Praksa je pokazala da se godinama unazad smanjuje stočni fond, a samim tim sve je manje i stajnjaka, ali i radne snage. Iako je goveđi sinonim za stajnjak uopšte, u upotrebi je i živinski, često peletirani. Njihova upotreba je jednostavna, fizički lakša, a ni jedan ni drugi nemaju štetne primese poput semena korova.
Upotreba stajnjaka za đubrenje zemljišta od velikog je značaja za održavanje plodnosti zemljišta. U pitanju je prirodno-organsko đubrivo kojim se popravljaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta. Stajnjak je bogat organskim materijama i sadrži neophodne elemente za rast i razvoj biljaka, mešavina je čvrstih i tečnih stočnih ekskremenata i prostirke, odnosno slame, koja takođe spada u organske materije. Izuzetno je bogat mikroorganizmima i ima produženo dejstvo koje može da traje i do tri godine.
Sa svim svojim osobinama primenjuje se u intenzivnoj, ekstenzivnoj, naročito u organskoj ili hobi proizvodnji na malim površinama. Stručnjaci, ali i proizvođači, često znaju reći da je to je najmanje što možemo vratiti našoj zemlji, u znak zahvalnosti za ono što ono nama pruža, a to je hrana.
Miloslav Časar iz Erdevika praktikuje upotrebu živinskog đubriva. Nekoliko godina unazad sveži stajnjak zamenio je peletiranim koga sam pravi, proces kako kaže nije jednostavan, treba dosta fizičkog rada, ali se isplati.
"Živinski stajnjak mora biti dobro prosušen, odnosno suv, može uspešno da se suši na suncu nekoliko dana, a onda ide u mašinu, to je neka vrsta drobilice gde se melje, usitnjava. Živinski stajnjak sadrži izmet, prostirku, slamu ili piljevinu, perje i prosutu hranu. Ubacujem ga u mašinu za peletiranje i tako dobijam pelet veličine dva do tri centimetra prečnika do šest milimetra", kaže Časar objašnjavajući da se goveđi pravi na isti način samo što mora da odstoji od sedam do 12 meseci da bi se dobio zgoreli stajnjak.
Peletiranjem stajskog đubriva količina vlage se u njemu spušta na nivo ispod 20 odsto, a ova đubriva su u poslednje vreme popularna kod ljudi koji imaju voćarske zasade, u povrtarstvu i ekstra je gnojivo za sve saksijsko bilje.
"Kada je u pitanju prihrana voća ja praktikujem da đubrivo stavim tako što ga 20 cm odmaknem od stabla, a najbolje je da se stavi pet centimetra dubine u zemlji. Prilikom sadnje krompira ja stavljam 100 grama po kućici", rekao je naš sagovornik objašnjavajući da se podrazumeva navodnjavanje s obzirom da voda dovodi do bubrenja i natapanja peletirang stajnjaka i otpuštanja hranljivih materija.
Treba napomenuti da se kokošije đubrivo odavno koristi, ima dosta za biljke lako pristupačnog azota, kalijuma, kalcijuma, mangana, magnezijuma, fosfora i ima produženo delovanje i do četiri naredne godine.
"Peletirano kokpšije đubrivo sve više koristim. Jednostavno je za upotrebu i nema karakterističan miris. Najoptimalnja primena je u količini od 100 do 300 grama po metru kvadratnom. Prošle godine imao sam zdrav, ukusan i do jednog kilograma težak paradajz, naravno uz peletirano kokošije đubrivo i redovno zalivanje prinos i drugih kultura je veći", rekao je naš sagovornik.
Stručnjaci kažu da kokošije đubrivo može povećati prinos i do 40 odsto, biljke ga lako usvajaju, a tako se podstiče bolje cvetanje i formiranje plodova, utiče na proces fotosinteze, samim tim ubrzava sazrevanje, a biljake đubrene ovim đubrivom lakše podnose sušu. Najčešće ima četiri do pet odsto azota, tri do četiri odsto fosfora, četiri do pet odsto kalijuma.
Treba napomenuti da peletirano, kako goveđe, tako i kokošije đubrivo, nema štetne primese kao što je seme korova, jaja i larvi štetnih insekata, kao i patogenih mikroorganizama, izazivača bolesti i nema opasnosti da se raširi po njivi. Upotreba je laka i jednostavna poput korišćenja mineralnih đubriva.
Tagovi
Autorka
