AgroKlub.rs

\

Eko proizvodnja

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Eko proizvodnja » Suzbijanje skakavaca prirodnim metodama

Suzbijanje skakavaca prirodnim metodama

Biljne štetočine

Suzbijanje skakavaca prirodnim metodama

Datum: 28.07.2017. 18:15

Kategorija:

Eko proizvodnja

Skakavci su opasne štetočine biljaka. U toku dana pojedu hrane u količini koja višestruko prelazi njihovu težinu. Imamo prirodna rešenja!

Skakavci su opasne štetočine biljaka, koje pripadaju podredu Caelifera, koji obuhvata veoma veliki broj vrsta. Na Balkanu je prisutno oko 100 vrsta skakavaca, a u svetu je do sada zabеleženo 18.000 vrsta.

U toku dana pojedu hrane u količini koja višestruko prelazi težinu skakavca. Jedna jedinka može da pojede od 200 g do 500 g biljne materije.

Skakavci su izraziti biljojedi

Hrane se svim biljnim delovima, slamom, papirom. U ishrani ne koriste glog i mak. Osim što nanose štete, skakavci su i korisni. Oni predstavljaju hranu za ptice i raznose polen.

Naseljavaju celu Zemlju, osim hladnih, polarnih područja. Skakavci se prepoznaju po izduženom telu, zadnjem paru nogu koji je podešen za skakanje i zvuku koji proizvode trljanjem bedara zadnjih nogu o žile na pokriocima ili o stomak.

Na brojnost utiču vlažnost i temperatura

Do prenamnoženja dolazi u ciklusima. Svakih 10 do 12 godina brojnost skakavaca dostiže maksimum i tada pričinjavaju najveću štetu. Nakon prenamnoženja njihova brojnost opada i ciklus se ponavlja. U toku dana migratorni skakavaci mogu da pređu 50 km, a kada je vetar povoljan mogu da pređu i do 1000 km.

Temperatura vazduha ima veliki uticaj na aktivnosti skakavaca. U toku noći i ranog jutra, dok je temperatura ispod 15ºC, skakavci su neaktivni. Obično su u grupama, sunčaju se i zagrejavaju tako što telo okreću bočnom stranom prema suncu. Kada se temperatura poveća i skakavci se ugreju, započinju sa svojim aktivnostima.

Pri visokim temperaturama, iznad 35ºC, postaju neaktivni.

Razvoj skakavaca

Krajem jeseni odrasle jedinke uginu zbog niskih temperatura. Ženke pre pojave niskih temperatura polažu jaja u grupama - ootekama. Broj jaja se kreće od 30 do preko 100. U svakoj ooteci se nalazi od 10 do 40 jaja. Na proleće, od kraja aprila i početkom maja, dolazi do pojave larvi iz ooteka.

U zavisnosti od vremenskih uslova, pojava larvi može trajati od 10 do 20 dana. Larve skakavaca su veoma slične odraslom insektu. Larva prolazi kroz pet razvojnih stadijuma. 12 sati pre i 12 sati posle presvlačenja larva se ne hrani.

Nakon šest sedmica, tokom juna, dolazi do pojave odraslih jedinki, koje nisu polno zrele i moraju se dopunski hraniti. U tom periodu, koji traje mesec dana, skakavci se veoma proždrljivi. U zavisnosti od vrste, u toku sezone skakavci imaju jednu, dvije ili tri generacije.

Dve faze u razvoju skakavaca

U svom razvoju skakavci prolaze kroz dve faze:

  • solitarna (latentna) faza;
  • društvena faza.

U solitarnoj fazi skakavci su prisutni u malom broju, dok je društvena faza vezana za pojavu prenamnoženja skakavaca. U ove dve faze izgled skakavaca može mnogo da se razlikuje, kao da se radi o dve različite vrste.

Do prelaska solitarne u društvenu fazu dolazi na manjim lokalitetima, u kojima su ostvareni svi uslovi za prenamnoženje. Za ove lokalitete je karakteristično da su stalna staništa skakavaca, odnosno skakavci su stalno prisutni na tim mestima. Smatra se da do pojave društvene faze dolazi zbog velikog broja jedinki na malom prostoru.

Aktivnosti skakavca postaju intenzivnije, više se hrani, telo im postaje veće, povećava se i plodnost. Kada svi skakavci u jatu okrilate - spremni su za migraciju.

Mere borbe

Za suzbijanje skakavaca su najvažnije preventivne mere.

Tokom hladnih i kišovitih godina dolazi do uginuća jedinki. Kada su leta kišovita, sa hladnim noćima, skakavci se ne hrane, gladuju i zbog toga im organizam slabi i lako ih naseljavaju parazitske gljivice. Sve to dovodi do smanjenja brojnosti populacije.

U smanjenju šteta koje nanose skakavci važnu ulogu igra otkrivanje lokacija koje su stalno stanište skakavaca i odakle migriraju. Ovakve lokacije se privode kulturi, pošumljavaju ili se na neki drugi način menjaju uslovi koji vladaju na toj lokaciji.

Skakavci imaju i mnogo prirodnih neprijatelja: pauci, ptice, gušteri, zmije, gliste, rovke, nematode, ježevi, živina, muve.

U godinama prenamnoženja skakavaca dolazi do povećanja populacije ptica.

Saveti i mere opreza kod suzbijanja skakavaca:

  • primena pesticida u suzbijanju skakavaca ne daje rezultate. Preživele jedinke se raprodukuju i javlja se generacija otporna na pesticide;
  • skakavci mogu da se sakupljaju tokom ranog jutra i večeri. Kada je temperatura ispod 15ºC, skakavci su neaktivni i lako ih je pokupiti;
  • oranje, drljanje i svako prevrtanje zemlje tokom kasne jeseni i ranog proleća dovodi do propadanja ooteka;
  • spaljivanje se može izvesti u periodu kakda su skakavci neaktivni;
  • u područjima gde skakavci pričinjavaju ogromne štete stanovništvo ih tera bukom. Skakavci ne podnose vibracije koje nastaju lupanjem o metalne predmete.

Foto: Golfzaaz / Bigstock

Broj pregleda članka: 861; Uspešnost članka: 73.05

Tagovi: Biljne štetočine

Ključne reči članka: suzbijanje, skakavaca, prirodnim, metodama, skakavci, skakavaca, dolazi, temperatura, pojave, prenamnoženja, tokom, jedinki, neaktivni, veoma, brojnost, vrsta, hrane, ranog, ispod 15ºc skakavci, temperatura ispod 15ºc


Ranka Vojnović

Svi tekstovi autora

Autorka Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.