Vikend baštovani sa velikim snovima: Kako Delići uzgajaju organsko povrće?

Bez iskustva, ali sa velikom željom da se jednoga dana uspešno bave organskim baštovanstvom i seoskim turizmom, mladi bračni par Miloš i Kristina Delić iz Beograda odlučio je da pokrene ideju o sopstvenom eko imanju gde će gajiti zdravo povrće po sistemu perma modela.

Prošle godine su u selu Tulari kraj Uba pronašli kuću sa imanjem, a već u oktobru započeli rekonstrukciju i radove u eko bašti. S tim u vezi, razgovarali smo sa mladom domaćicom Kristinom Delić koja nam je najpre pojasnila šta znači proizvodnja prema perma modelu.

"To je specifičan način proizvodnje koja se umesto na zemljištu, odvija na senu. Povrće se sadi u takozvanim gredicama koje se izrađuju u nekoliko slojeva", kaže nam ona.

Prvi, drugi, treći sloj

Kako dalje ističe, najpre se formiraju gredice veličine 1,2 x 3 metara, mogu i manje, a onda se postavi prvi, kabasti sloj koji čini kuhinjski otpad, sveže pokošena trava, grančice i slično.

"Drugi sloj predstavlja seno, a treći stajnjak. Najbolje je koristiti ovčiji. Preko stajnjaka se ponovo postavlja seno", pojašnjava naša sagovornica i dodaje da se na kraju perma model zaliva mešavinom vode i šećera.

Sadnja se, kaže, može obaviti i odmah nakon formiranja perma modela. Mešavinu supstrata čine 3 lopate zemlje, 2 lopate komposta i 1 lopata đubriva. Sadnja ili setva se obavlja u tunele ili gnezda koja se prave rukom, tako što se razgrne seno.

"Tokom novembra smo na ovaj način posejali beli luk, zelenu salatu, blitvu i cveklu. Sada smo posejali paradajz i papriku u plasteniku, pa ćemo ih rasaditi u gredice kada dođe vreme za to."

Lakši način uzgoja, ali i izazovi

Prednost ovog načina proizvodnje, dodaje ona, ogleda se u tome što je olakšana i setva i sadnja u odnosu na klasičan način. Nema okopavanja, a gredice se stalno nadograđuju i jako dobro zadržavaju vlagu. Evo i zašto je to za njih važno.

"Mi smo takozvani vikend baštovani i još uvek nismo u mogućnosti da dolazimo češće, pa nam stalno zalivanje predstavlja problem", pojašnjava naša sagovornica.

Međutim, pored niza prednosti, postoje izazovi sa kojima se susreću svi oni koji se bave eko proizvodnjom. Neprestana borba sa bolestima, a naročito sa štetočinama, voluharicama, miševima, ali i vremenskim neprilikama predstavlja ozbiljan problem u organskoj proizvodnji.

"Dobili smo dosta preporuka i saveta kako da se izborimo sa štetnim insektima. Na primer, neke biljke se gaje isključivo da bi odbile pojedine štetočine, a u iste svrhe se primenjuju i preparati na bazi cimeta", kaže ona.

Nekoliko brvnara i mir

Želja im je, dodaje, da njihova proizvodnja povrća zaživi i da uskoro dobiju sertifikat organske proizvodnje. U planu je i proizvodnja špargle na površini od jednog hektara, jer je ova biljna vrsta otporna na ekstremno visoke temperature i štetne insekte.

"Voleli bismo da osnujemo zasad autohtonih sorti voća od koga ćemo praviti domaće likere i džemove. Seoski turizam je, takođe moj san čijem ostvarenju težim."

Otkad su kupili imanje, rade na tome da život u urbanom gradu zamene za mir, tišinu i čist vazduh koji vlada na njihovom imanju. U prilog tome govori njihova zamisao koju nam Kristina slikovito prenosi.

Pomoć u bašti: Zašto je pauk prirodni pesticid, a zmija odličan deratizator?

"Nekoliko drvenih brvnara, turisti koji obilaze našu bio baštu i deca koja se slobodno penju na trešnji i uživaju u prirodi. To je slika koju želimo da vidimo kroz nekoliko godina", zaključuje na kraju razgovora.