• Sideracija
  • 01.10.2015. 08:30

Sve prednosti "zelenog đubrenja"

Biljke namenjene zelenom đubrenju odlikuju se brzim rastom zelene mase, koja se zaorava i obogaćuje zemljište velikom količinom organske mase i mineralnih materija.

  • 4.183
  • 178
  • 1

Od davnina ljudi koriste biljke kao zeleno đubrivo radi poboljšanja plodnosti zemljišta. Biljke namenjene zelenom đubrenju odlikuju se brzim rastom zelene mase koja se zaorava i obogaćuje zemljište velikom količinom organske mase i mineralnih materija. Za tu namenu se koriste pažljivo odabrane biljne vrste a njihova namenska setva obavlja se u proleće, leto ili jesen.

Prednosti u odnosu na druga đubriva

Zaoravanje zelene mase ovih biljaka ima mnogo prednosti u odnosu na druge vrste đubriva (mineralna, žetveni ostaci, stajnjak, kompost) kao što su troškovi nabavke, prevoza i slično. Osim toga, zaorane biljke postaju idealna hrana za gliste, razne zemljišne organizme i mikroorganizme, koji stvaraju humus i tako povećavaju plodnost zemljišta.

Efikasnost zavisi od starosti biljaka

Efikasnost zelenog đubrenja zavisi od starosti biljaka. Vegetacija biljaka posejanih za zeleno đubrenje je od 4 do 10 meseci, u zavisnosti od vremena setve. Mlade i sveže biljke brzo se raspadaju u zemljištu, bogate su azotom, dok se starije biljke sporije raspadaju i treba im dodati azot da bi se taj proces ubrzao. Najbolje je biljke zaorati u periodu butonizacije (biljke u fazi formiranja cvetnih pupoljka) ili do polovine faze cvetanja. Treba izbegavati biljke koje su formirale seme zbog samozasejavanja.

Zelena masa se na teškim zemljištima zaorava na dubinu 6 - 8 cm, a na lakšim zemljištima na dubinu 12 - 15 cm. Zaoravanje je najbolje obaviti 2 do 3 sedmice pre setve glavne kulture. Ukoliko su biljke više od 20 cm, treba ih prethodno pokositi ili usitniti tanjiračama. Ako su biljke niže od 15 cm, mogu se odmah zaorati.

Za zeleno đubrenje sejemo biljke koje su hrana organizmima koji žive u zemljištu i koji, hraneći se zaoranim biljkama, povećavaju plodnost zemljišta. Osim te funkcije, postoje i mnogi drugi pozitivni efekti takvog načina đubrenja:

  • svojim korenjem usitnjavaju i rastresaju zemljište poboljšavajući tako njegovu strukturu
  • svojim korenjem dopremaju mineralne materije iz dubljih slojeva u površinski sloj
  • sprečava se erozija zemljišta
  • zelena masa se može koristiti i kao malč
  • štiti zemljište od pregrevanja i isušivanja leti
  • zaustavlja razvoj korova - usevi za zeleno đubrenje treba da budu gusto posejani tako da između biljaka ne mogu da niknu i da se razviju korovi
  • čisti zemljište od izazivača biljnih bolesti i štetočina
  • zadržava organske materije u površinskom sloju zemljišta gde je najveća masa korena gajenih kultura
  • smanjuje upotrebu đubriva, jer sprečava njihovo ispiranje
  • povećava sadržaj azota za 100 kg/ha

Do najboljih rezultata - kombinovanom setvom

Biljke koje koristimo za zeleno đubrenje možemo podeliti u dve grupe: leguminoze (mahunarke) i neleguminozne bijlke (trave, kupusnjače...). Najbolji rezultati se dobijaju kombinovanom setvom leguminoznih i neleguminoznih biljaka.

Leguminoze obogaćuju zemljište azotom zahvaljujući kvržičnim bakterijama koje se razvijaju na korenu. Zemljište najviše obogaćuju višegodišnje leguminoze. Međutim, kod njihovog zaoravanja dolazi do ponovnog rasta iz zaostalog korenja. Od leguminoza najčešće se seju: grašak, grahorica, crvena detelina, bela detelina, lucerka, lupina, soja, sočivo i vigna.

Grašak

Grašak raste brzo i stvara veliku količinu zelene mase koja se nakon zaoravanja brzo razlaže. Može da se seje u julu, septembru, oktobru i novembru. Zaorava se kada je 50 % biljaka procvetalo. Najbolje rezutate daje ako je posejan zajedno sa žitaricama kao što su ječam, raž ili zob i to u količini 140 kg graška i 60 kg žitarice. Najčešće se seje u smesi sa zoblju, za đubrenje zemljišta pre setve povrtarskih kultura ili u voćnjacima. Setva se obavlja rano u proleće ili u avgustu. Zaoravanju se pristupa već nakon 1,5 do 2 meseca kada je grašak u fazi cvetanja, a zob u fazi vlatanja.

Grahorica

Ova biljka seje se u julu ili avgustu i zaorava u kasnu jesen. Poput graška i grahorica pripada porodici leguminoza i seje se u kombinaciji sa žitaricama.

Lupina

Predstavlja najbolje zeleno đubrivo. Posle nje mogu da rastu sve biljne kulture. Stvara veliku količinu zelene mase i značajno povećava plodnost zemljišta. Veoma je pogodna za đubrenje lošijih zemljišta zbog svog intenzivnog rasta. Na 100 m2 stvori 300 - 400 kg zelene mase. Zahvaljujući kvržičnim bakterijama na korenu, lupina može da akumulira do 2 kg azota na 10 m2. Sadrži i alkaloide koji zaustavljaju pojavu mnogih štetnih insekata.

Deteline

Deteline, crvena i bela, se u našim krajevima najčešće koriste za zeleno đubrenje. Praksa je da se seju u proleće ili krajem leta. Koristi se za poboljšanje srednje teškog i teškog zemljišta ili u kombinaciji sa žitaricama. Poboljšavaju vodni režim zemljišta.

Lucerka

Lucerka je višegodišnja leguminoza, akumulira velike količine azota. U toku 2 - 3 godine akumulira 300 kg N/ha. Ona obogaćuje zemljište sa hranljivim materijama, poboljšava strukturu zemljišta i smanjuje kiselost.

Žitarice

Koren žitarica je razgranat i popravlja strukturu zemljišta, rastresa i razbija grudvice. U zbijenim, teškim zemljištima pomaže da ono primi vodu. Od žitarica se seju: ječam, raž, zob i pšenica. Najčešće se žitarice seju u smesi sa leguminozama, jer one same nemaju sposobnost formiranja kvržica na korenju i vezivanja azota.

Raž

Raž, kao i ostale žitarice, pripada porodici trava. Smanjuje broj štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti. Veoma je agresivna kultura i dobro pokriva zemljište. Potiskuje mnoge korove. Naročito dobro se pokazala u borbi protiv pirike. Brzo raste i stvara veliku količinu zelene mase. Odlično se pokazala u zelenom đubrenju zemljišta koje se priprema za setvu povrća. Posle raži odlično rastu krompir, krastavac, tikvice i paradajz.

Heljda

Heljda brzo obogaćuje zemljište sa fosforom i kalijumom. Najbolje je zeleno đubrivo za povrtarske i voćarske kulture jer ne isušuje zemljište. Može da raste na lošem zemljištu, gde bi većina biljaka dala veoma male prinose. Heljda je biljka koja revitalizuje zemljište, pošto zaustavlja mnoge patogene elemente.

Kupusnjače

Biljke iz ove porodice su takođe odlične za zeleno đubrivo. Jedina mana ove grupe biljaka je ta što posle njih ne treba sejati ili saditi povrće ili druge kulture iz ove porodice, zbog skupljanja štetočina i prouzrokovača bolesti. U tu grupu spadaju: krmna repica, uljana repica, ogrštica, repa, gorušica, slačica.

Uljana repica

Naraste u visinu 1,5 - 2 m. Vrlo brzo stvara veliku količinu zelene mase. Toleriše kasnu setvu. Veoma se brzo razlaže u zemljištu.

Pored biljaka iz ovih porodica za zeleno đubrenje se koriste i facelija, heljda, kadifica, neven. Facelija je izuzetna u borbi protiv oboljena kupusa - takozvane kile kupusa. Kadifica i neven su odlični u borbi protiv nematoda i zbog toga ih najviše treba koristiti kao zeleno đubrivo u povrtarstvu.


Povezana biljna vrsta

Lucerka

Lucerka

Sinonim: - | Engleski naziv: Lucerne | Latinski naziv: Medicago sativa L.

Lucerka se gaji na svim kontinentima, a od evropskih zemalja najveći je proizođač Francuska. Za ishranu domaćih životinja može se koristiti u zelenom stanju ispašom i košenjem,... Pročitaj više »

Tagovi

Žitarice Uljana repica Detelina Kupusnjače Heljda Grašak Zeleno đubrenje Raž Sideracija Zaoravanje Leguminoze Kasna setva Setva Plodnost zemljišta Zelena masa Lucerka Mlade biljke Butonizacija Rahljenje zemljišta Kombinovana setva Lupi


Autorka

Ranka Vojnović

Ranka Vojnović

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi