Jesenji radovi u permakulturnoj bašti - ključan period za izgradnju plodnosti

Jesen je jedan od važnijih perioda u vrtlarskoj godini jer postavlja temelje za uspeh u sledećoj sezoni - ovo je ključna faza pripreme zemljišta, zaštita trajnica i setve ozimih kultura. Pravilno obavljeni jesenji radovi olakšavaju posao u proleće, štite biljke od smrzavanja i osiguravaju rod iduće godine.

U permakulturi jesen nije vreme za sterilno čišćenje bašte već ključan period za izgradnju plodnosti i podržavanje prirodnih ciklusa.

Dok konvencionalno baštovanstvo u jesenjem periodu često praktikuje duboko prekopavanje i ogoljavanje gredica, permakulturni pristup nalaže upravo suprotno: oponašanje šumskog poda. Cilj je zadržati svu organsku materiju u tlu, nahraniti podzemni život i osigurati stabilan ekosistem za proleće.

Jesenja baštovanska radionica

Jesenju baštovansku radionicu u Društvenom vrtu Gregovica u Puli održala je penzionisana ekonomistkinja Biserka Deković iz Poreča, sertifikovana permakulturna dizajnerka i kulinarska majstorica. Za sebe kaže da je hobi baštovanka koja se odlaskom u penziju puno više posvetila vrtlarenju.

Znanje naših predaka i povratak prirodi rado deli sa ostalima kroz edukativne radionice i motiviše ih da počnu da uzgajaju svoju hranu jer kako kaže: "Jedemo hranu koja dolazi iz drugih krajeva sveta, konzumiramo je u sezoni kada joj ovde nije vreme rasta sa upitnom nutritivnom vrednošću, a znanja koja su naši preci prenosili u nekom trenutku smo 'izgubili' zbog opšte komercijalizacije i brzog načina života".

Tako je 24-oro polaznika baštovanske radionice saznalo kako pripremiti gredicu za prolećnu sezonu, o đubrenju i prozračivanju zemljišta, kao i čišćenju u vrtu.

Kako pripremiti zemlju za prolećnu setvu i sadnju

Okretanjem zemlje uništava se složena mreža mikroorganizama koja biljkama osigurava hranu i vodu i štiti ih od bolesti. Permakulturni uzgoj zemlju hrani odozgo prema dole.

Za početak je najvažnije odabrati mesto u bašti gde će se postaviti gredica. Ona može biti uzdignuta ili samo odvojeni deo bašte na zemlji. Ako se radi o zemlji na kojoj nije bilo kultivara, onda je zemlju poželjno razrahliti. Kako je Biserkinom vrtu već sedma godina bez kopanja to znanje prenosi i drugima. U baštu nanosi samo organski materijal, stalno slažući nove slojeve koji se po površini polako razgrađuju i tako hrani zemlja. Na najniži deo stavi se kabasti sloj kao što je granje, a nakon toga, tokom zime, može se odložiti sav materijal koji se inače stavlja u kompost u kombinaciji sa suvim materijalom (suva trava, grančice, drveni pepeo).

Kako pripremiti perma gredicu u zimskim uslovima za ranu setvu povrtnih kultura

Preporučena veličina gredice za početak može biti 1 metar i 20 cm a dužina, zavisi kolikim prostorom raspolažete. Širina je opravdana, jer kada čučnete rukom taman stižete do polovine gredice i na isti način s druge strane.

"Ovakvim načinom praktično nema nikakvog posla", kaže Biserka, čak je manje puževa i štetočina, pa se sve na kraju dovede na prirodni balans. Na većoj površini, priznaje, teže je primenjivati ovakve načine zbog pronalaska toliko organskog materijala kojim bi se pokrila čitava bašta.

"U svakom načinu obrade zemljišta u poljoprivredi, bilo da se radi o konvencionalnom, ekološkom ili biodinamičkom uzgoju ima stvari koje su dobre, a svako će odabrati princip koji mu odgovara", savetuje baštovanka koja za svoj vrt kaže da je bio-eko-permakulturni, jer od svakog načina je nešto primenila. Naglasila je kako treba puno učiti, ali najviše posmatrajući prirodu i njene procese.

Zemljište nikada ne sme da bude golo

U prirodi zemljište nikada ne ostaje prazno, jesen ga prirodno prekriva slojevima lišća i suve biomase. Gola zemlja izložena je eroziji, hladnoći, zbijanju od teških kiša i ispiranju hranljivih materija. Tako i na gredici - opalo lišće koristiće kao izolator, štititi korenje biljaka i zadržavati vlagu a ujedno činiti i sloj malča. Može se naneti i sloj đubriva, a ako je životinjski, onda se preporučuje odstajali stajnjak.

Osim slame, svi ostaci koji su organskog biljnog porekla mogu se upotrebiti za malčiranje. Mogu se koristiti i borove iglice, ali samo za biljke koje traže kiselo zemljište.

Gredica koja na ovakav način "sazreva" je slično procesima koji se događaju u prirodi i tako su prirodno usklađeni da sve funkcioniše i sve ima svoje mesto. "Kada počnemo da primenjujemo tehnike u saradnji sa prirodom a ne protiv prirode, sebi štedimo jako puno posla", zaključila je.

Kako bismo imali baštu sa povrćem tokom zime, moramo početi da sejemo i sadimo u avgustu. Sada na jesen možemo početi pripremati zemlju. Sve gredice u koje nećete sejati tokom zime, obložite debelim slojem organskog materijala. Kombinujte suvo lišće, slamu i ostatke zdravih biljaka. Ovaj štit sprečava rast korova u rano proleće, a s vremenom se razgrađuje u kvalitetan površinski humus.

Polaznici radionice u gredice su sadili beli luk i ostali luk direktno kroz sloj malča. Ovo je vreme i za lukovičasto cveće kao što su narcis, lale, zumbul, perunika.

Zemlja leči

Polaznica radionice Đina na ovaj način uzgaja razno povrće: od krompira, kupusnjača, graška, blitve, salata, luka. Dok su drugi obuveni, Đina je bosa jer kako kaže - zemlja leči. A tako svedoči i drugi polaznik radionice Halid Dubinović koji je počeo sa baštovanstvom zbog zdravlja. Ponosno nam je pokazao svoju bogatu baštu koju ima tek od maja ove godine. Iako se njegov uzgoja bazira na konvencionalnom načinu, raduje ga dolazak na radionicu jer se uvek može nešto naučiti. Kako bi sprečio rast pirike, Halid ovo rešava umetanjem keramičkih pločica dok drugi koriste karton, tako što se prekrije zemlja gde ona raste - čulo se na radionici.

Jesenji radovi u duhu permakulture traže manje fizičkog napora, a donose dugoročnu korist za zdravlje ekosistema. Po principu da je "otpad zapravo resurs", pretvara jesenju biomasu u štit koji će baštu tokom zime učiniti otpornijom i spremnom na proleće.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor