U valjevskom kraju skoro da nema interesovanja za uzimanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Iako su cene zakupa po aru pristupačne, zakupaca nema.
Realizacija programa davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini obavlja se putem javnih poziva, i dok škole i pojedine institucije mogu da dobiju zemljište besplatno, za individualne korisnike cene su povoljne, kažu u Gradskoj upravi Valjevo.
"Zemljište besplatno može dobiti Poljoprivredna škola sa Domom učenika Valjevo, Poljoprivredna stručna i savetodavna služba, Kazneno popravni zavod za maloletnike, a ove godine državno zemljište je i pošumljavano kroz projekat pošumljavanja Srbije. Ukupna površina državnog zemljišta na teritoriji Valjeva je 355,8 hektara, a bilo je ukupno 581 nadmetanje. Besplatno je dodeljeno oko 52 hektara do sada", kaže savetnik za vodoprivredu i poljoprivredu Milena Janković i dodaje da je ranijih godina u zakup davano oko 31 hektar, dok je ove godine nešto više od osam hektara izdato korisnicima.
U poslednjih nekoliko godina produžen je period na koji se izdaje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.
"Do 2019. godine period zakupa je bio jedna ekonomska godina, a sada se može idavati i na 15 agroekonomskih godina. I besplano se zemljište davalo ranije na jednu godinu, a sada je i to produženo na duži period, pa je Poljoprivredna stručna i savetodavna služba zemljište dobila na 10 godina, Poljoprivredna škola sa Domom učenika Valjevo i Kazneno popravni zavod za maloletnike na tri godine", naglasila je ona.
Da bi individualni korisnici mogli da konkurišu za zakup zemljišta, potrebno je da su najmanje tri godine u statusu registrovanog domaćinstva i da imaju aktivan status.
"Komisija za izdavanje javnog zemljišta formira cene na osnovu prosečno postignute cene u prethodnoj agroekonomskoj godini. U valjevskom kraju nema njiva prve i druge klase, to je jako retko, a za njivu treće klase cena je 61,76 evra, za njivu šeste klase 38,89 evra, za livadu druge klase 29,76, livada 7. klase 13,73. Ovde ima dosta pašnjaka, pa je zakup onog koji je druge klase 22 evra, a sedme klase je 10 evra", kaže savetnik za vodoprivredu i poljoprivredu.
Komisija ima mogućnost korekcije cene. Tako je u prvom krugu cena može da bude smanjena na 80 odsto vrednosti, a u drugom na 60 odsto od početne cene, a razlog je da bi se što više zemljišta izdalo.
U prethodnih nekoliko godina vladalo je malo interesovanje za zakup zemljišta, 2022. je bilo do sada najveće interesovanje i izdato oko 26 hektara u katastarskim opštinama Gola glava, Strmna gora, Bobova, Vragočanica, Klinci, Babina Luka i Donja Bukovica. Ove godine izdato je 8,2 hektara i to u Klincima, Pričeviću, Bačevcima, Suvodanju, Staparu i u Mrčiću. Kada se sve sabere izdato je oko 91 hektar na teritoriji grada Valjeva.
Vlasnici domaćinstava su uglavnom stariji članovi, a ove godine prvi put su se pojavili i znatno mlađi nosioci poljoprivrednog gazdinstva.
"Kontrola korišćenja poljoprivrednog zemljišta je u nadležnosti republičke poljoprivredne inspekcije i od ove godine obavezno je da se vodi knjiga polja. Tu se mora navesti kultura koja se seje, kada se seje, koliko i kada se koristi đubrivo", kaže Jankovićeva.
Razlog malog interesovanja za zakup zemljišta u državnoj svojini, u lokalnoj samoupravi vide u usitnjenosti parcela.
"Parcele su usitnjene, ima i onih koje su zakorovljene, nije kao u Vojvodini gde su čiste parcele visoke klase. Kod nas su najzastupljenije livade šeste klase. Ovo je i brdsko planinski kraj, dosta je staračkih domaćinstava. U Vojvodini je potpuno drugačija situacija, tamo je veća potražnja, pa su i cene veće. Ovde su cene pristupačne i onaj kome su potrebne dolazi, raspituje se, učestvuje u javnom pozivu", kaže Jankovićeva i dodaje da cela procedura nije komplikovana, ali je ipak interesovanje malo.
U budžet lokalne samouprave ide 40 odsto sredstava koja se dobiju od zakupa zemljišta, a 60 procenata Republici, odnosno ministarstvu poljoprivede.
Foto prilog
Autorka
