#Poljoprivreda @KLUB (29)

Broj poljoprivrednih apoteka u Srbiji se smanjuje, dok njihove poslove sve više preuzimaju trgovinske firme, zadruge, uljare, šećerane i hladnjače. Ove firme poljoprivrednicima obezbeđuju repromaterijal na odloženo plaćanje, a nakon žetve o... Više [+]

Broj poljoprivrednih apoteka u Srbiji se smanjuje, dok njihove poslove sve više preuzimaju trgovinske firme, zadruge, uljare, šećerane i hladnjače. Ove firme poljoprivrednicima obezbeđuju repromaterijal na odloženo plaćanje, a nakon žetve otkupljuju njihove proizvode. Veliki ratari sve češće kupuju direktno od organizatora proizvodnje i veletrgovaca, zbog povoljnijih cena i mogućnosti odloženog plaćanja, dok su poljoprivredne apoteke uglavnom oslonjene na manja gazdinstva. Na njihovo poslovanje dodatno utiču finansijske teškoće proizvođača, suše i kasni mrazevi, koji smanjuju prinose i ulaganja u zaštitu bilja. Opstanak apoteka sve više zavisi od stručnih saveta i prilagođavanja ponude. Pojedini trgovci već su napustili maloprodaju i prešli na veleprodaju repromaterijala i otkup žitarica. Zvanična evidencija poljoprivrednih apoteka u Srbiji ne postoji, pa njihov tačan broj nije poznat. #poljoprivredneapoteke

Bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede Evropske unije porasla je za oko 58 odsto u periodu od 2015. do 2025. godine, sa 156,4 na približno 247 milijardi evra, pokazuju podaci Eurostata. Samo tokom 2025. zabeležen je nominalni rast od 10,... Više [+]

Bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede Evropske unije porasla je za oko 58 odsto u periodu od 2015. do 2025. godine, sa 156,4 na približno 247 milijardi evra, pokazuju podaci Eurostata. Samo tokom 2025. zabeležen je nominalni rast od 10,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Za razliku od EU, poljoprivreda Srbije beleži znatno nepovoljnije rezultate. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, BDV domaćeg agrara u posmatranom periodu kumulativno je smanjen za 0,89 odsto. Srpsku poljoprivredu karakterišu velike godišnje oscilacije – od pada od 10,5 odsto u 2017. do rasta od 8,11 odsto u 2023. godini. U 2025. zabeležen je novi pad od 0,19 odsto, što ukazuje na izostanak stabilnog rasta sektora. #brutododatavrednost #poljoprivreda

Dok troškovi semena, đubriva, goriva, zaštite i mehanizacije rastu, poljoprivrednici upozoravaju da na cenu svojih proizvoda imaju sve manje uticaja. Kilogram pšenice danas se na tržištu kreće oko 20 dinara, dok je 2012. vredeo 28,5 dinara.... Više [+]

Dok troškovi semena, đubriva, goriva, zaštite i mehanizacije rastu, poljoprivrednici upozoravaju da na cenu svojih proizvoda imaju sve manje uticaja. Kilogram pšenice danas se na tržištu kreće oko 20 dinara, dok je 2012. vredeo 28,5 dinara. Proizvođači krompira dobijaju oko 25 dinara po kilogramu, a u trgovinama se isti proizvod prodaje za 80 do 120 dinara. Sagovornici kao ključne probleme navode neuređeno tržište, slabiju pregovaračku poziciju proizvođača i mali broj otkupljivača. Kao moguća rešenja izdvajaju jačanje sistema javnih skladišta, razvoj robne berze, ulaganja u navodnjavanje i infrastrukturu, kao i veću mogućnost proizvođača da zaštite svoju tržišnu poziciju. #otkupnecene #poljoprivreda

Nemačka, Holandija, Švedska, Danska, Austrija i Finska zapretile su da će blokirati novi sedmogodišnji budžet EU za period 2028.-2034. ukoliko se rashodi ne smanje za stotine milijardi evra. Evropska komisija predložila je budžet od gotovo... Više [+]

Nemačka, Holandija, Švedska, Danska, Austrija i Finska zapretile su da će blokirati novi sedmogodišnji budžet EU za period 2028.-2034. ukoliko se rashodi ne smanje za stotine milijardi evra. Evropska komisija predložila je budžet od gotovo dva biliona evra. Šest zemalja traži više sredstava za odbranu i inovativne kompanije, uz smanjenje izdvajanja za poljoprivredu i manje razvijene regione. Zajedno obezbeđuju oko 40 odsto prihoda budžeta EU. Do sredine oktobra očekuje se kompromisni predlog koji bi trebalo da približi stavove najvećih neto donatora i članica koje žele da sačuvaju sadašnji nivo podrške poljoprivredi i regionalnom razvoju. #poljoprivreda #zpp

Šišmiši u Srbiji imaju važnu ulogu u poljoprivredi jer se hrane insektima i tako doprinose prirodnom regulisanju njihovih populacija. Istraživanje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sprovedeno u okviru projekta ”Život na (ž)ivici“... Više [+]

Šišmiši u Srbiji imaju važnu ulogu u poljoprivredi jer se hrane insektima i tako doprinose prirodnom regulisanju njihovih populacija.
Istraživanje Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sprovedeno u okviru projekta ”Život na (ž)ivici“, pokazalo je da su za njih posebno značajni vodotokovi, šume, rubovi staništa, živice i drvoredi. Posebno je zanimljiv podatak da su vodena staništa činila svega oko tri odsto analiziranog pejzaža, a na njima je zabeleženo gotovo 30 odsto ukupne aktivnosti šišmiša. Potoci, kanali, livade, voćnjaci i stara stabla zato nisu samo delovi pejzaža, već mesta za lov, vodu, sklonište i kretanje ovih noćnih saveznika poljoprivrede. #sismisi #poljoprivreda

Sve češće suše, visoke temperature i nestašica vode menjaju uslove proizvodnje hrane u Srbiji i sve više utiču na prinose, troškove i dugoročnu održivost gazdinstava. Klimatski ekstremi pogađaju ratarstvo, voćarstvo, transport i energetiku,... Više [+]

Sve češće suše, visoke temperature i nestašica vode menjaju uslove proizvodnje hrane u Srbiji i sve više utiču na prinose, troškove i dugoročnu održivost gazdinstava. Klimatski ekstremi pogađaju ratarstvo, voćarstvo, transport i energetiku, pa odgovor više ne može biti samo procena štete nakon loše sezone. Potrebno je unapred upravljati rizicima kroz efikasnije navodnjavanje, očuvanje vlage u zemljištu, otpornije sorte, plodored i preciznu poljoprivredu. EU sve veći značaj daje otpornosti proizvodnje i racionalnom korišćenju vode, a deo ulaganja domaći proizvođači mogu finansirati kroz IPARD III. Važnu ulogu imaju i manje skupe mere, poput povećanja organske materije u zemljištu i prilagođavanja rokova agrotehničkih operacija. Sušu nije moguće sprečiti, ali je moguće ublažiti njene posledice i povećati otpornost proizvodnje. #susa #poljoprivreda #evropskaunija

Sve češće ekstremne vrućine primoravaju japanske poljoprivrednike da menjaju radno vreme i najteže poslove prebacuju u rane jutarnje ili noćne sate. Kada temperatura napolju pređe 35 stepeni, u plastenicima može biti i više od 40, pa rad to... Više [+]

Sve češće ekstremne vrućine primoravaju japanske poljoprivrednike da menjaju radno vreme i najteže poslove prebacuju u rane jutarnje ili noćne sate. Kada temperatura napolju pređe 35 stepeni, u plastenicima može biti i više od 40, pa rad tokom dana postaje ozbiljan zdravstveni rizik. Proizvođači cveća berbu obavljaju noću, dok pojedini živinari svetla u objektima pale već oko 2.30 ujutru, kako bi kokoške jele pre nego što vrućina smanji njihov apetit. Problem dodatno pogoršava činjenica da je oko 70 odsto japanskih poljoprivrednika starije od 65 godina. Tokom 2024. godine od posledica toplotnog udara tokom poljoprivrednih radova umrlo je 59 ljudi. #klimatskepromene #poljoprivreda

Univerzitet u Beogradu i ove godine beleži visoke pozicije na Šangajskoj listi u oblastima povezanim sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane. Prehrambena tehnologija rangirana je između 101. i 150. mesta u svetu, dok je poljoprivreda u grupi... Više [+]

Univerzitet u Beogradu i ove godine beleži visoke pozicije na Šangajskoj listi u oblastima povezanim sa poljoprivredom i proizvodnjom hrane.
Prehrambena tehnologija rangirana je između 101. i 150. mesta u svetu, dok je poljoprivreda u grupi od 201. do 300. mesta. Posebno se izdvaja prehrambena tehnologija, koja je drugu godinu zaredom među 150 najbolje rangiranih u svetu. U ukupnom poretku za 2026. godinu Univerzitet u Beogradu nalazi se između 501. i 600. mesta, što je nešto slabije nego prošle godine, kada je bio u grupi 401–500. Na Poljoprivrednom fakultetu ocenjuju da rezultati potvrđuju kvalitet naučnoistraživačkog rada i međunarodnu vidljivost. #poljoprivrednifakultet

Suša, loše stanje kukuruza i drugih useva, očekivani pad prinosa i visoki troškovi ozbiljno ugrožavaju opstanak poljoprivrednika u Vojvodini, saopštila je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM). Iz stranke navode da se stanje na n... Više [+]

Suša, loše stanje kukuruza i drugih useva, očekivani pad prinosa i visoki troškovi ozbiljno ugrožavaju opstanak poljoprivrednika u Vojvodini, saopštila je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM). Iz stranke navode da se stanje na njivama razlikuje od ocena ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, koji tvrdi da je ovogodišnja proizvodnja bolja nego lane i iznad petogodišnjeg proseka. DZVM pita i da li će Savez vojvođanskih Mađara, čiji kadar je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, stati uz poljoprivrednike. Kako ističu, proizvođačima nisu potrebne poruke da je „sve dobro“, već naknada štete, predvidiva podrška i agrarna politika koja omogućava dostojan život od rada na zemlji. #susa #poljoprivreda

Prvi pokazatelji ovogodišnje poljoprivredne sezone u Srbiji ulivaju optimizam, a prema dosadašnjim procenama, ova godina mogla bi da bude među uspešnijima. Žaklina Spasić navodi da su dobar rod pšenice i povoljni vremenski uslovi doprineli... Više [+]

Prvi pokazatelji ovogodišnje poljoprivredne sezone u Srbiji ulivaju optimizam, a prema dosadašnjim procenama, ova godina mogla bi da bude među uspešnijima. Žaklina Spasić navodi da su dobar rod pšenice i povoljni vremenski uslovi doprineli pozitivnim očekivanjima. Presudna će biti dešavanja tokom jula, ali trenutne informacije ukazuju na mogućnost veoma dobrog roda i ostalih kultura. Ekonomisti procenjuju da bi povoljna poljoprivredna sezona mogla da doprinese stabilnijim cenama hrane i zadržavanju inflacije u planiranim okvirima. Ivan Nikolić kaže da se dobra sezona već odrazila na cene hrane i da bi međugodišnja inflacija mogla biti nešto niža od početnih projekcija Narodne banke Srbije. Konačan ishod zavisiće od vremenskih prilika tokom leta i prinosa najvažnijih ratarskih kultura. #poljoprivredasezona