#Šid @KLUB (3)

Šišmiši u Srbiji imaju važnu ulogu u poljoprivredi jer se hrane insektima i tako doprinose prirodnom regulisanju njihovih populacija. Istraživanje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sprovedeno u okviru projekta ”Život na (ž)ivici“... Više [+]

Šišmiši u Srbiji imaju važnu ulogu u poljoprivredi jer se hrane insektima i tako doprinose prirodnom regulisanju njihovih populacija.
Istraživanje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sprovedeno u okviru projekta ”Život na (ž)ivici“, pokazalo je da su za njih posebno značajni vodotokovi, šume, rubovi staništa, živice i drvoredi. Posebno je zanimljiv podatak da su vodena staništa činila svega oko tri odsto analiziranog pejzaža, a na njima je zabeleženo gotovo 30 odsto ukupne aktivnosti šišmiša. Potoci, kanali, livade, voćnjaci i stara stabla zato nisu samo delovi pejzaža, već mesta za lov, vodu, sklonište i kretanje ovih noćnih saveznika poljoprivrede. #sismisi #poljoprivreda

Tradicionalni sirevi Srbije nisu samo hrana, već deo kulturnog nasleđa, sećanja i identiteta lokalnih zajednica. Prema rečima dr Tamare Ognjević, stručnjaka za gastronomsko nasleđe i utemeljivača gastroheritologije, još je krajem 19. veka S... Više [+]

Tradicionalni sirevi Srbije nisu samo hrana, već deo kulturnog nasleđa, sećanja i identiteta lokalnih zajednica. Prema rečima dr Tamare Ognjević, stručnjaka za gastronomsko nasleđe i utemeljivača gastroheritologije, još je krajem 19. veka Sima Trojanović zabeležio tridesetak mlečnih proizvoda, među njima više od dvadeset vrsta sireva. Mnogi su danas zaboravljeni, potisnuti industrijskom proizvodnjom i promenom načina života. Ipak, Ognjević ističe da bi povratak lokalnim sirevima mogao biti ekonomska šansa za mala gazdinstva, uz mapiranje proizvođača, udruživanje, stručnu podršku i povezivanje sa seoskim turizmom, direktnom prodajom i tržištem. Kako naglašava, tradicionalni sir već ima priču, identitet i pedigre - potrebno je samo da se to znanje sačuva, zaštiti i pretvori u održiv proizvod. #sirevi

Poljoprivrednici koji su se odlučili za setvu sirka privode posao kraju, a ova kultura poslednjih godina zauzima sve više mesta na njivama jer dobro podnosi sušu i visoke temperature. Sirak za zrno koristi se u stočnoj hrani i može da zamen... Više [+]

Poljoprivrednici koji su se odlučili za setvu sirka privode posao kraju, a ova kultura poslednjih godina zauzima sve više mesta na njivama jer dobro podnosi sušu i visoke temperature. Sirak za zrno koristi se u stočnoj hrani i može da zameni kukuruz u krmnim smešama, a trenutno je i skuplji - kilogram se plaća oko 33 dinara, dok je kukuruz oko 24 dinara. Prema rečima stručnjaka, površine pod sirkom za zrno rastu naročito u sušnim regionima, gde kukuruz teže ostvaruje stabilne prinose. U stresnim uslovima prošle godine prinosi sirka bili su pet do šest tona po hektaru, dok se sve veće interesovanje očekuje i za sirkove namenjene proizvodnji biomase i biogasu. #sirak