Zdravkovići iz grada u selo, da njihovom sinu ne bude "tesno"

Otkako je gradski život zamenio seoskim Vranjanac Bojan Zdravković zajedno sa suprugom Lidijom i trogodišnjim sinom Bogdanom živi život o kome je dugo sanjao. Nekoliko godina unazad sa suprugom je intenzivno obilazio vranjska sela u nameri da pronađe i kupi kuću koja bi odgovarala potrebama njegove porodice.

Tako su prilikom prošlogodišnjeg obilaska sela Dubnica, sreli svog sadašnjeg komšiju Srbu koji im je, čuvši zašto su došli u njegovo selo, odmah predložio da pogledaju kuću sa okućnicom njegovog komšije koji dugo nije živeo u njoj.

“Kada nas je doveo ispred kapije nismo mogli da uđemo u dvorište ove kuće od korova koji je bio veći od jednog metra. Međutim, i pored toga mogli smo da vidimo da je dvorište ogromno i puno voća, da ga u centralnom delu krasi lepa kuća novije gradnje, a u dnu oveća šupa pogodna za skladištenje drva i poljoprivrednog alata”, priča Zdravković.

Vrlo brzo su se dali u potragu za vlasnikom ove kuće sa namerom da se dogovore oko kupovine.

Kupovina uz pomoć sredstava ministarstva

I taman kada su bili na korak od dogovora Zdravkovići su saznali da je Ministarstvo za brigu o selu Republike Srbije, baš na Vidovdan, 28. juna, raspisalo konkurs za dodelu bespovratnih sredstava mladim bračnim parovima za kupovinu kuće na selu u iznosu od 1,2 miliona dinara.

Oduševljeni tim saznanjem odmah su otišli u vranjsku lokalnu samoupravu da se raspitaju o uslovima konkursa. Kada su čuli šta im sve treba od dokumentacije odlučili su da konkurišu za ova sredstva i zamolili vlasnika kuće koju su nameravali da kupe da sa kupovinom sačekaju do završetka konkursa.

“Iako je trebalo prikupiti obimnu dokumentaciju nismo se obeshrabrili. U tome su nam mnogo pomogli predstavnici vranjske lokalne samouprave koji su u hodu, zajedno sa nama, rešavali neke nepoznanice kako bi na vreme prikupili sve što je konkursom bilo predviđeno”, kaže Bojan i ističe da su celokupnu prikupljenu dokumentaciju poslali dan pre isteka konkursa.

Lepe vesti, pa ostale formalnosti

A kada su to uradili usledilo je dugo čekanje. Iako su imali informaciju da se na konkursu za ova sredstva prijavilo oko 860 mladih bračnih parova iz Srbije, Zdravkovići se nisu obeshrabrivali. 

“Kada su mi telefonom saopštili tu radosnu vest nisam mogao da verujem da ćemo napokon rešiti svoje stambeno pitanje”, priča naš sagovornik i dodaje da je i njegova supruga Lidija zaplakala od sreće kada joj je saopštio tu divnu vest.

“Posle 15 dana zajedno sa predstavnicima lokalne samouprave otišli smo u resorno ministarstvo da i zvanično potpišemo ugovor, a potom smo obavili i formalnosti oko kupovine kuće”, kaže Lidija.

U hladu ispod oraha

Odmah po obavljenoj kupovini ovaj mladi bračni par je počeo sa uređenjem svog novog doma. Prvo su uredili dvorište, a potom počeli da preuređuju i samu kuću. Sve poslove do sada uradili su sami i uz pomoć prijatelja, i na taj način pobrali simpatije svojih novih komšija. Kažu da ih u onome što rade svi podržavaju, a najviše komšija Srba sa suprugom Snežanom. 

“Otkako smo se preselili u Dubnicu naš sin se preporodio. Svakodnevno uživa igrajući se u dvorištu i bolje spava. On je inače veoma živahno dete i dok nismo došli ovde svi parkići u Vranju i Vranjskoj banji koje smo obišli su mu bili tesni za njegove igrarije”, priča sa osmehom Lidija.

U novom ambijentu koji su pretvorili u svoju oazu sreće, zajedno sa sinom podjednako uživaju i Bojan i Lidija. Kada pritisnu vrućine i kada nisu na poslu ovo dvoje supružnika slobodno vreme najčešće provode u hladovini ispod jednog od 12 stabala oraha koliko ih u dvorištu imaju. Tada na miru razgledaju u kakvom se stanju nalazi zasađeno grožđe sa koga su prošle godine brali grozdove teške i po jedan kilogram, stubaste jabuke, smokvu, pitomi kesten, trešnju. 

U planu i plastenik

Obavezno odu i do plantaže lešnika koja se prostire na 10 ari, koju su takođe kupili od vlasnika kuće. Zametnutom rodu raduju se kao mala deca i jedva čekaju jesenju berbu.

“Lešnik uzgajamo uz pomoć naših prijatelja koji to znaju. Od njih je moja supruga i naučila kako se kroji lešnik i ove godine je sama okrojila sva postojeća stabla. Prethodni vlasnik je na plantaži instalirao sistem kap po kap tako da se ona nalazi u odličnom stanju”, priča Bojan.

On kaže da sa suprugom planiraju da u dvorištu, gde su ove godine zasadili bostan, podignu i plastenik kako bi za svoje potrebe proizvodili povrće.