Upoznajte koncept zajedničkog baštovanstva

Ideja o zajedničkim baštama (eng. community gardens) popularna je u mnogim gradovima širom sveta, a od nedavno je prisutna i kod nas. Suština ovakvog načina baštovanstva je proizvodnja svežih namirnica, kroz povezivanje sa sugrađanima, osećaj pripadnosti zajednici, približavanje prirodi i zadovoljstvo u obavljanju baštenskih radova. Potreba za zajedničkim baštovanstvom proistekla je iz želje ljudi koji žive u gradu da sami proizvode određene namirnice za sopstvene potrebe.

Razgovarali smo sa Katarinom Milenković iz Udruženja građana Ama-Centar za negu čoveka i prirode, koje je sa udruženjem Beogradski festival cveća, tvorac ove ideje u našoj zemlji. Na ideju o zajedničkom baštovanstvu došla je iz potrebe da se zdravo hrani. Kako je iz grada i nema svoje zemljište, shvatila je da koncept "community gardens" savršeno odgovara njenim potrebama. Ono što na Katarinu u ovom poslu ostavlja najjači utisak je rad sa ljudima i njihovo zadovoljstvo kada shvate da će pojesti mirisno i zdravo povrće koje su odnegovali svojim rukama.

Šta je potrebno za zajedničku baštu?

Za realizaciju ove ideje bila joj je potrebna zemlja u gradu ili neposrednoj blizini (50 kvadrata) i nekoliko prijatelja da dele troškove i uče. Kada su objavili javni poziv za nove članove baštenske zajednice, kao što je i pretpostavila, veliki broj ljudi je imao istu potrebu. Tako je 2013. godine nastala prva baštenska zajednica u Srbiji, koja se nalazi u Slancima i njen naziv je "Baštalište". Na parceli od 18 ari ukupno 40 Beograđana proizvodi povrće za sopstvene potrebe po organskim princima.

Veliko interesovanje za ovakav način baštovanstva

Interesovanje za ovakav vid baštovanstva iz godine u godinu raste. Naša sagovornica kaže da su počeli sa desetak članova.

"Kako smo prostorno ograničeni, ne možemo primiti sve zainteresovane pa svake godine formiramo listu čekanja, za slučaj da se neka parcela oslobodi. Ono što je svima njima zajedničko je da dele strast prema baštovanstvu i zdravoj hrani. Među njima ima kreativaca, roditelja, programera, lekara, profesora, penzionera, aktivista. Ima i onih koji bi došli na dan da pomognu oko radova pa je Baštalište postalo gradska verzija WWOOF programa koji povezuje volontere i vlasnike organskih domaćinstava širom Srbije", objašnjava Katarina.

Najveća prepreka - nedostatak parcele

Pored brojnih korisnih strana, značaj baštenskih oaza još uvek nije dovoljno prepoznat, tako da su Katarina i njeni saradnici naišli na velike prepreke: "Naš najveći problem je što nemamo parcelu. Baštalište se nalazi na privatnoj parceli i pitanje je koliko dugo ćemo moći tu da budemo. Ovo je lako rešivo. Grad Beograd ima toliko napuštenih, zaparloženih parcela koje bi se lako dale iz rugla pretvoriti u mali raj. Grad jednostavno ne prepoznaje sav potencijal baštenskih zajednica kao što je proizvodnja zdrave hrane, koristan hobi, doprinos kućnom budžetu i smanjenje uticaja klimatskih promena samo su neki od pozitivnih efekata urbanih bašti" kaže Katarina.

Planovi za budućnost

Planovi za budućnost vezani su za povećanje površine, širenje ove ideje u drugim gradovima, kao i uspostavljanje saradnje sa Gradom Beogradom. "Želimo da rastemo, a za to nam je potrebna veća parcela. Nadamo se da ćemo konačno naći zajednički jezik sa Gradom Beogradom o ovoj temi. Takođe, želimo da se koncept proširi i na ostatak Srbije. U Šapcu je prošle godine formirana gradska bašta, u Novom Sadu postoji inicijativa i mi se međusobno podržavamo. Sigurna sam da je samo pitanje vremena kada će nam se pridružiti i drugi gradovi, jer želimo da pokažemo da su bašte ne samo mesto za gajenje povrća već i učionice važnih životnih lekcija o prirodi i nama samima", zaključuje Katarina.

Za sve one koji žele da se priključe ovakvom načinu baštovanstva otvoren je poziv za nove baštalištance za ovu sezonu koja će trajati od 1. marta do 1. novembra.

Foto:bigstockphotos.com;Hannamariah