izražene crvenkastosmeđe ili kestenjaste boje, a ime je dobio po karakterističnoj šari u obliku krsta na leđima, sastavljenoj od belih tačkica.

Plete klasične, velike mreže, a svakog jutra ili večeri isplete novu, dok staru često pojede kako bi ponovo iskoristio proteine.

Mreže postavlja na prolazima između grana, živih ograda i visokog povrća. Pravi je "usisivač" za leteće štetočine - komarce, smrdljive martine i razne moljce, čije bi gusenice inače obrstile vaše lišće.

Obično ne sedi po ceo dan u samom centru mreže. Često se sakrije ispod obližnjeg lista, držeći jednu nogu na "signalnoj niti", koja mu vibracijama javlja čim se neka žrtva uhvati u mrežu.

2. Pauci skakači (Salticidae)

Prepoznatljivi su po zdepastom telu, velikim prednjim očima i kratkim, snažnim nogama.

Oni ne pletu mreže za lov. Umesto toga, imaju izuzetno oštar vid, vrebaju svoj plen, a zatim na njega skaču sa velikom preciznošću. Mogu da skoče i do nekoliko desetina puta dalje od dužine svog tela.

Veoma su okretni i aktivni tokom dana. Love biljne vaši, smrdljive martine u ranim razvojnim stadijumima, muve i male gusenice. Često ćete ih videti kako "patroliraju" po površini zemlje, listovima povrća ili zidovima uzdignutih leja.

3. Zeleni pauk (Micrommata virescens)

U našim krajevima najčešće se sreće zeleni pauk lovac (Micrommata virescens), iako postoji i zeleni rak-pauk (Diaea dorsata).

Zahvaljujući svojoj jarko zelenoj boji, savršeno se stapaju sa lišćem i stabljikama. Ni oni ne pletu mreže za hvatanje plena.

Svoju kamuflažu koriste tako što potpuno nepomično čekaju sakriveni na gornjoj ili donjoj strani lista. Kada im se štetočina približi, skaču na nju i hvataju je snažnim prednjim nogama.

4. Osoliki pauk (Argiope bruennichi)

Ovaj pauk (na naslovnoj fotografiji, prim. aut.) privlači pažnju svojim jarko žutim i crnim prugama, zbog kojih podseća na osu. Plete veliku mrežu sa karakterističnim cik-cak uzorkom u sredini.

Iako izgleda egzotično i opasno, za ljude je potpuno bezopasan, ali ne i za leteće insekte, skakavce i smrdljive martine. Ako ga primetite među paradajzom ili u visokoj travi, pustite ga da radi svoj posao.

5. Beli rakoliki pauk (Misumena vatia)

Ovo je još jedna vrsta koja ne plete mrežu. Naziv je dobio po tome što su mu prednja dva para nogu znatno duža i snažnija od zadnjih, pa se kreće bočno, baš poput morskog raka.

Ovi pauci mogu da menjaju boju tela i za svega nekoliko dana prelaze iz snežno bele u jarko žutu ili zelenkastu, u zavisnosti od cveta na kojem se nalaze.

Živi isključivo na cvetovima i čeka insekte koji dolaze po polen. Svojim snažnim prednjim nogama hvata biljne moljce, muve i druge insekte, a nažalost i pčele, bumbare i osolike muve. Iako su oni najčešće veći od njega, pauk ih omamljuje svojim otrovom. Ipak, i on ima svoju važnu ulogu u ekosistemu.

Da li je "crveni pauk" uopšte pauk?

U bašti se često može čuti izraz "crveni pauk", zbog kojeg se mnogi uplaše. Međutim, važno je napraviti razliku.

Ono što baštovani najčešće nazivaju "crvenim paukom" zapravo je sićušna koprivina grinja (Tetranychus urticae). Ona jeste štetočina, jer siše biljne sokove, izaziva pojavu žutih pega na lišću i plete finu, gustu mrežicu sa naličja lista.

Njena pojava je najčešće jasan znak da je biljka pod stresom zbog suše i nedostatka vode. Redovno zalivanje i povećanje vlažnosti vazduha prvi su koraci u borbi protiv nje.

Pravi crvenkasti pauci, poput krstaša ili baršunastog pauka, koji su kod nas retki, znatno su veći od grinja i veoma su korisni. Zato, ako golim okom vidite pauka kako hoda ili plete mrežu – znajte da je to vaš saveznik, a ne štetočina.

Kako urediti baštu da privučete pauke?

Prvo pravilo je - nemojte je previše uređivati.

Šalu na stranu, nemojte težiti savršenstvu u kojem je zemlja između gajenih biljaka potpuno gola. Pogledajte oko sebe - ni u prirodi ništa ne raste samo za sebe, a upravo je priroda najbolji primer savršenog sklada.

Ako ipak ne možete da odolite sređivanju, ostavite im makar jedan divlji kutak - malo neobrađene površine, gomilu drveta, kamenja ili deo sa višom travom, koji će im pružiti idealno sklonište tokom zime.

Malč od slame ili lišća zadržava vlagu i pruža dom paucima koji love po zemlji.

Ako koristite hemijska sredstva, imajte na umu da insekticidi ne biraju svoje žrtve. Uništavanjem štetočina uništićete i pauke, dok se štetni insekti, po pravilu, vraćaju mnogo brže. Zato, sledeći put kada primetite paukovu mrežu među paprikama ili osolikog pauka u visokoj travi, nemojte ih uklanjati. Mreža u bašti znak je da priroda radi u vašu korist.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor