#Proizvodnja @KLUB (74)

#Ruralfoto #proizvodnja 2026 moja bašta

Niska otkupna cena mleka, rast troškova i nesiguran plasman sve više guraju mala gazdinstva da razmišljaju o preradi na farmi kao načinu da zadrže veću vrednost svog proizvoda. Umesto da mleko prodaju kao sirovinu, proizvođači sve češće tra... Više [+]

Niska otkupna cena mleka, rast troškova i nesiguran plasman sve više guraju mala gazdinstva da razmišljaju o preradi na farmi kao načinu da zadrže veću vrednost svog proizvoda. Umesto da mleko prodaju kao sirovinu, proizvođači sve češće traže put ka siru, kajmaku i drugim proizvodima koji mogu imati duži rok trajanja, prepoznatljiv kvalitet i bolju cenu. O toj temi razgovaralo se i na dvodnevnoj obuci „Od mleka do tržišta“, održanoj u Sjenici i selu Aljinovići, gde su učesnici prošli kroz tehnologiju prerade, regulativu i praktičan rad u mlekari. Poseban značaj ima ideja o udruživanju seoskih sirara, jer zajednički nastup, brendiranje i razmena znanja mogu malim proizvođačima otvoriti sigurniji put do kupaca. #proizvodnjasira

U šabačkom kraju, gde su najveće površine pod jagodom u Srbiji, proizvođači iz Pocerine počeli su berbu zrelih plodova u plastenicima. U Culjkoviću, na obroncima Cera, Spomenka Borković u šest plastenika gaji 4.500 biljaka, a ovih dana oček... Više [+]

U šabačkom kraju, gde su najveće površine pod jagodom u Srbiji, proizvođači iz Pocerine počeli su berbu zrelih plodova u plastenicima. U Culjkoviću, na obroncima Cera, Spomenka Borković u šest plastenika gaji 4.500 biljaka, a ovih dana očekuje sve veći prinos. Proizvođači kažu da je jagoda krupna i slatka, a početna otkupna cena prvog roda je oko 450 dinara za kilogram. Na šabačkoj pijaci domaća jagoda još nije stigla, pa se trenutno prodaje uvozna iz Grčke. U plastenicima u ovom kraju jagoda se uzgaja na oko 50 hektara, dok se na području Šapca i tri okolne opštine ukupno prostire na oko 2.000 hektara. #proizvodnjajagoda

Nemanja Gavrilović (26) iz Stublina za samo godinu i po dana razvio je proizvodnju jaja iz slobodnog uzgoja, a danas na gazdinstvu ima oko 500 koka nosilja koje mesečno daju 11.000 do 12.000 jaja.Posao je, kako kaže, pokrenuo bez većeg pred... Više [+]

Nemanja Gavrilović (26) iz Stublina za samo godinu i po dana razvio je proizvodnju jaja iz slobodnog uzgoja, a danas na gazdinstvu ima oko 500 koka nosilja koje mesečno daju 11.000 do 12.000 jaja.Posao je, kako kaže, pokrenuo bez većeg predznanja, oslanjajući se na interesovanje, rad i kvalitet. Koke su stalno puštene, imaju pristup svežoj vodi, zelenoj hrani, kukuruzu i sojinoj sačmi, a Nemanja ističe da je važno da ne trpe stres, jer tada nose manje jaja. Njegova jaja prepoznatljiva su po jarko narandžastom žumancetu, čvrstoj ljusci i krupnoći, a dešava se i da jedno jaje ima više žumanaca. Registrovao je dva gazdinstva, a u planu su nova farma i proširenje kapaciteta. #proizvodnjajaja

Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji je u porastu, a podaci pokazuju rast i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Danica Mićanović iz Privredne komore Srbije navodi da potrošnja cveća raste oko 8% godišnje, ali da je u poslednje četiri godin... Više [+]

Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji je u porastu, a podaci pokazuju rast i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Danica Mićanović iz Privredne komore Srbije navodi da potrošnja cveća raste oko 8% godišnje, ali da je u poslednje četiri godine uvoz rastao brže od izvoza, pa je deficit povećan. Najvažnije izvozno tržište je EU (59%), zatim CEFTA (21%) i Carinska unija (14%), dok u uvozu dominira EU sa 78% udela. U 2025. u EU je izvezeno cveće i ukrasno bilje u vrednosti 3,93 miliona evra, a u CEFTA 1,43 miliona evra. Najznačajniji segment domaće proizvodnje su ruže: izvoz je sa 2,5 miliona evra u 2024. porastao na 3,4 miliona evra u 2025, dok je uvoz povećan sa 7,04 na 7,95 miliona evra. #proizvodnjacveca

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šar... Više [+]

Klaster akvakulture "Naša riba" upozorava da Srbija koristi svega 10% kapaciteta za proizvodnju ribe, iako EU godišnje nedostaje više od 1,5 miliona tona. U Srbiji je registrovano 130 preduzeća u slatkovodnoj akvakulturi, fokusiranih na šaranske ribnjake (Vojvodina) i pastrmske (zapadna i istočna Srbija). Ipak, njihova dobit u 2024. iznosila je nepunih 220 miliona dinara, što je gotovo 40% manje u odnosu na prethodnu godinu. Direktor DTD Ribarstva iz Bača, Aleksandar Stajčić, ističe da je najveća pretnja za domaće tržište uvoz ribe. On navodi da zemlje u okruženju, poput Mađarske i Hrvatske, subvencionišu svoje proizvođače i izuzimaju ih od nameta, čime su u daleko boljem položaju od srpskih firmi. #proizvodnjaribe

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbi... Više [+]

Smanjenje prinosa u pojedinim državama, velikim proizvođačima jabuka, poput Turske i Kine moglo bi da otvori dodatne izvozne šanse za Srbiju, ocenjuju stručnjaci. Prema podacima Svetske asocijacije za jabuke i kruške, ovogodišnji rod u Srbiji biće manji za oko 27% i iznosiće između 240.000 i 280.000 tona. Republički zavod za statistiku procenjuje nešto manji pad – 13,5% u odnosu na prošlu godinu. Predsednik udruženja Serbia Does Apples Gojko Zagorac smatra da će, uz dobar kvalitet, proizvođači uspeti da se uklope s tržišnim cenama. Na početku berbe sorta ”gala” dostizala je 85–90 dinara, a potom pala na 60–65 dinara. Prošle godine Srbija je izvezla 115.500 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,79 €/kg. #proizvodnjajabuke

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu... Više [+]

Ptičji grip ugrožava jedan od najuspešnijih sektora nemačke poljoprivrede – živinarstvo. Potražnja za mesom živine i jajima nikada nije bila veća, saopštio je Savezni zavod za statistiku, pozivajući se na Agenciju za poljoprivredu i ishranu. Prosečan građanin Nemačke tokom 2024. pojeo je 249 jaja i 13,6 kilograma živinskog mesa, što je rekordna potrošnja. I dok su domaće farme gotovo u potpunosti zadovoljile potrebe tržišta za pilećim mesom, u slučaju jaja to nije moguće – domaća proizvodnja pokriva tek oko 72% ukupne potražnje. U Nemačkoj je trenutno oko 44,6 miliona koka nosilja raspoređenih na oko 2.200 farmi, a najveći broj potiče iz podnog (25,5 miliona) i slobodnog uzgoja (11,3 miliona). #proizvodnjajaja #zivinarstvo
Foto: Pixabay

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na... Više [+]

U Srbiji je u toku berba duvana, a iako dominira sorta Virdžinija, sve više proizvođača prelazi na Berlej, koji je traženiji i isplativiji. Na imanju Atilе Milutinovića u Oromu kod Kanjiže podignute su nove sušare, a proizvodnja se širi na osam hektara. ”Jedno jutro duvana vredi kao deset jutara kukuruza“, kaže Milutinović, koji očekuje prinos od 2,5 tone po hektaru. Najveći otkupljivač, kompanija JTI Senta, sarađuje sa 430 farmera na 2.500 hektara i ulaže u moderne sisteme sušenja i navodnjavanja. ”Berlej je jeftiniji za proizvodnju, troškovi su manji i do 30 odsto“, kažu iz JTI-ja. U Srbiji je registrovan 941 proizvođač duvana, a čak 75 odsto proizvodnje odlazi u izvoz. #proizvodnjaduvana