AgroKlub.rs

\

Agrohobi

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Agrohobi » Tradicionalno pečenje rakije u Banatu

Tradicionalno pečenje rakije u Banatu

Proizvodnja rakije

Tradicionalno pečenje rakije u Banatu

Datum: 02.01.2017. 12:00 |

Kategorija:

Agrohobi

Milorad Mijatov iz Melenaca uslužno peče rakiju. Umesto da potroši 2000 evra na kazan, napravio ga je sam. Kaže da je za naše uslove skupo da se ovako proizvedena rakija uvodi na legalno tržište, pa se prave količine samo za domaćinstvo.

Milorad Mijatov iz Melenaca je uslužnim pečenjem rakije počeo da se bavi pre šest godina. Firme su se gasile jedna za drugom, pa je i on ostao bez posla. On je ratni vojni invalid, a od februara je i zvanično u penziji. Kaže da je morao da smisli šta će dodatno da radi kako bi zaradio još koji dinar. I odluka je pala - uslužno pečenje rakije.

Kada „veseli stroj“ krene po selu

Milorad kaže da sezona pečenja rakije počinje sa prvim kajsijama i traje do završetka berbe najkasnije sorte grožđa.

„Ove godine kvalitet grožđa je bio različit. Neke sorte su bile dobre, dok druge nisu. Slankamenka je naviše zastupljena na ovom području. To grožđe je lepo za jelo. Vino od njega je lako i pitko, a i rakija je dobra. Ako gledamo neki prosek, tokom sezone ispečem dva kazana rakije dnevno. Nekada je to više, nekada manje jer su mnogi povadili zasade i stavili su nove. Trenutno nemaju voća, čekaju da novi zasad zasnuje rod. Mladi ljudi se ne bave mnogo vinogradarstvom i voćarstvom. Ostali smo mi od 50 i više godina“, kaže Milorad.

Po njegovim rečima u Melencima se najviše prave šljivovica i lozovača. No, ima i onih koji prave rakije od krušaka, jabuka i kajsija.

Pravljenje rakije na tradicionalan način zahteva vreme - dva i po do tri sata. Dužina posla zavisi od toga da li je napolju toplo ili je hladno. Milorad uslugu pečenja rakije naplaćuje 1.300 dinara po kazanu, ali kod nekih drugih to može biti i skuplje. Obaveza domaćina je da pripremi kominu ili kljuk, drva za loženje kazana i vodu.

„Reč je o procesu destilacije. Komina se sipa u kazan i kada ona počne da vri, kondenzuje se para, koja ide kroz cev do dela koji se zove tabarka. Tu je cilindar, on je od bakra i tu se stvaraju kapljice, a rakija kroz cev curi napolje. Alkoholometar je baždaren na grade i na stepene. Ako rakija poteče sa 28 gradi, a to je 70 stepeni, reč je o jako dobroj rakiji. Od želje domaćina zavisi koliko će to da traje. Ako domaćin neće da je prepeče, vadi se „srce rakije“. To znači da se prvenac, količina oko litre, skine i onda je puštamo da dalje teče i skidamo je na 36 stepeni“, objašnjava Mijatov.

On tvrdi da ta rakija zadržava i miris i ukus i kvalitet. Ako domaćin zahteva da se pravi prepečenica onda se rakija pusti da ide do kraja, do 10-12 stepeni. Kada se radi prepek može da se stavi nekoliko kilograma svežeg, kvalitetnog voća. Na taj način rakija zadržava aromu, jer se prepekom ona gubi.

Uzimanje uzorka

Tradicionalno proizvedena rakija ne može na tržište

U ovom banatskom selu postoji Udruženje vinogradara i voćara „Peskara“ i ono broji 50-ak članova. Svi oni bave se proizvodnjom i prodajom voća i grožđa. Takođe prave i domće vino i rakiju. Predsednik melenačkog udruženja Dušan Adamov podseća da rakija proizvedena na tradicionalan način, u dvorištu, a uz pomoć kazana, ne može na tržište. Zakon je jasan i rigorozan po tom pitanju.

„Višak voća i grožđa koji se ne proda da li zbog lošijeg ili zbog ekstra kvaliteta, što zavisi od domaćina, završi u rakiji. Problem stvaraju postojeći zakoni. Oni ne dozvoljavaju stavljanje u promet rakije i vina, odnosno alkoholnih pića koja su proizvedena u domaćoj radinosti. Razlog je što tu nema tehnologa i prostora sa propisanim sanitarnim uslovima u kojima bi rakija trebala da se proizvodi“, objašnjava naš sagovornik.

On napominje da mali proizvođači, kao što su članovi Udruženja vinogradara i voćara „Peskara“ iz Melenaca, ne mogu da ispune te uslove jer je za naše prilike to skupo.

„Po zakonu mi možemo ovako starinski da proizvodimo sirovinu, odnosno rakiju. Ali, onda treba da je damo nekome ko ispunjava sve te zakonom propisane uslove da je flašira. A zna se da se svaki kazan i svaka rakija razlikuju po kvalitetu i ukusu. I kako onda to da uradimo? Znači sve to treba da se zajedno „zbućka“ u neki rezervoar i onda da se plasira. To je neizvodljivo! I po kojoj ceni bismo prodavali tako rakiju? I onaj što flašira treba nešto da zaradi“, kaže Adamov.

2000 evra je potrebno za kazan zapremine 205 litara

Na našem tržištu moguće je kupiti kazane za pečenje rakije, ali Milorad Mijatov je odlučio da svoj pogon napravi sam.

„Ovaj kazan sam pravio zajedno sa jednim kolegom. Da bi se napravio kazan od 205 litara potrebno je uložiti oko 2.000 evra. U šerpi u koju se sipa komina mora da bude oko 20 posto slobodnog prostora, zbog vrenja. Znači, kazan ne sme da se napuni do gore jer kada komina počne da vri, ona se diže. Dakle, kazan ima zapreminu 205 litara, ali u njega može da se sipa od 180 do 190 litara komine ili kljuka. Ali od iste količine komine dobija se različita količina rakije. To zavisi koliko je domaćin „posolio“ kako ja kažem u šali, odnosno koliko je šećera dodao“, priča Mijatov.

Kako kaže, kada peče lozovaču on u grožđe ne stavlja šećer i zato dobije maksimalno 22 litre rakije. Uz malo šećera ta količina bi bila 26 litara rakije.

Sa šećerom ili bez, ova rakija se ne može legalnim tokovima dovesti na tržište. Ko proizvede manje količine rakije uglavnom je koristi za potrebe svoga domaćinstva i nosi je rođacima i prijateljima na poklon.

Foto: Jasna Bajšanski

Broj pregleda članka: 4698; Uspešnost članka: 515.9

Tagovi: Šljivovica, Kazan, Lozovača, Proizvodnja rakije, Melenci, Banat, Tradicionalno pečenje rakije, Milorad Mijatov, Uslužno pečenje, Dušan Adamov

Ključne reči članka: tradicionalno, pecenje, rakije, u, banatu, rakije, rakija, kazan, litara, milorad, zavisi, mijatov, grožđa, količina, proizvedena, rakiju, znači, odnosno, tržište, domaćina, prave, kazana, način, pečenje, koliko, komina, domaćin, pečenje rakije


Jasna Bajšanski

Svi tekstovi autora

Autorka Jasna Bajšanski

Jasna je dipl. menadžer u medijima. Nepunih 20 god. radi u elektronskim medijima, poslednjih 10 posvećena je agraru. Njen hobi: vožnja bicikla i čitanje. Moto: "Ako nešto dovoljno jako želiš, cela Vaseljena se uroti da ti pomogne da to ostvariš."


Slike Tradicionalno pečenje rakije u Banatu