Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita bilja
  • 02.04.2018. 18:00

Buvač pomaže da biljke oslobodite štetočina

Buvač ima veoma jak miris cvetova, pa zato odbija komarce, mrave, biljne vaši, stenice, muve i krompirovu zlaticu.

Foto: Flickr / Babij
  • 4.312
  • 184
  • 0

Ukoliko želite da se oslobodite štetočina na prirodan način, biljka buvač (latinski nazivi Chrysanthemum, Tanacetum cinerariaefolium, Chrysanthemum coccineum ili Pyrethrum cinerariaefolium) će vam pomoći u tome. Reč je o biljci koja u sebi sadrži sastojke sa insekticidnim dejstvom, ne šteti čoveku, kao ni ostalim biljkama, niti toplokrvnim životinjama. Zahvaljujući ovim osobinama često se primenjuje u organskoj proizvodnji.

Uzgoj buvača

Ukoliko rešite da gajite ovu biljku, trebalo bi da znate da uspeva isključivo na sunčanom,  vlažnom području i toplom području, ali dobro podnosi i niske temperature. Naime, temperatura ispod nule tokom zime dobro utiče na povećanje cvetnih glavica u narednoj godini, a cvetovi su inače glavni deo ove biljke, koji se koristi pri suzbijanju štetočina. Ova biljka uspeva i na krečnom i suvom zemljištu, a najbolje prinose daje na plodnom i rastresitom. Ako želite da vam biljka donosi prinos, zemljište ne sme da bude pod korovom, jer se ona gaji više godina na istoj parceli. Sadi se izvan plodoreda, a seje se posle pretkultura, koje su đubrene.

Dubina obrade zemljišta je 30-35 centimetara, a ako planirate prolećnu sadnju, zemljište se ostavlja do proleća da izmrzne. Ova biljka se razmnožava proizvodnjom rasada i deljenjem busena. Životni vek biljke je do 10 godina, u prilikom intenzivnog gajenja prinosi opadaju već nakon četvrte i pete godine.

Buvač ima veoma jak miris cvetova, pa zato odbija komarce, mrave,  biljne vaši, stenice, muve i krompirovu zlaticu.

Poželjno je da se sadi na mestima gde se planira proizvodnja biljaka iz porodice kupusnjača, zelene salate, rotkve, rotkvice, spanaća i blitve. Kako se radi o višegodišnjoj vrsti, najbolje bi bilo da se sadi duž leja ili na obodu bašte. Buvač može da naraste i do 80 centimetara, pa se na jednoj biljci formira nekoliko jednogodišnjih stabala, na čijim su vrhovima cvetovi bele boje, veoma jakog mirisa.

Berba cvetova buvača             

Cvetovi se beru već u prvoj godini, ali se pun rod može očekivati tek od druge godine. Cvetanje počinje krajem maja, a završava se do jula. Sa berbom se kreće kada počnu da se otvaraju čašični listići, a završava se kad krunični listići počnu da venu. Tada berba traje od osam do deset dana. Odmah posle branja, cvetove treba odneti na sušenje, kako bi se izbeglo gubljenje boje.

Na malim površinama žetva se obavlja ručno, a beru sve potpuno otvoreni cvetovi. Na većim površinama košenje se obavlja preuređenim kosačicama ili kombajnima.  Nakon žetve, glavice se suše jedan dan na suncu, a zatim se odnose u suvu prostoriju, gde ima strujanja vazduha i tu ih ostavite do potpunog sušenja. Mogu se sušiti u sušarama. Osušeni cvetovi čuvaju se do upotrebe na suvom mestu, u dobro zatvorenim jutanim kesama. Osušeni materijal žute je boje, a pod prstima se lako drobi, slabog je mirisa.

Upotreba buvača

Priprema oparka (čaja) od buvača

Za ovaj recept vam je potrebno 100 do 200 grama osušenih cvetova, koje ćete preliti sa litrom vrele vode i ostaviti da odstoji dok se ne ohladi. Doliti vodu do zapremine od pet litara i ovim rastvorom prskajte biljke u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, isključivo kada je lepo vreme.

Priprema macerata od buvača

Potrebno je od 100 do 200 grama osušenih cvetova buvača. Preliti hladnom vodom i ostaviti da odstoji 24 sata. Rastvor procediti, dodati vode do zapremine od pet litara i njime tretirati biljke. Tretiranje ponavljati dok se ne uoči smanjenje napada štetočina.


Tagovi

Buvač Macerat Oparak Uzgoj buvača Berba buvača


Autor

Ljiljana Milovanović

Više [+]

Poljoprivredna tehničarka voćarsko - vinogradarskog smera sa bogatim novinarskim iskustvom u različitim medijima. Dobtinica nagrade za najbolju novinarku Dnevnika 2010. godine. Ljubitelj pasa.