#Proizvodnja @KLUB (77)

Od potpisivanja SSP-a sa Briselom proizvođači u Srbiji su prepušteni na milost i nemilost tržištu krompira iz Evropske unije. Od tada imamo redovan uvoz velikih količina krompira za trgovinske lance, a sa kvantaških pijaca snabdevaju se pil... Više [+]

Od potpisivanja SSP-a sa Briselom proizvođači u Srbiji su prepušteni na milost i nemilost tržištu krompira iz Evropske unije. Od tada imamo redovan uvoz velikih količina krompira za trgovinske lance, a sa kvantaških pijaca snabdevaju se piljari i manje prodavnice. Tako se recimo uvozni krompir danas može kupiti u Ivanjici, Guči, Čačku, Gornjem Milanovcu, odnosno mestima koja su ranije bila sinonim za proizvodnju kvalitetnog krompira. Već duži niz godina prisutan je i veliki uvoz iz Belorusije, na primer prošle godine bio je utovar roda iz 2023. po 13-15 euro centi/kg, a desilo se da smo ga u proleće 2024. uvozili i iz Rusije, koja je do skora bila redovni uvoznik konzumnog krompira. U poslednje tri godine uvoz konzumnog krompira je 45.000 - 50.000 tona, a u poslednje dve godine uvozimo i sirovine za preradu u čips od oko 16.000 -18.000 tona na godišnjem nivou. U Srbiji je pod krompirom u 2021. bilo je oko 25.000 hektara, a ukupna proizvodnja bila je manja od 450.000 tona. Procenjuje se da će se u 2025. krompir zasaditi verovatno na oko 20.000 hektara. #proizvodnjakrompira

Pod malinom u Srbiji nalazi se oko 19.000 hektara, tvrdi Zoran Keserović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Od 2018. godine, kada je proizvedeno oko 120.000 tona, beleži se pad, pa smo tako u 2023. imali svega 88.000 tona. “Do... Više [+]

Pod malinom u Srbiji nalazi se oko 19.000 hektara, tvrdi Zoran Keserović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta. Od 2018. godine, kada je proizvedeno oko 120.000 tona, beleži se pad, pa smo tako u 2023. imali svega 88.000 tona. “Došlo je do pada tehnologije proizvodnje. Jedan od razloga je što se ne koristi sertifikovan sadni materijal, ne primenjuju se savremene tehnologije podizanja zasada sa mrežama koje bi štitile ne samo od grada, već i od ožegotina”, ocenjuje profesor. Što se tiče predviđanja cene maline za ovu godinu, on smatra da je neophodno uraditi tačnu kalkulaciju jer su troškovi proizvodnje znatno veći zbog skoka cena naftnih derivata, radne snage i drugih inputa. #proizvodnjamaline
Foto: Pixabay

Više od 150 dobitnika Nobelove nagrade i Svetske nagrade za hranu objavili su juče otvoreno pismo u kojem su istakli da su potrebna mnogo veća ulaganja u istraživanja, proizvodnju i distribuciju hrane kako bi se u narednim decenijama spreči... Više [+]

Više od 150 dobitnika Nobelove nagrade i Svetske nagrade za hranu objavili su juče otvoreno pismo u kojem su istakli da su potrebna mnogo veća ulaganja u istraživanja, proizvodnju i distribuciju hrane kako bi se u narednim decenijama sprečila globalna kriza sa hranom. U pismu se navodi da se oko 700 miliona ljudi danas suočava sa "nesigurnošću hrane i očajničkim siromaštvom" ali da će, ako se ne ulože "napori bez presedana" da se proizvodi više hrane, mnogo veći broj ljudi biti u takvoj situaciji, pre svega zbog klimatskih promena, ratova i rasta stanovništva. "Koliko god to bilo teško i neprijatno zamisliti, čovečanstvo ide ka tome da do sredine veka nesigurnost hrane bude još veća a svet još nestabilniji nego danas", navodi se u pismu koje su potpisala 153 dobitnika te dve nagrade. Laureati su ukazali na očekivano smanjenje proizvodnje kukuruza u Africi i moguću još veću degradaciju zemljišta i nestašice vode u većem delu sveta. U pismu se ističe da bi drastično povećanje finansiranja istraživanja zajedno sa efikasnijim načinima za razmenu informacija i distribuciju hrane moglo sprečiti krizu gladi. #proizvodnjahrane

Prosečna proizvodnja u Srbiji oko 30 miliona litara na godišnjem nivou. “Potrošnja vina u Srbiji je relativno niska i iznosi 14 litara po stanovniku. Srbija je tokom 2023. izvezla vina u vrednosti od 22 miliona evra, dok je uvoz znatno veći... Više [+]

Prosečna proizvodnja u Srbiji oko 30 miliona litara na godišnjem nivou. “Potrošnja vina u Srbiji je relativno niska i iznosi 14 litara po stanovniku. Srbija je tokom 2023. izvezla vina u vrednosti od 22 miliona evra, dok je uvoz znatno veći i realizovan je u vrednosti od 43 miliona evra”, kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS. Srbija je tokom 2023., kao i u prethodnom periodu, ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans kada je reč o vinu – kako u pogledu količine, tako i u pogledu vrednosti prometa. Najveći obim trgovine vinom Srbija je kao i proteklih godina ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope – CEFTA tržište. #proizvodnjavina
Foto: Pixabay

U Crepaji, čuvenoj po proizvodnji šećerne repe, ove godine repa je izvađena gotovo dva meseca ranije, a na mnogim parcelama prinosi su bili tek toliki da pokriju troškove proizvodnje. Zbog zatvaranja šećerane u Kovačici najverovatnije je da... Više [+]

U Crepaji, čuvenoj po proizvodnji šećerne repe, ove godine repa je izvađena gotovo dva meseca ranije, a na mnogim parcelama prinosi su bili tek toliki da pokriju troškove proizvodnje. Zbog zatvaranja šećerane u Kovačici najverovatnije je da će ova kultura biti zasejana na manjoj površini. Zatvaranje šećerane u Kovačici ratari dočekuju zabrinuti i kažu da je to velika šteta za opštinu u kojoj je šećerana bila jedini veći industrijski objekat. Smatraju da će se to odraziti na proizvodnju repe i da će na proleće biti zasejane manje površine. Ratari iz Crepaje repu će ubuduće najverovatnije odvoziti u šećerane u Vrbasu ili Pećincima. Cena za sledeću godinu je dogovorena i iznosi 45 evro centi. #proizvodnjarepe
Foto: Pixabay

Cene hrane u Srbiji su samo četiri, a prosečna plata čak 68,8 odsto ispod proseka EU, pri čemu se od 2020. mnogo brže približavamo razvijenim zemljama po cenama nego po zaradama. Iako je stalno u fokusu javnosti, to pitanje je za Žaklinu St... Više [+]

Cene hrane u Srbiji su samo četiri, a prosečna plata čak 68,8 odsto ispod proseka EU, pri čemu se od 2020. mnogo brže približavamo razvijenim zemljama po cenama nego po zaradama. Iako je stalno u fokusu javnosti, to pitanje je za Žaklinu Stojanović, dekana Ekonomskog fakulteta u Beogradu, samo jedna, potrošačka strana medalje. I ne bismo, kaže, smeli da zaboravimo da su na drugoj strani proizvođači. ”U manje razvijenim zemljama uglavnom se priča o zaštiti potrošača, pa se kroz agrarnu vodi socijalna politika. I kod nas se o hrani priča kao o socijalnoj kategoriji. Opravdano, jer se kroz cenu hrane meri i kupovna moć. Naše prosečno domaćinstvo skoro polovinu prihoda troši na osnovne životne namirnice. Zato svi toliko i brinu o cenama, iako je proizvodnja mnogo bitnija. Ako se ne pomogne proizvođačima, ponuda će biti sve manja, a pritisci na cene sve veći. Pri tome rast cena hrane ograničava razvoj ekonomije u celini. Sa nižim cenama hrane više dohotka ostajalo bi za druge proizvode i to bi omogućilo brži rast drugih delatnosti“, kaže Stojanović. #proizvodnjahrane

Proizvodnja krompira poslednjih godina sve je skuplja u našoj zemlji, prvenstveno zbog sadnog materijala koji se uvozi iz Holandije, a koji čini čak 60% ukupnih troškova proizvodnje te ratarske kulture. Stručnjaci sa NS Poljoprivrednog faku... Više [+]

Proizvodnja krompira poslednjih godina sve je skuplja u našoj zemlji, prvenstveno zbog sadnog materijala koji se uvozi iz Holandije, a koji čini čak 60% ukupnih troškova proizvodnje te ratarske kulture. Stručnjaci sa NS Poljoprivrednog fakulteta ističu, da još imamo dovoljno krompira za domaće potrebe, ali da je zabeležen uvoz iz Rusije, Belorusije, Francuske i Nemačke. Kako ističu stručnjaci, nije slučajno što se krompir uvozi iz Rusije i Belorusije jer je proizvodnja mnogo jeftinija pre svega zbog nižih cena goriva, đubriva i domaćeg sadnog materijala. Stručnjaci savetuju malim proizvođačima da proizvode rani ili mladi krompir koji ne zahteva velike površine kao ni skladišne kapacitete. #proizvodnjakrompira

Moravski poljoprivrednici još uvek na svojim njivama imaju pune ruke posla iako je zima na pragu. Na polju kupusa povrtara Dobrice Stranjanca u pomoravskom selu Mršinci kupus je odlično rodio, a i dobrog je kvaliteta. Ono čim je takođe zado... Više [+]

Moravski poljoprivrednici još uvek na svojim njivama imaju pune ruke posla iako je zima na pragu. Na polju kupusa povrtara Dobrice Stranjanca u pomoravskom selu Mršinci kupus je odlično rodio, a i dobrog je kvaliteta. Ono čim je takođe zadovoljan jeste otkupna cena. ”Za kupusom je ove godine dobra potražnja, sav kupus što imamo na tržištu se prodaje, inače plasiramo ga u domaće super markete. S obzirom na to da je cena kupusa 50 dinara to je sasvim zadovoljavajuće i mogu reći da povrtari konačno mogu da stanu na noge. Godina je bila veoma teška, enormne vrućine, visoke temperature, uticali su na kvalitet kupusa, ali samim tim i na rod. Svakako, cena kupusa je dobra”, kaže Stranjanac. #proizvodnjapovrca

Situacija u Srbiji u oblasti lekovitog i aromatičnog bilja čini se da ne prati svetske trendove. Uzgajanje postaje sve teže, propisi i zahtevi su prestrogi, a razumevanje za situaciju na terenu izostaje, kao i novčana pomoć. ”Imamo dozvole... Više [+]

Situacija u Srbiji u oblasti lekovitog i aromatičnog bilja čini se da ne prati svetske trendove. Uzgajanje postaje sve teže, propisi i zahtevi su prestrogi, a razumevanje za situaciju na terenu izostaje, kao i novčana pomoć. ”Imamo dozvole za sakupljanje, ali pored te dozvole moramo da imamo i dozvolu za izvoz. Ministarstvo zaštite životne sredine objavljuje konkurs u kojem su određene dozvoljene godišnje kvote za sakupljanje određenih vrsta biljaka. Problem je što oni ne znaju koliki su resursi, nego određuju kvote otprilike. Ima mnogo nelogičnosti, ali mi jednostavno za ovu problematiku nemamo sagovornika u državnoj strukturi”, kaže Zoran Nikolić, vlasnik kompanije Herba. #proizvodnjalekovitogbilja

Sušna sezona nije pogodovala rodu oraha, zbog čega će u pojedinim voćnjacima pad prinosa biti i više od 40%. To bi se moglo odraziti na poskupljenje, međutim, srpsko tržište uglavnom je pokriveno orahom iz uvoza, pa to najviše utiče i na kr... Više [+]

Sušna sezona nije pogodovala rodu oraha, zbog čega će u pojedinim voćnjacima pad prinosa biti i više od 40%. To bi se moglo odraziti na poskupljenje, međutim, srpsko tržište uglavnom je pokriveno orahom iz uvoza, pa to najviše utiče i na kretanje cena. ”Srbija proizvodi na godišnjem nivou od 18.000 do 25.000 tona oraha, a duži niz godina je uvoznik, pre svega iz Ukrajine, u poslednje vreme i Moldavije”, navodi dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Rešenje u očuvanju proizvodnje jeste primena agrotehničkih mera, kao i izbor sorti koje su otporne na klimatske promene. Sorta Piera Lara i sorta Tulare imaju nešto kasniju vegetaciju, te su jako pogodne za naše klimatske uslove. #proizvodnjaoraha