Kada govorimo o organskim đubrivima, na prvo mesto ističemo stajnjak. On ima izuzetne hranidbene vrednosti, a pozitivno utiče na fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta.
Sva organska đubriva možemo da podelimo na ona koja mogu da se proizvedu na gazdinstvu i na komercijalna, koja se mogu pronaći u prodaji. Težnja je da se više koriste ova prva, zbog manjih troškova proizvodnje i omogućavanja recikliranja organskog otpada sa gazdinstva.
Kada govorimo o organskim đubrivima, na prvo mesto ističemo stajnjak. Zbog smanjenja stočnog fonda u Srbiji, ova vrsta organskog đubriva danas je na žalost sve ređe prisutna u konvencionalnom sistemu proizvodnje.
Međutim, poslednjih godina na tržištu je prisutna nova paleta proizvoda u vidu peletiranog stajnjaka različitog sastava. Osim stajnjaka, u organskoj proizvodnji preporučuje se i upotreba komposta, glistenjaka, guana i drugih vrsta đubriva koja se nalaze na listi dozvoljenih sredstava u organskoj poljoprivredi.
"Takođe, veliki značaj imaju mikrobiološka đubriva, koja sadrže različite grupe mikroorganizama i specijalizovana su za podsticanje određenih procesa u zemljištu, kao što su mineralizacija organske materije, azotofiksacija (simbiotska i slobodna), povećanje rastvorljivosti teško rastvorljivih fosfornih jedinjenja", kaže Maja Manojlović, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, oblasti interesovanja pedologija i agrohemija.
Dodaje da je stajnjak veoma značajan, jer osim hranidbene vrednosti, pozitivno utiče na fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta.
"Obogaćuje zemljište organskom materijom i poboljšava fizičko-hemijske osobine, mikrobiološku aktivnost, vodno-vazdušni režim, povećava sadržaj CO2 u zemljištu. Smatra se kompletnim đubrivom je sadrži sve makroelemente i mikroelemente neophodne za biljku. Tako se u skladu sa prethodno izvršenom analizom zemljišta, analizom stajnjaka i setvenim planom, planira količina stajnjaka koja treba da se unese u zemljište osnovnom obradom tokom jesenjeg perioda", ističe profesorka Manojlović.
Prilkom izbora đubriva, pre svega je potrebno je da se utvrdi namena, da li želimo da podignemo plodnost zemljišta ili da neposredno obezbedimo biljku neophodnim elementima. Stajnjak uvek može da posluži kao univerzalno đubrivo, međutim, njegov kvalitet se razlikuje u zavisnosti od vrste stoke, načina čuvanja stajnjaka, izbora prostirke, itd.
"Iz tog razloga se preporučuje hemijska analiza u cilju utvrđivanja tačnog sastava stajnjaka. Kao što smo već napomenuli, na tržištu postoji čitav spektar komercijalnih organskih đubriva, a izbor se vrši na osnovu potreba gajenog useva", navodi profesorka Manojlović.
Korišćenja stajnjaka u voćnjaku
Prema njenim rečima, postoji mnogo faktora koji utiču na sastav i kvalitet đubriva, kao što su vrsta stoke, prostirka koja se koristi, ishrana i starost stoke, stepen razloženosti:
Na ovaj način stajnjak se brzo isušuje i dolazi do velikih gubitaka hranljivih materija, posebno azota. Takođe, transport sa gazdinstva do parcela, potrebnoje je obaviti po hladnijem i oblačnom vremenu, gde je izuzetno važno da se odmah rasturanjem po parceli, izvrši njegovo unošenje u zemljište, kako bi se gubici azota maksimalno smanjili.
"Za proizvodnju komposta i glistenjaka, potrebni su nešto drugačiji uslovi, ali je takođe važno da se kao i kod stajnjaka spreče gubici u prvom redu azota", dodaje profesorka Manojlović.
I stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu tvrde da su stajnjak, kompost, osoka i zelenišno đubrivo dobra organska đubriva, ali da je svakako stajnjak na prvom mestu. On ima najveći sadržaj potencijalno hranljivih materija, mada to zavisi od vrste životinje.
To je đubrivo sa produženim dejstvom, jer su elementi u njemu nepristupačni za ishranu biljaka ali se pomoću mikroorganizama obavljaju transformacije tih nepristupačnih jedinjenja u pristupačne. Zbog specifičnog hemijskog sastava, neka jedinjenja se veoma dugo razlažu, odnosno transformišu u pristupačne forme, zbog čega se i kaže da je to đubrivo sa produženim delovanjem. To delovanje, u zavisnosti od tipa zemljišta, vrste životinje od kojih je stajnjak proizveden, ekoloških uslova može da traje između tri i šest godina. Osoka i zelenišno đubrivo se, sa druge strane, slabo koriste. Osoka je tečna frakcija stajnjaka i vrlo često "obogaćena" patogenim mikroorganizmima, zbog čega mora da "sazri" da bi mogla uspešno da se koristi.
Upotreba stajnjaka u uzgoju belog luka
Poljoprivrednik, svakako, treba dobro da poznaje kvalitet zemljišta da bi znao sa kojom količinom da đubri.S obzirom na to da je stajnjak đubrivo čije delovanje traje više godina,nema potrebe da se korisit svake godine. Time se u zemljište unose velike količine materija, koje ne stignu da budu iskorišćene od strane biljaka, pa se spiraju u dublje slojeve sa prvim kišama. To stvara kasnije posledice po ceo ekosistem, jer takve materije dospevaju u podzemne vode i dolazi do njihove kontaminacije. Dakle, osim izgubljenih finanijskih sredstava uloženih u prozvodnju, dolazi do negativnog uticaja po životnu sredinu.
U takvom đubrivu veliki je broj patogenih mikroorganizama, koji u specifičnim okolnostima mogu da pođi kroz ksilem i floem biljke i da zagade jestive delove biljaka. Kod nas se o tome ne govori dovoljno, a svedoci smo da je i u razvijenim zemljama mikrobiološka kontaminacija voća i povrća postoji. Dakle, prvo analiza (i hemijska i mikrobiološka), a posle možemo da pričamo šta je kvalitetno, a šta nije.
Što se tiče saveta, predlažu se ili "proverene" varijante (od poznatih proizvodjača đubriva) ili konsultacije sa fakultetima ili institutima, koji imaju iskustva u ovoj oblasti, a vrlo verovatno su i obavljali analize kvaliteta pojedinih đubriva pa ce umeti da vam daju pravi savet.
Naravno, ako su u pitanju okućnice i bašte, svakako bi varijanta kompostiranja otpada iz domaćinstva mogla da bude od koristi. Kompost spada u organska prirodna đubriva i predstavlja mešavinu raznih otpadaka organskog porekla.
Svakako treba izbegavati dodavanje štampanog papira, zaraženih biljnih delova, korova i tako dalje. Preporuka je, a i ustaljena praksa u mnogim razvijenim zemljama, da otpad organskog porekla sa gazdinstva bude kompostiran i uključen u proces kruženja materije.
Otpadna materije za proizvodnju komunalnog otpada ne bi smele da sadrže teške metale i neorganske ostatke i često kompost dobijen na ovaj način nije odgovarajućeg kvaliteta za korišćenje u proizvodnji hrane, već primenu može da nađe kod hortikulturnih zasada ili u šumarstvu.
Kompostiranje
Kompostiranje biljnih i životinjskih ostataka je izvodljivo i u domaćinstvima, gde se obavlja kompostiranje kuhinjskih ostataka - kora banane, ljuske paradajza i krompira, šargarepe, ostaci od jabuke i voća, kora pomorandže i limuna.
Stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu su tako 2013. godine izvršili transformaciju otpada iz duvanske industrije, pri čemu su prvo redukovali sadržaj nikotina do prihvatljivih vrednosti predvidjenih Pravilnicima, a zatim dobili kompost povoljnog hemijskog sastava.
Foto: extrabrandt / Pixabay, Vjekoslav Hudolin, Marija Jovanović
Tagovi
Autorka
