Ako imate samo jednu bačenu konzervu u koju može da stane 100 mililitara vode, geometrijskom progresijom, ako ih ne suzbijate, razviće se toliki broj komaraca da mogu da prekriju površinu od 40 hiljada hektara. Na samo jednom kvadratnom kilometru može biti i do 20 miliona jedinki komaraca.
Evropska asocijacija za kontrolu komaraca, svake godine daje preporuke kako da se uništavaju komarci, u kom periodu i preparati koji bi trebalo da se koriste. Ono na čemu stručnjaci insistiraju, pre svega je larvicidni tretman. Marta Ljubičić, diplomirani veterinar, zaposlena u valjevskoj firmi koja se bavi dezinfekcijom, dezinsekcijom i deratizacijom, kaže da se moraju tretirati i odrasle jedinke, a da u zavisnosti od područja, tretman može biti sa zemlje ili iz vazduha.
"Kada se radi dezinsekcija, mora se znati kada i gde može da se radi ovaj tretman, na kojim površinama i u kojim situacijama. Recimo, u Beogradu Ratno ostvro ili Ada Huja, mesta su koja su sa zemlje nepristupačna, a predstavljaju velika staništa komaraca. Pravilnik o letovima aviona u članu sedam kaže da nije dozvoljeno da vazduhoplov leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata i to je jasno", objašnjava Ljubičić. Tenderom, koji je grad Valjevo raspisao, predviđeno je aviotretiranje gradske zone, odnosno toka reke Kolubare koja prolazi kroz sam centar grada, tu su još naselja Sedlari, Veselinovci, Novo naselje. To je sve naseljena zona. Ukupna dužina je 25 km, a širina zone predviđene za aviotretiranje je 300 metara.
Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, smatra da se aviotretiranje može obavljati samo na nenaseljenim područjima, eventualno mogu se obuhvatiti manje naseljeni delovi. Stručnjacima nije jasno zašto se insistira na aviotretmanu, kada se bolji efekti mogu postići specijalizovanim vozilima.
Trebalo bi pre svakog tretiranja, konsultovati stručnjake jer područja koja treba da se tretiraju i koja su navedena u tenderskoj dokumentaciji u Valjevu nisu najveća staništa komaraca, prema rečima valjevskog veterinara. "Ne možete ni zamisliti koliko je stanište komaraca Petničko jezero. Navešću vam samo primer, ako imate samo jednu bačenu konzervu u koju može da stane 100 mililitara vode, geometrijskom progresijom, ako ih ne suzbijate, razviće se toliki broj komaraca da mogu da prekriju površinu od 40 hiljada hektara. Na samo jednom kvadratnom kilometru može biti i do 20 miliona jedinki komaraca", pojašnjava Ljubičićeva.
Do pre dve decenije komarca je bilo takođe, ali ne u tolikoj meri. Klimatske promene doprinele su njihovoj ekspanziji i pojavi bolesti koje su do sada bile karakteristične samo za suptopska područja.
"Sa promenama klime promenile su se i temperature, kao i biodiverzitet, koji se izmestio iz suptropskog pojasa u ovaj naš kontinentalni deo", kaže Marta Ljubičić. Osim komaraca, tu su i druge životinjske vrste koje su takozvani rezervoari virusa. Primarni domaćin, na primer, virusa zapadnog Nila su ptice. Komarci se hrane krvlju ptica, ali kada ih nema, onda biraju drugog domaćina i to je najčešće čovek. Ptice selice koje dolaze u naše krajeve, već su rezervoari virusa koje su dobili od komaraca, ali one neće oboleti. Krajem leta ptice se premeštaju u toplije krajeve i komarci sada traže drugog domaćina, čoveka najčešće.
Zato se klinička slika sa simptomima groznice zapadnog Nila javlja krajem leta ili početkom jeseni. Takođe se usled toga menjaju i preporuke kada je u pitanju uništavanje komaraca jer nije problem što komarac noću zuji, već što može preneti viruse. Iz ovih razloga, insistira se na larvicidnom tretmanu, da im se brojnost smanji u startu, a onda da se kasnije obavi još jedan tretman odraslih jedinki.
Ono o čemu se malo zna i priča je pojava bolesti Dirofilarioza ili srčani crv koje se javlja kod pasa i potencijalno je smrtonosno obolenje, koje može da pređe čak i na ljude.
"Kod ljudi ovaj parazit može da se naseli u oku pa se to dijagnostikuje najčešće kao katarakta jer lekari nemaju iskustva sa ovom bolešću. Zbog toga je veoma važno da se na vreme suzbijaju komarci i da svi budu odgovorniji prema tom problemu", apeluje veterinar.
Larvicidni tretman se najčešće savetuje. Svako stanište trebalo bi da se obeleži GPS- om i onda se zna gde su staništa, koje su vrste komaraca, u kom su stadijumu i na osnovu toga se vrši i suzbijanje.
"Jedan deo posla na teritoriji Valjeva tretiran je larvicidnim tretmanom, to je oko 400 hektara, ali to nije dovoljno, staništa je puno", kaže Ljubičić. Nakon tretiranja, ostanu odrasle jedinke. Na njih mora da se deluje prskanjem. Ipak, savet je da se to obavlja sa zemlje. U Srbiji postoje specijalizovane mašine i vozila. Avion je atraktivan i ništa više. Ta specijalna vozila opremljena su mašinama koje poseduju različite vrste dizni, koje se prilagođavaju staništima, tehnologiji i velikog su dometa.
Kapacitet (zapremina) tih vozila je 300 litara biocida, koliko ima i avion. Ali, avion neselektivno rasipa insekticid, on leti i sa visine ga rasipa svuda, a nosač za insekticid je nafta. Tako se pored toga što se sipa insekticid, po ljudima sipa i nafta. Za razliku od aviona, kada se vrši zaprašivanje sa zemlje, nosač za insekticid je ulje, dizne imaju domet 30 metara u visinu i 50 metara u širinu.
"Prilikom ispuštanja biocida, stvara se neka vrsta magle koja se zadržava u vazduhu do 45 minuta i to se radi u vreme kada su komarci najaktivniji. Najbitnije je da se prska po staništima, ne svuda i svaka dizna se navodi i vrlo je precizna, vi možete određeni žbun tretirati, bez nepotrebnog rasipanja preparata", naglašava Marta.
Larvicidni tretman i zaprašivanje komaraca nisu dovoljne mere da bi komaraca bilo manje. Neophodno je primenjivati i druge agrotehničke mere, poput košenja trave jer kako stručnjaci upozoravaju i kap vode dovoljna je komarcima da polože jaja i da se izlegu.
Tagovi
Autorka
