#agra @KLUB (20)

Klimatske promene, uređenje tržišta, ciljane subvencije i bolji položaj poljoprivrednika trebalo bi da budu među glavnim temama agrarnog programa Studentske liste „Studenti pobeđuju“. Među kandidatima za poslanike nalazi se desetak poljopri... Više [+]

Klimatske promene, uređenje tržišta, ciljane subvencije i bolji položaj poljoprivrednika trebalo bi da budu među glavnim temama agrarnog programa Studentske liste „Studenti pobeđuju“. Među kandidatima za poslanike nalazi se desetak poljoprivrednika i stručnjaka iz agronomije i veterine. Saša Tomas ukazuje na nepredvidiv sistem subvencija, česte promene pravila, sušu i probleme na tržištu. Milan Bogunović među prioritetima vidi prilagođavanje klimatskim promenama, promenu setvene strukture i bolje uslove za mlade i žene na selu. Đoka Ćurčić izdvaja dugoročnu strategiju, ciljane subvencije i uređenje tržišta, uz bržu modernizaciju proizvodnje. Program još nije objavljen, pa konkretne mere tek treba da budu predstavljene. #studentskalista #agrarnapolitika

Kako da proizvodnja bude održivija, konkurentnija i bolje povezana sa kupcima, biće tema AgroBiz događaja ”Od njive do tržišta“, koji će biti održan 18. septembra od 17 časova na Agro sajmu u Nišu, u Barutani Niške tvrđave. Biće predstavlje... Više [+]

Kako da proizvodnja bude održivija, konkurentnija i bolje povezana sa kupcima, biće tema AgroBiz događaja ”Od njive do tržišta“, koji će biti održan 18. septembra od 17 časova na Agro sajmu u Nišu, u Barutani Niške tvrđave. Biće predstavljen Priručnik o održivim poslovnim modelima u poljoprivredi, platforma odrzivapoljoprivreda.rs i AgroBiz mreža, namenjena povezivanju proizvođača, kompanija, stručnjaka i drugih aktera u agraru. Deo programa posvećen je izazovima proizvođača i praktičnim rešenjima za otporniju i tržišno konkurentniju proizvodnju, a nakon toga sledi networking. Događaj se realizuje u okviru EU projekta ”Snaga građanskog učešća za održivu poljoprivredu u Srbiji”. #agrobiz #umrezavanjepoljoprivrednika

Evropska komisija predstavila je strateški okvir AgRI 2040, koji određuje pravac istraživanja i inovacija u poljoprivredi, šumarstvu i ruralnim područjima do 2040. godine. Glavna poruka je prelazak „od laboratorije do tržišta“ – više rešenj... Više [+]

Evropska komisija predstavila je strateški okvir AgRI 2040, koji određuje pravac istraživanja i inovacija u poljoprivredi, šumarstvu i ruralnim područjima do 2040. godine. Glavna poruka je prelazak „od laboratorije do tržišta“ – više rešenja koja se testiraju i primenjuju na farmama, a manje projekata koji ostaju na nivou istraživanja. Komisija upozorava da su ulaganja u evropske agri-food tehnologije pala za 67 odsto između 2020. i 2024. godine, pa najavljuje jednostavnije finansiranje, inovacione vaučere, pilot-projekte, Living Labs i demonstracione farme. Poljoprivrednici bi trebalo da postanu aktivni učesnici u razvoju inovacija, uz savetodavnu podršku i mogućnost naknade za učešće u projektima. Prioriteti su zdravlje zemljišta, voda, otpornost na klimatske ekstreme, nove sorte, biološka zaštita, digitalizacija, AI, robotika i dronovi. Za Srbiju je važno što AgRI 2040 posebno navodi saradnju sa Zapadnim Balkanom kroz BIOEAST, otvarajući prostor za uključivanje domaćih proizvođača, instituta i kompanija u evropske projekte. #agri2040

#AgroKlub #-Selo

Iako ukupna izdvajanja za poljoprivredu u Srbiji rastu, podrška praksama koje čuvaju zemljište, vode i biodiverzitet i dalje je simbolična. U poslednjih pet godina za ove namene izdvojeno je oko 3 milijarde dinara, manje od 0,9% ukupnih agr... Više [+]

Iako ukupna izdvajanja za poljoprivredu u Srbiji rastu, podrška praksama koje čuvaju zemljište, vode i biodiverzitet i dalje je simbolična. U poslednjih pet godina za ove namene izdvojeno je oko 3 milijarde dinara, manje od 0,9% ukupnih agrarnih podsticaja. Reč je o merama važnim za održivu poljoprivredu, poput organske proizvodnje, očuvanja genetičkih resursa, kombinovanja useva, poljo-šumskih zasada i ispaše domaćih životinja. Ipak, u 2024. godini mere ruralnog razvoja činile su svega 4% ukupnih ulaganja u poljoprivredu. Na lokalnom nivou podrška je još slabija. Samo 15 do 20% opština i gradova izdvajalo je sredstva za ove mere, ukupno oko 226 miliona dinara, dok su stvarne mere očuvanja biodiverziteta finansirane sa svega oko 39 miliona dinara za pet godina. #agroekoloskemere
Foto: Pexels

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekol... Više [+]

Agroekološke mere čuvaju zemljište, vodu i biodiverzitet, ali ih farmeri najlakše prihvataju kada vide konkretnu korist - manje troškove, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Primeri iz Holandije, Nemačke i Hrvatske pokazuju da ekološki ciljevi i ekonomska isplativost mogu ići zajedno. U Holandiji farmeri kroz „biodiverzitetski mozaik njiva“ kombinuju useve, cvetne trake i površine za ptice. U Nemačkoj se detelina koristi kao „živi malč“ koji čuva vlagu i smanjuje potrebu za đubrivom. Hrvatsko eko imanje Zrno pokazuje kako organska proizvodnja može biti povezana sa preradom i direktnim plasmanom hrane. Ovi primeri potvrđuju da agroekološke mere imaju najveći efekat kada nisu samo uslov za subvencije, već podrška održivoj i isplativoj proizvodnji. #agroekoloskemere

Lokalne samouprave u Srbiji i dalje najčešće finansiraju klasične investicione mere u poljoprivredi, pre svega ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, dok su mere za očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i održive proizvodnje znatno manj... Više [+]

Lokalne samouprave u Srbiji i dalje najčešće finansiraju klasične investicione mere u poljoprivredi, pre svega ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, dok su mere za očuvanje zemljišta, vode, biodiverziteta i održive proizvodnje znatno manje zastupljene. To pokazuju analize za Mionicu, Rekovac i Požarevac, izrađene u okviru projekta „Zeleni kompas”. Istraživanja ukazuju da je potrebna postepena promena lokalnih programa podrške – od modela zasnovanih gotovo isključivo na investicijama ka merama koje istovremeno jačaju proizvodnju i čuvaju prirodne resurse. Za Požarevac se preporučuje veća podrška za tretman stajnjaka i otpadnih voda, navodnjavanje, pokrovne useve i racionalnu primenu đubriva. U Mionici se ističe potencijal za organsku proizvodnju, održivu poljoprivredu i povezivanje sa turizmom kroz Biodistrikt Kolubara. U Rekovcu se, zbog ograničenih kapaciteta, predlažu jednostavne mere poput podrške travnom pokrivaču u voćnjacima i vinogradima, kao korak ka zahtevnijim programima podrške, uključujući IPARD. #agroekoloskemere

Evropski parlament usvojio je zahtev da naredni sedmogodišnji budžet EU za period 2028–2034. bude povećan za 10 odsto u odnosu na predlog Evropske komisije, odnosno za dodatnih 200 milijardi evra. Time bi ukupan budžet premašio dva biliona... Više [+]

Evropski parlament usvojio je zahtev da naredni sedmogodišnji budžet EU za period 2028–2034. bude povećan za 10 odsto u odnosu na predlog Evropske komisije, odnosno za dodatnih 200 milijardi evra. Time bi ukupan budžet premašio dva biliona evra. Poslanici traže veća izdvajanja za poljoprivredu, koheziju, socijalnu politiku i konkurentnost. Za poljoprivredu, regione i socijalne programe predlaže se dodatnih 103 milijarde evra, a za konkurentnost još 70 milijardi evra. Evropski parlament podržao je i ponovno uvođenje posebnih budžetskih linija za ove oblasti, kao i nove zajedničke poreze za finansiranje programa EU. Odluka otvara put ka teškim pregovorima sa Savetom EU i Komisijom. #agrarnibudzet

Iako je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić predstavio rezultate rada Ministarstva u prethodnih godinu dana, među poljoprivrednicima nema jedinstvene ocene njegovog učinka. Dok jedni smatraju da su načinjeni određeni pomaci, drugi poruču... Više [+]

Iako je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić predstavio rezultate rada Ministarstva u prethodnih godinu dana, među poljoprivrednicima nema jedinstvene ocene njegovog učinka. Dok jedni smatraju da su načinjeni određeni pomaci, drugi poručuju da suštinska pitanja u agraru i dalje nisu rešena. Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić ocenjuje da se i dalje ne rešavaju ključni problemi, pre svega oni koji se odnose na dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede i jasnije usmeravanje subvencija. On smatra da su subvencije često neplanske i da ne donose stvarni razvojni efekat, već da bi država najpre morala da utvrdi šta se u kojim regionima najracionalnije proizvodi i da u skladu s tim vodi agrarnu politiku. Sa druge strane, stočar i predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević ima pozitivniju ocenu rada ministra. On smatra da je Glamočić stručna osoba i da bi, zbog složenosti sektora poljoprivrede, kontinuitet u vođenju Ministarstva bio važan za efikasnije rešavanje problema. Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović poručuje da njihovu organizaciju ne zanimaju personalna rešenja, već konkretni rezultati. Prema njegovim rečima, uređenje tržišta, funkcionisanje berze i dostupnost dizela bez akciza ostaju među ključnim zahtevima poljoprivrednika još od protesta iz 2022. godine. #agrarnapolitika

Iako se u Srbiji sve više govori o održivoj poljoprivredi, agroekološke mere još nisu deo sistemske politike, već retki i slabo finansirani izuzeci. Reč je o praksama poput plodoreda, očuvanja travnjaka, smanjenja upotrebe hemijskih sredsta... Više [+]

Iako se u Srbiji sve više govori o održivoj poljoprivredi, agroekološke mere još nisu deo sistemske politike, već retki i slabo finansirani izuzeci. Reč je o praksama poput plodoreda, očuvanja travnjaka, smanjenja upotrebe hemijskih sredstava i organske proizvodnje, koje su u EU jasno definisane i podržane, dok u Srbiji ostaju bez jasnog strateškog okvira. Analiza lokalnih programa za 2025. godinu pokazuje da takve mere uglavnom izostaju. Kanjiža se delimično izdvaja, ali bez značajnije budžetske podrške, dok su u Boru, Kruševcu i Novoj Varoši prisutne tek sporadično ili ih nema. Ni u novijim programima za 2026/2027. agroekološke mere nisu prioritet, što potvrđuju i budžetska izdvajanja usmerena pre svega na infrastrukturu i administraciju. #agroekoloskemere