Zanat naučio u 40. godini i modernizovao grnčarstvo

Na koji god vašar u Srbiji da se pojave sa grnačarskim posuđem iz svoje radionice bračni par Dragan i Marina Antić iz Pirota uvek skrenu pažnju posetilaca. Toliko je dobro urađeno da mnogi pomisle da je reč o ukrasnim predmetima. Međutim, kada im kažu da je ono njihovih ruku delo tada još pažljivije počnu da ih zagledaju diveći se najpre njegovim šarama, a potom i ponuđenim oblicima.

U tim trenucima ni njihova cena im ne bude previsoka pa kada saznaju da u njima mogu da spremaju jela i na šporetu na drva kao u rerni i na ravnoj ploči električnog šporeta, na kraju sa zadovoljstvom obave kupovinu.

Visokotopljive glazure

Ovakve reakcije kod ljudi Antići gotovo redovno proizvode otkako su tržištu ponudili glazirano grnčarsko posuđe koje se dobija tako što se nakon prvog pečenja premazuje tečnim staklastim slojem glazure i ponovo peče na visokoj temperaturi. Za ovu tehnologiju odlučili su se kada su shvatili da moraju da modernizuju postojeću proizvodnju ukoliko žele da opstanu na tržištu. Zbog toga su kupili i električnu peć u kojoj će moći na keramičko posuđe da izlivaju visokotopljive glazure pri temperaturi od 1.000 Celzijusovih stepeni.

"Iako smo napravili ovaj iskorak vodili smo računa da naše posuđe zadrži sve elemente tradicionalne pirotske grnčarije po kojoj je ovaj kraj odavno postao prepoznatljiv", ističe Dragan podvlačeći da za glazuru upotrebljava samo sertifikovane koje dolaze iz EU.

Svaka glina traži poseban majstorluk

Svoje grnčarsko posuđe on i danas pravi na grnčarskom točku od dobro umešene gline. Kopa je na Staroj Planini odakle je dovozi kući, melje na električnom mlinu i mokri kako bi mogao da je što bolje pripremi za pravljenje raznovrsnih posuda za pečenje i kuvanje, ali i za čuvanje vode, rakije i vina.

Koj vari najbolji gra u zemljano grnče?

Za pravljenje posuda za spremanje jela koristi isključivo posnu peskovitu glinu, dok za čuvanje tečnosti masnu. Svaka od ove dve gline traži poseban majstorluk na grnčarskom točku. On je pravi majstor u tome jer je ovaj zanat učio od jednog od najboljih u svom gradu. Za ovaj zanat se odlučio u svojoj četrdesetoj godini života.

Iako ga je muka naterala na to on je naprosto uživao učeći ovaj zanat o kome je nešto znao jer se pre toga bavio oslikavanjem grnčarije. Tome je inače doprineo i sam majstor kome je bilo drago što je došao da uči baš kod njega.

"Najteže je bilo naučiti rad na grnčarskom točku. Odnosno kako iz određenog parčeta obrađene gline treba se napravi zadati predmet", kazuje Dragan.

Oblik posuđa zamisli u svojoj glavi

Pravo zadovoljstvo u ovom poslu osetio je tek kada je savladao veštinu držanja gline na točku i oblikovanja u željeni predmet koji je unapred zamislio u svojoj glavi. Još veće kada je otvorio svoju radnju i počeo da proizvodi grnčarsko posuđe po svojoj želji. U tome mu je od prvog dana pomagala supruga Marina koja je u međuvremenu naučila gotovo sve operacije u ovom poslu. Ona i sin mu pomažu i oko izrade raznovrsnih figurica od gline koje su pored posuđa jako traženi kod kupaca.

"Ove figure pravimo u gipsanim kalupima. Punimo ih glinom pretvorenom u tečno stanje. Kada ih napunimo ostavimo ih određeno vreme da se stegnu, a potom vadimo iz kalupa", priča Dragan i naglašava da rade izvanrednu upotrebnu vrtnu grnčariju, saksije za cveće, ukrasne kutije, stone i podne lampe…

Grnačrstvo na umoru

Ovaj pirotski grnčar se polako sprema za odlazak u penziju. I pored toga, međutim, on namerava da radi u svojoj radionici i stvara sve dok ga snaga bude služila za grnčarskim točkom. Sa žaljenjem ističe da je u Pirotu sve manje majstora grnčara i da će za desetak godina njihove radionice biti zatvorene ako država nešto ne učini na promociji ovog zanata u kome bi se prepoznali neki mladi ljudi.

"Majstori grnčari u Pirotu su radili još u vreme Turaka. Kako se Srbija oslobađala od turskog zuluma naši majstori su putovali oslobođenom teritorijom i ovom majstorluku učili zainteresovane", kaže na kraju naš sagovornik. On ističe da su pirotski grnčari obučili prve majstore ovog zanata i u selu Zlakuse koji danas prave grnčariju od mešavine sekundarne gline i kamena kalcita.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor