Proleće 2026. moglo bi biti hladnije i kišovitije?

Najnovije dugoročne meteorološke prognoze za proleće 2026. godine upućuju na zanimljiv i potencijalno dinamičan razvoj vremenskih prilika u Evropi. Prema dostupnim sezonskim modelima, kontinent bi mogao ući u prolećne mesece pod uticajem tzv. "kolapsa" La Ninje, procesa u kojem slabi hladna faza u tropskom Pacifiku, a globalni atmosferski sistem postepeno prelazi u novu ravnotežu, objavio je Severe-weather.

Meteorološko proleće obuhvata period od marta do do maja i predstavlja prelaz iz zime prema letu. Upravo zbog tog prelaznog karaktera, proleće često donosi nagle promene vremena, izmenu hladnijih i toplijih prodora i izraženu ciklonsku aktivnost.

Zima 2025./2026.: Velike razlike između severa i juga

Pre ulaska u proljećnu prognozu, meteorološki stručnjaci osvrću se na tok zime 2025./2026. godine. Analize temperaturnih odstupanja u poslednjih 60 dana pokazuju izraženiji hladni signal nad severnom, severoistočnom i istočno-centralnom Evropom, dok su zapadno-centralni i južni delovi kontinenta uglavnom beležili iznadprosečne temperature.

Trendovi padavina takođe su pokazali velike razlike: centralna i severna Evropa bile su sušnije od proseka, dok su jugozapad i jug kontinenta beležili više padavina. Ovakav kontrast stvorio je vrlo izraženu podelu između "sušnog severa" i "vlažnog juga".

Ipak, stručnjaci upozoravaju kako je u atmosferi već započeo još jedan važan proces koji bi mogao da obeleži kasnu zimu i početak proleća - stratosfersko zagrevanje koje podrazumeva nagli porast temperature i pritiska u stratosferi, što može dovesti do slabljenja ili čak raspada polarne vrtložne struje. Sve to može rezultirati prodorima hladnijeg vazduha prema Evropi.

Prognoze ukazuju na snažan talas zagrevanja u stratosferi, pri čemu se povećava mogućnost nestabilnog vremena u martu, uz češće ciklone i hladnije epizode u centralnoj i severnoj Evropi.

Nestabilno proleće i više padavina

Najnoviji sezonski podaci modela ECMWF-a predviđaju preovladavanje višeg pritiska vazduha nad severnim Atlantikom i jugoistočnom Evropom, dok bi centralni i zapadni deo kontinenta mogli biti pod uticajem nižeg vazduha. Takav raspored često znači nestabilnije vreme, češće frontove i promenljive temperature.

Temperaturni trendovi prema ECMWF-u sugerišu toplije proleće na jugoistoku Evrope, dok bi zapadna i severna područja mogla da imaju temperature oko proseka ili blago ispod njega.

Signal padavina je izraženiji: većina Evrope mogla bi imati više padavina nego inače, što ukazuje na proleće s učestalijim kišnim periodima.

Sličan scenario prikazuje i britanski UKMO model. On takođe vidi anticiklon na severu i jugoistoku i ciklonsku zonu koja se zadržava iznad Ujedinjenog Kraljevstva i širi prema centralnoj Evropi. Posledica bi bile češće epizode severoistočnog strujanja, koje može doneti svežiji vazduh u unutrašnjost kontinenta.

Sneg u proleće? Moguć u aprilu

Iako proleće označava kraj zime, sneg u prvoj polovini sezone nije neuobičajen, posebno u višim predelima i severnijim područjima Evrope. Kombinovane prognoze ECMWF-a i UKMO-a sugerišu da bi mart mogao da ima manje snega od proseka, ali april bi mogao da donese iznenađenja posebno u severno-centralnoj i istočnoj Evropi, gde se spominje mogućnost normalnih ili čak iznadprosečnih snežnih epizoda.

Ozima pšenica: Sneg povećao vlagu u zemljištu - šta sada?

Sve u svemu, proleće 2026. u Evropi moglo bi biti obeleženo čestim promenama vremena, povećanom količinom padavina i povremenim hladnijim prodorima posebno u centralnim i severnim krajevima kontinenta. Stručnjaci zaključuju kako će upravo kombinacija stratosferskog zagrevanja i slabljenja La Ninje biti ključni faktori koji će oblikovati vremensku sliku nad Evropom u predstojećim mesecima.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor