• Tradicionalni zanati u izumiranju
  • 25.04.2018. 14:30

Umetnički kovači u Evropi plaćeni kao lekari

U evropskim zemljama veština ručnog kovanja, koja je u Srbiji skoro izumrla i kojom se bave retki entuzijasti, vrednuje se čak četiri puta više od industrijskog proizvoda. Saša Jovanović iz Bagrdana kod Jagodine jedan je od tih entuzijasta, koji još uvek pali kovačku vatru, ali za njegovim unikatno iskovanim proizvodima nema potražnje u Srbiji.

Foto: Biljana Nenković
  • 918
  • 160
  • 0

Saša Jovanović iz Bagrdana je treća generacija u porodici koja neguje kovački zanat. Veštinu kovanja, koju poslednjih decenija zamenjuju CNC mašine, naučio je od oca i dede. Iako nema formalno kovačko obrazovanje, u vreme tranzicije upravo mu je ovaj zanat obezbeđivao egzistenciju. Ali ne u Srbiji, već  u Švajcarskoj.

"Radio sam nekoliko godina kod Švajcarca, koji je restaurirao stare stvari, crkvene predmete, brave i izrađivao predmete po narudžbini. Tamo se zaista cene unikati i ručni rad. Mašine jesu uzele primat, ali s druge strane, oni koji znaju ručno da rade cenjeni su i plaćeni u rangu doktorske plate. Na žalost, ratovi devedesetih su me sprečili da sredim papire na vreme i ostanem. U Srbiji su retki oni koji hoće da plate ručno kovani predmet po ceni koja mu zaista i pripada", kaže Saša Jovanović.

Šah težak 40 kilograma

A koliko košta  kovački kreativni i naporan rad, dodaje Saša, najbolje ilustruje primer izrađenih šahovskih figura. Zajedno sa tablom i kutijom radio ih je punih 75 radnih dana. Kada bi se to pomnožilo sa majstorskom nadnicom, ne bi se isplatilo da je proda ispod 4.000 do 5.000 evra.

"A tu cenu skoro niko neće da plati. Ovakvi proizvodi nisu za našu zemlju. Nismo toliko bogata nacija i zato je ovaj tradicionalni zanat na izdisaju. Spao je na izradu predmeta za sopstvene potrebe ili kada spremimo poklon za nekog, a to je šteta", kaže Saša.

Šah
Zajedno sa tablom i kutijom, Saša je šah tablu i figure radio  punih 75 radnih dana. 

Ruka radi mesec i po, mašina sedam dana

Iako na pragu 60. godine života, ne odustaje od traženja posla, kako bi sa veštinom naučenom još u detinjstvu, mogao da prihoduje. Opet u Evropi. Nedavno je, kaže, video oglas da čuvena nemačka firma za izradu noževa Solinger traži zanatlije poput njega i poslao je CV.

"Jedino se plašim da me zbog godina ne odbiju, a što se tiče zanata, imam ga u malom prstu. Nemci takođe cene ručni rad. Ono što mašina uradi za sedam dana, ruci treba mesec i po. I to se tako i plaća", kaže on.

Zanat grubosti i nežnosti

Umeće je preneo i na sina Jovana. Iako još srednjoškolac, već izrađuje umetničke predmete. U 12. godini je dobio svoj čekić i nakovanj u kovačkoj radionici. Njegova pasija su replike motora. Zajedno sa ocem izrađuje i cvećnjake, ograde, krevete, stolove. Saša kaže da je uvek dobro imati neki zanat u rukama, jer nikad se ne zna. Možda jednog dana od njega bude lepo živeo. Zato je Saša i zadržao radionicu gde se kuje na stari način, uz  pomoć čekića, nakovnja i vatre.

Saša i Jovan
Sin Saša već izrađuje umetničke predmete

"Grub je ovo zanat, ali u toj gruboći morate da budete suptilni i da to što radite ima nekog smisla", dodaje jedna od poslednjih umetničkih kovača u Pomoravlju.

Priču o kovačkom zanatu dopunjuje i osnovnim podacima vezanim za svoj posao i dodaje da u ručnom kovanju postoji crveno, žuto i belo usijanje. Belo progoreva čelik, crveno je tvrdo, a na žuto se kuje, kada komad gvožđa dostigne temperaturu od 800 do 900 stepeni. I tako bezbroj udaraca čekićem dok se ne postigne željeni oblik.


Foto prilog


Tagovi

Kovački zanat Tradicionalni zanati Kovano gvožđe Ručna izrada Bagrdan Saša Jovanović Jagodina


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi