Dva su važna pravila u organskom suzbijanju korova - vreme i ne dati mu da proizvede semenke
Suzbijanje korova
17.08.2026. 07:30
Dva su važna pravila u organskom suzbijanju korova - vreme i ne dati mu da proizvede semenke
Jedna jedina biljka koja sazre vraća u zemlju stotine do desetine hiljada semenki, čime se obogaćuje banka semena korova u zemljištu. Stara povrtarska izreka kaže da jedna godina osemenjivanja znači sedam godina plevljenja.
Foto: Morena Sinčić (ilustracija)
Preventivne mere poput plodoreda, zelenišnog đubrenja i lažne setve smanjuju nicanje korova. Uprkos njima, deo korova će pronaći put.
Suzbijanje poniklih korova bez pesticida najčešće je radno i vremenski zahtevno, pa samim tim i skupo. Upravo zato ne može biti temelj upravljanja korovima, već samo nadogradnja. Što su preventivne mere bolje sprovedene, manje će posla ostati za suzbijanje.
Takođe, korovi se pojavljuju i u proizvodnji povrća u zaštićenom prostoru, što je posebno poglavlje, jer uzgoj u zaštićenom prostoru ima svoje specifičnosti, pa se i mere donekle razlikuju.
Kritični period zakorovljenosti
Pre nego što se pozabavimo tehnikama, važno je spomenuti vreme. Izuzetno je važno kada se pristupa suzbijanju korova.
Svaka kultura ima period u kojem njihovo prisustvo najviše košta - kritični period zakorovljenosti. Povrće je najosetljivije neposredno nakon setve i sadnje, kada korov ima mnogo prostora za razvoj, a povrću oduzima prostor, vodu, hranljive materije i svetlost u najosetljivijoj fazi. Pojava korova u toj ranoj fazi značajno utiče na prinos.
Zbog toga ga je potrebno uklanjati upravo tada, što ima i pozitivne strane. I korov je tada u ranoj fazi, sitan je, pa se brže i lakše uklanja, bez oštećivanja korena kulture i stvaranja rupa u zemljištu.
Drugo važno pravilo uklanjanja jeste ne dozvoliti korovu da proizvede seme. Jedna jedina biljka koja sazri vraća u zemljište stotine do desetine hiljada semena, čime se obogaćuje banka semena korova u zemljištu. Stara vrtlarska izreka kaže da jedna godina osenjivanja znači sedam godina plevljenja.
Plevljenje i okopavanje
Ručno plevljenje je najstarija mera i u organskoj proizvodnji povrća i dalje je neizbežno. Prednost plevljenja je selektivnost – može se pleviti tik uz biljku, gde nijedna mašina ne može da priđe. Osim toga, uz pažljivo plevljenje neće se oštetiti usev. Nedostatak je velika potrošnja radnih sati, zbog čega je skupo, a na velikim površinama neisplativo. Upravo se zato primenjuju preventivne mere kako bi se potreba za kurativnim merama smanjila na najmanju moguću meru. To je ujedno i merilo isplativosti drugih zahvata: u istraživanjima parenja zemljišta u organskoj proizvodnji šargarepe upravo se ušteda na ručnom plevljenju uzima kao ključni pokazatelj, a pri najvišim dozama pare zabeleženo je smanjenje potrebnog vremena za oko 30%.
Ukoliko ne plevimo ručno, već koristimo alate, tamo gde je to moguće potrebno je obratiti pažnju na to da alat preseče korov tik ispod površine, a da ne prevrće zemljište.
Jedna godina osemenjivanja znači sedam godina plevljenja
Zašto je to važno? Već smo spominjali banku semena korova. Ona se nalazi u svakom poljoprivrednom zemljištu i sadrži velike količine semena, u zavisnosti od dubine. Klijati može samo ono seme koje se nađe u gornjem sloju, uz svetlost, toplotu i vazduh. Kada prevrćemo zemljište, iznosimo nova semena na površinu, u zonu klijanja, i tako podstičemo nicanje korova. Zbog toga je potrebno koristiti naoštren alat, na primer motičicu ili plevilicu, i povući je plitko, dva do tri centimetra, toliko da preseče korenov vrat. Ova mera je efikasnija u ranim fazama razvoja i na suvom zemljištu. U vlažnim uslovima korov može preživeti. Takođe, potrebno ga je ukloniti sa površine kako bi se sprečilo eventualno sazrevanje semena.
Za međurednu obradu postoje takođe različiti alati raznih proizvođača, ručni kultivatori, plevilice, plevilice sa grabuljama, točkovi i četke, koji verovatno solidno obavljaju svoj posao.
Ograničenje svih alata je isto, a to je da su pomoć za međurednu obradu. Za obradu unutar reda ipak se oslanjamo na plevljenje.
Na većim površinama međuredni kultivatori koriste se u kulturama koje imaju dovoljan razmak između redova, kao što su kupus, paprika i paradajz. Kod, recimo, šargarepe ili luka potrebni su precizniji alati. Danas već postoje alati koji mogu da se koriste i unutar reda, ali je za njihovu upotrebu neophodan ujednačen sklop biljaka i dobro pripremljena površina.
Uništavanje korova plamenom
Plamenici se u organskoj proizvodnji koriste decenijama i često se pogrešno shvataju. Cilj nije spaliti korov, već ga kratko izložiti visokoj temperaturi. Toplota uništava ćelijske membrane, biljka gubi sposobnost zadržavanja vode i ugine u naredna dva do tri dana. Korov nakon tretmana izgleda gotovo netaknuto, potamni i odumire tek kasnije.
Efekat se proverava jednostavnim testom: list se pritisne između prstiju. Ako ostane taman otisak, ćelije su uništene i tretman je uspeo.
Plamen je najbolje koristiti za suzbijanje mladih širokolisnih korova u fazi kotiledona ili prva dva do tri prava lista. Trave su znatno otpornije, a na višegodišnje korove sa rizomima, kao što su pirevina, slak i osjak, praktično ne deluje. Nadzemni deo se uništi, ali biljka ponovo nikne. Za upotrebu plamena vreme mora biti mirno i suvo.
Ništa bez ručnog alata
Posebno je dobro koristiti ga kod povrća sitnog semena koje sporo niče, kao što su, recimo, šargarepa i peršun, kojima je za nicanje potrebno dve do tri nedelje, a za to vreme korov već nikne. Ako se plamen koristi neposredno pre nicanja, usev će nići na čistoj gredici. Ovde je izbor pravog trenutka veoma važan. Nekoliko semenki može se pokriti folijom kako bi nikle pre ostalih i poslužile kao pokazatelj.
Uništavanje korova parom
Tretiranje zemljišta vodenom parom deluje na dublje slojeve zemljišta. Vodena para unosi se u površinski sloj i uništava seme korova pre klijanja. Za razliku od plamena, kojim se uništavaju ponikli korovi, para deluje na smanjenje banke semena u zemljištu.
Budući da je zagrevanje cele površine energetski neisplativo, razvijena je varijanta u kojoj se tretira samo uska traka zemljišta u koju će doći red useva, dok se ostatak zemljišta obrađuje mehanički.
Rezultati uništavanja korova parom su veoma dobri. U istraživanju na organskoj šargarepi na tri mediteranska lokaliteta, pri najvišoj dozi pare gustina korova smanjila se za 62 do 94 odsto, a prinos sveže šargarepe povećao za 47 do 92 odsto.
Ovo je skupa metoda, pa se isplati koristiti kod kultura visoke tržišne vrednosti, kao što je šargarepa u organskom uzgoju.
Korovi u plasteniku i stakleniku
Sve dosad navedeno odnosi se na uzgoj povrća na otvorenom. Sve navedene mere mogu se primenjivati i u zaštićenom prostoru, gde uzgoj ima nešto drugačije zakonitosti. Ako su prostori zagrejani, korov klija tokom cele godine, navodnjavanje kap po kap podstiče rast korova kao i biljaka, korovska flora se specijalizuje, a plodored je ograničen. Međutim, zbog manje, ali zaštićene površine, mogu se primenjivati mere koje na otvorenom nemaju smisla.
Kod zaštićenih prostora, higijena je od izuzetne važnosti, jer se tako sprečava unošenje korova. Kako sprečiti unos korova?
Kositi i čistiti okolinu ulaza i staze; seme se unosi obućom, točkovima kolica i alatom.
Mrežice na otvorima za provetravanje smanjuju ulazak semena koje prenosi vetar.
Čvrsta podloga ili platno protiv korova od polipropilena na stazama sprečavaju klijanje i olakšavaju čišćenje.
Ne ostavljati prosuti supstrat i biljne ostatke.
Proveriti poreklo rasada i supstrata. Korov vrlo često uđe zajedno sa usevom.
Uništavanje korova
Solarizacija je postupak prekrivanja natopljenog zemljišta prozirnom folijom u najtoplijem delu godine. Folija se ostavlja četiri do šest nedelja. Ispod folije se skuplja toplota, a kombinacija visoke temperature i vlage uništava seme korova u površinskom sloju.
Za plastenik je to prirodno rešenje, jer je leti ionako često prazan ili se preporučuje odmor zemljišta.
Česta dilema je koju foliju je bolje koristiti. U ogledu sprovedenom u Grčkoj, upotrebom prozirne folije suzbijeno je 92 odsto korova, dok je upotrebom crne folije suzbijeno 49 odsto korova, a na nepokrivenoj kontrolnoj parceli 28 odsto.
Važno je da zemljište bude dobro natopljeno. Ako je seme suvo, neće bitno izgubiti klijavost. U istom ogledu nepokrivene parcele prešle su 40°C tokom 122 sata, a korovi su naredne zime ipak bujno izrasli. Suvo seme izloženo visokoj temperaturi tokom određenog broja sati nije izgubilo klijavost, dok je vlažno seme na 50°C tokom sedam dana izgubilo klijavost.
Dakle, zemljište je potrebno natopiti do zasićenja neposredno pre prekrivanja. Vlaga se zadržava ispod folije, pa dodatno zalivanje nije potrebno.
Ono što je važno je da tlo bude dobro natopljeno
Solarizacija ima svoja ograničenja, pa neće rešiti problem višegodišnjih korova. Delotvorna dubina je 5-10 cm, dok se rizomi i gomolji nalaze dublje i preživljavaju. Mnoge vrste regenerišu se i iz delimično oštećenih podzemnih organa. Takođe, letnje jednogodišnje vrste teže se suzbijaju nego zimske, jer prirodno klijaju na višim temperaturama.
Važno je napomenuti da obrada zemljišta pre prekrivanja poboljšava rezultat, a optimalna debljina folije je 38-50 μm. Takođe, foliju je nakon primene potrebno zbrinuti kao plastični otpad.
Organske kiseline i druga jedinjenja
Klasična solarizacija zahteva jako sunce i visoke temperature tokom nekoliko nedelja. U kontinentalnoj Hrvatskoj to nije uvek zagarantovano, posebno ne tokom kišovitijih leta.
Za takve uslove postoji varijanta u kojoj se u zemljište pre prekrivanja unese lako razgradiva organska materija, kao što su zrela biljna masa, stajnjak ili kompost. Zemljište se zatim natopi i prekrije folijom. Razgradnjom u uslovima bez kiseonika nastaju organske kiseline i druga jedinjenja koja uništavaju seme korova, a proces ne zavisi od temperature kao klasična solarizacija. Dovoljna je temperatura zemljišta već od 15 °C. Postupak traje otprilike tri do pet nedelja.
Kroz ova dva članka prikazane su sve važnije grupe mera. Pregled mera kroz jednu sezonu otprilike izgleda ovako:
Pre setve: plodored, zelenišnog đubrenja, lažna setva; u plasteniku i solarizacija ili varijanta sa organskom materijom.
Prilikom setve ili sadnje: kvalitetan rasad, odgovarajući rok, gust i ujednačen sklop.
Rano u vegetaciji: malč na čistom zemljištu; kod sporo ničućih kultura plamen neposredno pre nicanja.
Tokom vegetacije: plitka obrada, ručno plevljenje.
