• Invazivne vrste
  • 12.08.2019. 14:00

Invazivni rakovi uništavaju narušen riblji fond u našim rekama

"Rakovi su invazivna vrsta koja prenosi kugu našim rakovima, samim tim utiče na smanjenje autohtonih vrsta. Invazivni rakovi jedu mlađ ribe i riblju ikru, tako da na taj način uništavaju ionako narušen riblji fond u našim rekama. Takođe, utiču štetno u velikoj meri i na profesionalne ribare, koji žive od ribarenja", objašnjava za Agroklub Nenad Pešut, osnivač Udruženja Rečni rakovi.

Foto: Nenad Pešut
  • 754
  • 88
  • 0

Invazivni rakovi (Faxonius limosus) pušteni su prvi put 1890. godine u Nemačkoj, da bi se popravilo stanje u rekama zato što su rakovi i inače čistači, ali vremenom su preuzeli vodene tokove i sa sobom su doneli i tzv. račiju kugu. Prema rečima Nenada Pešuta, osnivača Udruženja Rečni rakovi, ovo obolenje preti da uništi autohtone vrste u čitavoj Evropi pa tako i u Srbiji. Ima ih u svim našim rekama, a najviše su zastupljeni u Dunavu, Tisi i Savi.

"Rakovi su invazivna vrsta koja prenosi kugu našim rakovima, samim tim utiče na smanjenje autohtonih vrsta. Invazivni rakovi jedu mlađ ribe i riblju ikru, tako da na taj način uništavaju ionako narušen riblji fond u našim rekama. Takođe, utiču štetno u velikoj meri i na profesionalne ribare, koji žive od ribarenja", objašnjava Pešut.

Osnovne razlike između invazivnog i običnog raka

Što se tiče lova rakova, ovo udruženje je zbog izučavanja počelo da lovi invazivnu vrstu. Sa fakultetima razmenjuju informacije o količinama štetne vrste i tim putem, pomažu da se shvati koliko su reke izuzetno puno ugrožene konkretno sa ovom invazivnom vrstom.

Razlika između štetnog i običnog raka je u tome što su invazivni manji, oklop im je snažniji, veoma su opasni. Prenose bolest račiju kugu, reprodukcija im je veća, otporniji su na zagađeniju vodu.
 
Invazivni rakovi sa sobom doneli i račiju kugu

Šteta koju prave veća je 50 miliona evra

Dok su obični rakovi veoma osetljiviji, žive u čistoj vodi i oklop im je slabiji od invazivnog tako da i samom tom činjenicom su ugroženiji.
 
"U Evropi se procenjuje da godišnje u Dunavu u čitavom toku, invazivna vrsta napravi štetu veću od 50 miliona evra, jer jedu ogromne količine riblje ikre i mlađi tako da to u velikoj meri utiče, kako na ekologiju tako i na ekonomiju svih zemalja koji žive uz reku Dunav", kaže Pešut.
 
Ovo bi praktično značilo da samo u Srbiji godišnje naprave štetu sigurno od nekoliko miliona evra.

Ideju podržale i državne institucije

Udruženje Rečni rakovi ima puno pisama podrške kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Ministarstvo i Zavod za zaštitu životne sredine pružilo im je podršku za dalji rad. Takođe, dosta naučnih institucija i fakulteta zainteresovano je za suzbijanje ovih invazivnih vrsta. Prema rečima osnivača, imaju planove za sledeću godinu, preciznije, što se tiče izlova štetnih rakova, ali za sada još uvek nemaju finansijsku podršku.
 
I Ministarstvo zaštite životne sredine podržalo ovu ideju

Shodno tome, Udruženju ostaje da u budućnosti ozbiljnije pristupi rešavanju ovog problema, vezano za godišnju štetu od nekoliko miliona evra, koju rakovi u Srbiji naprave. "Mislim da ako bi se ovom problemu pristupilo ozbiljnije i ako bi se našle finansije za pokretanje izlova u većoj meri, da bi za pet do deset godina uspeli ovu populaciju da dovedemo pod kontrolu i smanjimo količinu štete koju prave našim rekama", navodi predsednik Udruženja.

Još je potrebno uraditi i dopunu zakona za donošenje pravne regulative za definisanje i postupanje sa invazivnim vrstama, čiji su i pokretači u Srbiji.

Planovi za naredni period

Kada je reč o planovima za predstojeći period, tu je svakako otvaranje Centra u Srbiji koji bi bio u Starom Slankamenu, gde bi ako bude bilo finansijske podrške, sledeće godine otvorili i Centar u kom bi studenti iz čitavog tzv. dunavskog sliva iz Evrope, dolazili da istražuju Dunav,Tisu i ostale reke u Srbiji. Imali bi obezbeđene sve uslove za rad, laboratorije, čamce i sve što je potrebno za jedno ozbiljno naučno istraživanje reka i gde bi se zajedno borili da se invazivna vrsta dovede u granice gde neće biti toliko toksična za reke i riblji fond. Projekat se planira u saradnji sa Organizacijom Sveti Dunav i gospođom Danijelom Stojković.
 
"Tako da nadamo se da zajedno sa svim inostranim fakultetima sa kojima imamo odličnu saradnju, kao i sa našim fakultetima, takođe i sa Ministarstvom i agencijom za zaštitu životne sredine, možemo da se izborimo sa ovim problemom i pomognemo našim rekama", zaključuje optimistično Pešut.

Foto prilog


Tagovi

Invazivni rakovi Domaći rakovi Račija kuga Dunavski sliv Čistači reka Nenad Pešut


Autorka

Ivana Živanić

Ivana Živanić

Ivana Živanić, dipl.ing-master poljoprivrede, rado istražuje aktuelnosti u poljoprivredi. Pristalica zdrave i bezbedne hrane.