Biogas je jeftiniji enegent koji se dobija iz obnovljivih izvora koji ne zagađuju životnu sredinu. Jeftin energent i zdrava životna sredina su najpotrebniji čoveku u današnjem i budućem vremenu.
U vremenu kojem živimo, primetno je da stalno raste cena energenata, poput dizel goriva, bezolovnog motornog benzina, lož ulja, mazuta, tečnog naftnog i prirodnog gasa. Uskoro bi mogli isto da koštaju tečni naftni gas kao i dizel gorivo i bezolovni motorni benzin.
Na udaru su pre svega potrošači, fizička i pravna lica koji, kako vreme prolazi kupuju sve manje količine gasa, dok preduzeća koja se bave prodajom tog gasa beleže blagi pad u prometu, a naravno država kao organizovani sistem ima u svojoj kasi sve manje prihoda od poreza na dodatu vrednost.
Postavlja se pitanje, da li treba da se osigura energetska budućnost za potomke koji će tek doći? Odgovor je jasan, treba da se radi na tome i to puno. Budućnost treba osigurati, pre svega za opstanak ljudi na selu i manjim gradskim sredinama, i to na način koji će doneti dodatne prihode, kako bi uspeli da se namire sve veći troškovi koji su neizbežni. Rezerve prirodnog gasa u budućnosti biće male, zbog sve veće upotrebe u saobraćaju, domaćinstvima i ostalim granama delatnosti.
Mnoga sela zbijenog tipa, odnosno gusto naseljena, imaju problema sa veoma neprijatnim mirisima, koji potiču od stajnjaka i odpadnih voda. Nedostaje tu, pre svega odlučnost da se problem neprijatnih mirisa i zagađenja reka i potoka reši na način koji bi doneo dobre prihode ljudima koji s tim imaju nevolja, ali i sredini u kojoj žive. Potrebno je da se uspostavi dijalog koji bi dao dobre rezultate, da se stvori dugoročan plan proizvodnje biogasa od lokanog pa do državnog nivoa. Tim planom bi se predvidelo puno toga: da čovek koji se bavi poljoprivredom dobije neophodan materijal da izgradi malo postrojenje, gde bi se proizvodio i skladištio sirov biogas, omogućilo dalju preradu tog sirovog biogasa u preduzećima koja odluče da se time bave, prodaja biogasa koji je prerađen po prihvatljivoj ceni.
Takvo malo postrojenje bi rešilo puno toga. Prvo bi očuvalo sredinu od neprijatnih mirisa, a donelo bi i dodatne prihode ljudima kako bi osetili povećanje standarda. Potrebne su redovne promotivne kampanje, kako bi se putem njih moglo više čuti, prikupiti i predložiti mnogobrojna rešenja da se sa veoma malim ulaganjima u materijalima i novcu ljude motiviše na rad.
Tagovi
Autor
