Svetski dan leptira: Kako očuvati ključne oprašivače u eri intenzivne poljoprivrede

Svetski dan leptira obeležava se svake godine 28. maja, a posvećen je podizanju svesti o važnosti ovih insekata i očuvanju njihovih ugroženih staništa.

Kao oprašivači, oni su ključni za razmnožavanje mnogih biljnih vrsta, indikatori su zdravlja prirode, pokazuju koliko je stabilna životna sredina. Takođe, važna su karika u lancu ishrane. Hrana su pticama, šišmišima i drugim životinjama.

Leptiri (Lepidoptera) su jedan od najbrojnijih i najfascinantnijih redova insekata na Zemlji. U svetu je opisano oko 180.000 vrsta. Hrane se nektarom i polenom, a u stadijumu gusenice, biljkama.

Korisni za biljke i životinje

"Korisni su jer služe biljkama u razmnožavanju i drugim životinjama kao hrana, ali treba reći da su pojedini i štetočine u poljoprivredi i šumarstvu. Neke je bolje izbegavati kao što je Borov četnik jer može izazvati alergije kao i ostale gusenice sa dlakama, pogotovo ako se te dlake udahnu", upozorava entomolog Toni Koren.

Istraživači Udruženja za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije "HabiProt" iz Novog Sada i Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu su prošle godine na području Zlatibora otkrili stanište i prvi put utvrdili prisustvo nove vrste dnevnog leptira u Srbiji, Papilio alexanor, a vrsta je dobila narodni naziv sokolov repak. Ovo je zvanično 202. vrsta dnevnog leptira u Srbiji i jedna je od najintrigantnijih vrsta u Evropi.

Najveći leptir Evropi je Veliki noćni paunovac (Saturnia pyri). Raspon krila mu doseže do čak 15 centimetara. Na svakom krilu ima velike pege u obliku oka koje služe za odvraćanje grabljivaca.

Kao hladnokrvni insekti, oni su zavisni od sunca, pa nagli padovi temperatura, dugotrajne suše i oluje mogu drastično da im skrate ionako kratak životni vek.

Preobražaj od četiri razvojne faze

Životni ciklus leptira zasniva se na potpunom preobražaju (metamorfozi) koja se sastoji od četiri razvojne faze: jaje, gusenica (larva), lutka i odrasli leptir (imago). Ovaj proces omogućava insektu potpunu promenu strukture tela, ishrane i načina života.

Ženka obično položi jaja na naličje lista kako bi bila zaštićena od grabljivaca, ali neke vrste i na travku, odnosno tačno određenu biljku kojima će se buduće gusenice hraniti.

Glavni zadatak gusenice je neprestano hranjenje kako bi sakupila energiju. Kada naraste, pronalazi skriveno mesto i stvara čvrstu zaštitnu opnu. U stadijumu lutke na prvi pogled izgleda da se ništa ne događa, ali unutra se odvija velika i važna radikalna promena; razgradnja starih organa, izgradnja krila i naposletku, novog tela. Kada izlazi iz lutke, krila budućeg leptira su mekana, mala i "zgužvana".

Životni vek većine njih je kratak, u proseku oko dve nedelje. Dok jedni broje sate do nekoliko dana života, kao što je slučaj s nekim noćnim, najduži životni vek od 10 meseci ima kontinentalni leptir riđa i limunovac. Oni u stanju hibernacije prezimljavaju zimu.

Odakle boja leptirima?

"Boja leptira dolazi od ljuščica koje su složene poput crepova na njihovim krilima. Svaki je druge boje i kada se poklope, nastane boja koju mi vidimo. Služi im kao međusobna orijentacija i prepoznavanje", opisuje Koren.

Jedan od njima najvažnijih organa čula su antene. Primarno im služe za miris i dodir, a njihov je oblik često ključan za prepoznavanje vrste i razlikovanje dnevnih od noćnih (moljaca). Tako su pernate, češljaste antene karakteristična za mnoge noćne leptire. Kod mužjaka su one izraženije, pa njima osete miris ženke i feromone sa udaljenosti od nekoliko kilometara. Takođe im pomažu u detektovanju mirisa cvetnog nektara ili druge hrane.

Ključni za praćenje ekosistema

Glavni uzrok nestanka leptira je uništavanje prirodnih staništa i prekomerna upotreba pesticida. Zato treba ostaviti delove travnjaka nepokošenima kako bi na njima raslo divlje cveće, ali i saditi autohtone zavičajne vrste bogate nektarom koje ih privlače.

Zašto je važno očuvati stare sorte biljaka i rase životinja?

Zbog uske povezanosti sa određenim biljkama, oni vrlo brzo nestaju sa područja gde se koriste pesticidi ili gde se zemljište prekomerno obrađuje.

Veštačka rasveta ugrožava i uzrokuje pad broja noćnih leptira. Ona im naime, ometa navigaciju, ugrožava reprodukciju i oštećuje njihove instinkte. Oni se prirodno ravnaju prema zvezdama i mesecu, a veštačka svetla ih zbunjuju, pa satima kruže oko sijalice dok ne padnu od iscrpljenosti.

Kako urediti baštu privlačnu leptirima?

Primarno je zadovoljiti njihove osnovne potrebe: sunce, hranu i zaklon. Verovatno ste primetili kako ne lete tokom vetrovitog vremena jer njihova krila ne podnose jake nalete vetra, pa će im dobro doći ako posadite živicu ili neko grmlje.

Leptiri vole cvetove živih boja kao što su crvena, žuta i ljubičasta. Zato za odrasle jedinke posadite nektarske biljke kao što su lavanda, ruzmarin, jorgovan, cinije, suncokret, neven i kadifice.

Biljke hraniteljke za gusenice su većinom štitarke, kao što su peršun, mirođija i komorač. U videu možete pogledati zavidan apetit gusenice lastinog repa, ugrožene vrste, dok se hrani komoračem.