Top 5 zadataka u bašti za maj: Šta sejati, šta saditi i kako pobediti sušu?

Bašta u maju zahteva puno ozbiljnog posla - setvu, sadnju, plevljenje, kopanje, malčiranje, zalivanje, gledanje u prognozu dok se pitamo, hoće li biti mraza, kada će pasti kiša.

I ova nas godina uči da pravila iz starih kalendara ne važe po svaku cenu, pa se moramo prilagođavati suši i temperaturama koje nas često iznenade.

Ključni zadaci u maju

Kada bismo morali sažeti ceo mjesec u nekoliko najvažnijih koraka, na prvom bi mestu bilo poštovanje termina. Mnoge je toplo sunce izmamilo, pa su posadili inače toploljubive biljke kojima je dovoljan jedan stepen ispod nule da ih nepovratno uništi.

Kada prođe polovina maja, možemo bez straha na otvoreno posaditi najosetljivije kulture poput paradajza, paprike, patlidžana, tikvice i krastavaca. Do tada, pratite prognozu i budite spremni na brzinsko prekrivanje agrotekstilom ako temperatura naglo padne.

Drugi ključni zadatak je setva na otvorenom. Stiže idealno vrijeme za pasulj, mahune, tikvice, bundeve, kukuruz šećerac i bamiju. S obzirom na to da su zemljište i vazduh već zagrejani, ove će kulture nicati vrlo brzo, ali samo ako im osigurate dovoljno početne vlage. Pre setve ih namočite kako bi klica probila opnu i seme lakše nicalo.

Suva zemlja? Naklijavanjem, povrće klija 3 do 7 dana ranije

Ako planirate da sejete šargarešu ili peršun za kasniju potrošnju, pripazite na dubinu setve i redovno vlažite gornji sloj zemlje jer suvi vetrovi u maju mogu u trenu isušiti tek iznikle, nežne biljčice.

Zalivanje i malčiranje u sušnim uslovima

Treći, možda i najizazovniji zadatak ove sezone, je pametno korišćenje vode. Suša već ozbiljno ugrožava prolećne kulture kao što su luk, beli luk, grašak, blitva, salata i druge, a u maju svaka kap vredi dvostruko.

Površno prskanje cele bašte svakog dana je potpuno besmisleno, jer takvo zalivanje samo podstiče korove i stvara tvrdu pokoricu na zemlji, dok koren povrća ostaje žedan.

Najbolje je zalivati rano ujutru, direktno uz koren biljke. Ako imate mogućnosti, sistem "kap po kap" je najbolja investicija, jer štedi vodu i sprečava vlaženje lišća, što je prvi preduslov za razvoj plamenjače i drugih bolesti.

Četvrti korak koji spašava baštu u maju je malčiranje. Čim posadite svoj rasad i on se malo učvrsti, zemlju oko njega obložite slojem sena, slame ili pokošene trave koja nije tretirana herbicidima. Malč deluje kao izolator, odnosno drži vlagu u zemljištu, sprečava nicanje korova i štiti korisne organizme u zemlji od pregrevanja. Osim toga, kako se polako razgrađuje, malč hrani zemlju organskom materijom i na kraju olakšava posao okopavanja kojeg u maju inače ima napretek.

Okopavanje, prihrana i suzbijanje nepoželjnih gostiju

Peti zadatak odnosi se na negu biljaka koje su već u punom zamahu. Povrće koje niste malčirali potrebno je redovno okopavati. Stara je baštovanska poslovica da jedno okopavanje vredi kao dva zalivanja, jer razbijanjem pokorice sprečavate isparavanje vlage iz dubljih slojeva zemlje. Istovremeno, okopavanjem rešavate korove dok su još mali i dok nisu počeli da otimaju hraniva salati, luku ili grašku.

Ovo je mesec kada biljkama treba dati "vetar u leđa". Prihrana je u ovoj fazi ključna, bilo da koristite konvencionalna mineralna đubriva ili domaće rastvore od koprive i gaveza. Biljke koje se intenzivno razvijaju, poput kupusnjača ili krompira koji se upravo zagrće, traže azot za izgradnju lisne mase.

Prirodno NPK đubrivo - od čega i kako ga napraviti?

Sa prihranom paradajza azotom nemojte preterivati dok ne zametne prve plodove, kako ne biste dobili veliki zeleni grm bez ijednog cveta. Takođe, redovno pregledajte listove, jer se sa prvim toplim danima bude i štetočine, od krompirove zlatice do lisnih vaši, pa reagujte na vreme dok se napad ne proširi na čitavu baštu.